Savo Milošević: Srpski fudbal ne ide u dobrom smeru, ne pravimo igrače na pravi način

(Od izveštača MOZZART Sporta iz Slovenije)

Javnost je razočarana. Traži odgovore, traga za pojašnjenjima, nikome nije jasno šta se tačno desilo na Prvenstvu Evrope za mlade reprezentacije u Italiji i San Marinu. Kako se selekcija projektovana da osvoji pehar survala u provaliju i ogolila samo neke od mana ovdašnjeg fudbala?

Taj debakl u Trstu “jede“ svakog pravog ljubitelja sporta, međutim, njegov koren je dubok i kako smatra Savo Milošević potrebno je da pribegnemo drugačijem stilu formiranja igrača, jer ovako kako se radilo dosad više – ne može. Trener Partizana otvoren je i direktan dok analizira krah Orlića, mada iz svake njegove reči provejava uverenje da je najmanja krivica na deci koja nose reprezentativni dres.
“Krajnje je vreme da prestanemo da se bavimo posledicama. Ono što smo videli u Trstu je uzrok. Duboki su, komplikovani i biće sve teži. Tehnologija pravljenja igrača mora da se s vremena na vreme modernizuje i ide u korak s vremenom. Ako želite danas da pravite merdeces morate da koristite novu metodologiju rada i savremenu tehnologiju. Ukoliko imate tehnologiju koja je u stanju samo da napravi fiću, onda ćete fiću i napravati. Ne mercedesa. Tehnologija razvoja naših igrača, proces pravljenja, od početka, nije dobar. To smo Mitar Mrkela i ja, dok sam bio direkotr u FSS, pričali, ali našu javnost nije zanimalo šta govorimo. Bio sam direktor četiri godine, apsolutno nikog u ovoj državi nije interesovalo kako se radi sa mlađim selekcijama“, uverljiv je Milošević.

Pre angažmana u Humskoj 1 bivši reprezentativni golgeter bio je funkcioner u Fudbalskom savezu Srbije, međutim, prema sopstvenom priznaju njegove ideje ni u doba najvećih uspeha mlađeg reprezentativnog sporta nije imao ko da čuje.
“Postali smo prvaci Evrope i sveta, da bi neki ljudi rekli ’otkud sad ovo?’. O svim problemima sam pričao četiri godine, bezuspešno pokušavajući da doprem do javnosti i objasnim ljudima da naš fudbal ne ide u dobrom pravcu. Nisam koristio ni EP u Litvaniji, ni Mundjalito na Novom Zelandu za promociju i samoreklamerstvo. Više sam imao problema nego koristi. Tad sam koristio situaciju da pošaljem poruku da je dobro što smo napravili rezultat, ali da imamo mnogo problema u procesu razvoja igrača. Naravno, nikog to nije zanimalo. Opet ću iskoristiti šansu da kažem: naš fudbal ne ide u dobrom smeru. Ne pravimo igrače na pravi način, ne posvećujemo pažnju bitnim detaljima. Naša ekipa je imala potencijal da osvoji turnir u Italiji“.

Svojevrsna trenerska katedra kakvu je, u kratkim crtama, održao Savo, donela je odgovor na pitanje šta to konkretno zahteva modernizaciju.
“Dosta stvari propuštamo u mlađim kategorijama. Teško je u pet minuta objasniti proces stvaranja igrača, jer traje od desete do 18. godine. Praktično, kao bilo koje drugo obrazovanje. Prva stvar je fizika. Ubih se objašnjavajući. Kod nas je glavni parametar i onih koji su u fudbalu i onih koji ga prate: ’On zna da igra’. To prvo gledamo kad selektiramo igrače. Pogrešno! Znam i ja da igram. Znate kako znam sad sa 45 godina? Nikad bolje nisam igrao, ali ne mogu više. Nemam brzinu, snagu, izdržljivost, hitrinu, eksplozivnost... A mogao bih bolje od svih mojih igrača da igram. Verujte. Znam to. Sa ovim iskustvom znao bih i lepo da igram, da ne pravim greške“.

Taj lični primer je poslužio kao šlagvort za nastavak priče.
“Mi u selekciji u startu odbacujemo one koji mogu da prođu i biramo one za koje mislimo da znaju da igraju. Imamo aršine da je to glavni talenat da biste se profesionalno bavili fudbalom, a veština baratanja loptom je samo jedan od talenata ako želite da napravite gotov proizvod, ali... To su i pametna glava, brzina, eksplozivnost, brzinska izdržljivost. Tek kad procenite da neko dete sve nabrojano ima možete od njega da pravite proizvod. Nažalost, i dalje mislimo da možemo da pravimo profesionalne fudbalere od onih koji znaju i da je to dovoljno“.

U zaključku, trener crno-belih je poentirao idejom šta je, prema njegovoj oceni, najveći talenat.
“Igrač mora da želi da napreduje. Kod nas se deca zadovoljavajuju rano, misle da su ekstremno talentovana, njima se povlađuje, od 13. godine imaju menadžere, roditelji misle da imaju Mesija. Brzo dostignu neke stvari, čime ih dovodimo u zabludu. Najveći talenat koji možete da posedujete u bilo kom sportu jese želja da napredujete. Bez toga ne možete ništa. Ako to ne želite, nećete raditi dovoljno i cela priča o procesu proizvodnje otpada“, dodao je Savo Milošević.

TALENTI PROLAZE UPRKOS SISTEMU, NE ZAHVALJUJUĆI NJEMU

Za razliku od kraha mlade reprezentacije i prpblemima formiranja igrača,a treneru Partizana zaigrao je osmeh na vest da je Ljubiša Tumbaković preuzeo palicu A državnog tima.
“Prezadovoljan sam. Ne kažem da je bilo jedino, ali je najlogičnije rešenje u ovom trenutku. Verovatno nije bio plan, imajući u vidu situaciju u Crnoj Gori, ali neke stvari se s razlogom dešavaju. Možda će ljudi misliti da sam subjektivan, jer znate koliko ja i moja generacija dugujemo Ljubiši, ali generalnoo posle svega što je uradio – spreman je. Ima iskustvo iz Podgorice, što je dodatni plus. Siguran sam da će uspeti da dovede stvari u red. Verujem da je ovo pravi potez, a da Tumba ima kapacitet, moć i znanje da nas odvede na EURO“.

Sa svim problemima koji prate reprezentaciju?
“A tim je drugačija priča od mlađih selekcija. Tamo igraju momci koji su naviknuti na sve što sam u uvodu pričao. Oni  su pobedili sistem u ovom našem fudbalu. Kod nas talenti, u svim sferama, prolaze uprkos sistemu, a ne zahvaljujući njemu. Većina A reprezentativaca je u velikim klubovima baš zato što su uspeli da pobede sistem, izdignu se, naprave dodatni napor i usavrše se. Imamo dobar tim, kvalitativno i takmičarski da odemo na EP“, dodao je Milošević.

(FOTO: Star Sport)