Sav besmisao Mančester junajteda

Zameneo je Teatar (neostvarenih) snova posle golova Džeka Griliša i Tajrona Mingsa, umalo i ostao potpuno zaleđen pod udarom Aston Vile koja je u većem delu utakmice bila konkretniji, bolji rival protiv Mančester junajteda.

Kada bi se tražio kratak opis svega što se u redovima posrnulog giganta dešava, onda definitivno najbolje pristaje formulacija jučerašnjeg izveštaja – sezonska ulaznica i kutija bensedina. Sav besmisao onoga što se dešava na Old Trafordu otkako je ser Aleks Ferguson otišao ogleda se u činjenici da je lutanje u magli ušlo u DNK nekada velikog kluba, zbog čega je Junajted postao tek klub dostojan Lige Evrope i mršave sredine tabele, u rangu Barnlija i Kristal Palasa, tek nešto bolje od Bornmuta i neznatno slabije od ovosezonskog hita Premijer lige - Šefild junajteda.

Ako Arsenal tek sada na svojoj koži počeo da oseća kako je to kada se završi jedna era i posle više decenija uđe u nepoznate vode, Mančester junajted već nepunih sedam godina bezuspešno pokušava da napravi model koji će zameniti trofejnu epohu velikog trenerskog maga. Arsenal je, opet, i u godinama pre odlaska Arsena Vengera bio naviknut mahom na neuspehe. Junajtedov ugled se posle Dejvida Mojesa, Luja van Gala, Žozea Murinja i sada Ole Gunara Solskjera sezona survao u provaliju.

Jučerašnjih 2:2 protiv Aston Vile više nikoga ne iznenađuju. Čak i da je simpatični tim iz Birmingema slavio na svojevremeno neosvojivoj tvrđavi malo ko bi se zaista šokirao.

Junajtedovih 18 bodova iz 14 utakmica, skor 4-6-4 i mršavo deveto mesto na tabeli dokaz su da je velika evropska institucija u krizi identiteta. Troši kao najbogatiji klubovi Evrope, postavlja lestvice na nove visine u radu na transfer pijaci (najskuplji štoper i desni bek u istom roku) i donedavno keširao platu van svih standarda čak i za klubove Premijer lige (čitaj: basnoslovni ugovor Aleksisa Sančeza), a maksimum je uspeo da izvuče Žoze Murinjo osvajanjem Lige Evrope i Liga kupa u sezoni 2016/2017.

Prošle godine u ovo vreme Murinjo je verovatno i sam bio svestan da broji poslednje dane u Mančesteru. Važio je za “persona non grata“ u klupskim krugovima posle lošeg ulaska u sezonu, zbog čega ga je sredinom decembra zamenio Ole Gunar Solskjer. Posle završene “faze medenog meseca“ i vrhunca u onom spektakularnom preokretu u dvomeču s Pari Sen Žermenom, videlo se koliko je Norvežanin zapravo limitiranih trenerskih kvaliteta za vrhunsku fudbalsku scenu i da se njegova igra dugo zasnivala na bazi postavljenoj upravo u Murinjovo vreme.

Bezmalo godinu dana kasnije Murinjo se prvi put vraća na Old Traford sa ulogom menadžera Totenhema. Da su znali šta će Junajted sačekati u ovih godinu dana sa Solskjerom, teško da bi navijači terali Murinja, već bi mu oprostili sve grehe. Ako se iz ovog stanja povuče paralela sa istim periodom prošle godine, Junajted je imao četiri boda više i zauzimao je sedmo mesto posle remija sa Sautemptonom (2:2). Dve nedelje kasnije Posebni je dobio otkaz.

Razlozi Murinjovog smaknuća bili su širokog spektra – od rasturenih odnosa u svlačionici, pre svih sa prvom zvezdom Polom Pogbom, preko loših relacija sa klupskom upravom zbog nedostatka finansijske podrške u letnjem prelaznom roku leta 2018. Kada je svanuo dan Murinjovog otkaza jedan član Junajtedove uprave događaj je opisao kao “smrt s hiljadu rana“.

Solskjerov privremeni angažman pretvorio se u stalni posle 14 pobeda u 19 utakmica, kada se činilo da bi nekadašnja vedeta Junajteda mogla da vrati šmek nekih starih vremena i osveži kult ere njegovog mentora ser Aleksa. Ono što je Solskjerov mandat dosad pokazao jeste neverovatan kontrast u radu. Popularni Ubica dečjeg lica i dalje uverava da Junajted mora da napravi korak nazad, kako bi išao dva koraka napred. Ali ta ideologija zasad nema adekvatno utemeljenje.

Ako se setimo Murinjovog vremena u Junajtedu, konstantno je bio kritikovan zbog stila igre, zamerajući mu da je uvek bio previše defanzivan i da Đavoli uvek moraju da deluju napadački. Ništa se značajnije nije promenilo ni kod Solskjera. Igra bazirana na kontrama i odbrani na nestabilnim nogama nikoga nije uverila da Junajted zaista pravi “korak unazad“ zarad višeg cilja, već da se klub neprestano kreće u kontrasmeru.

Junajted je sada, ponavljamo, klub iz Lige Evrope i sredine tabele Premijer lige. Svetlosnim godinama iza dve najdominantnije sile u ovom trenutku – Liverpula i Mančester Sitija.

Jedina pozitivna stvar u svemu što Solskjer ovih dana radi na Old Trafordu jeste ulaganje u budućnost kroz povećanu minutažu momcima iz klupske akademije Akselu Tuanzebeu, Brendonu Vilijamsu, Skotu Mektominiju, Mejsonu Grinvudu, te Markusu Rašfordu i letnjem pojačanju Danijelu Džejmsu.

I dalje nikom nije jasno zašto se Junajted odrekao Romelua Lukakua, bez da je doveo adekvatnu zamenu, dok i pored svih ulaganja, odnosno 150.000.000 evra izdvojenih za Harija Megvajera i Arona van Bisaku odbrana i dalje izgleda kao da je sklapana u “second hand” prodavnici.

Sledeći je Totenhem. Žoze Murinjo ima idealnu priliku da pobedom nad ovakvim Junajtedom svima još jednom stavi do znanja da nije problem u njemu, možda ne direktno ni u trenerima pre i posle njega, koliko do prvog operativca kluba i desne ruke porodice Glejzer Eda Vudvorda, u čijem mandatu je počeo raspad bivšeg šampiona Evrope i Engleske. Kada je Murinjo odlazio svima je bilo jasno da neka promena mora da se dogodi. Samo, zamenjen je pogrešan čovek, a Solskjer je neko preko čijih leđa se sada lomi budućnost jednog kluba...

Foto: Reuters