Saša Marjanović od Partizana do Partizana: Sanjam grupnu fazu Lige konferencije

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Niša)

Odlazite na Marakanu, na noge petostrukom uzastopnom šampionu, potrudite se da smislite najlošiji scenario koji vas može zadesiti, a ni najkreativnijima ne bi palo na pamet ono što se desilo Radničkom u nedelju veče.

Podatak za Riplija: Zvezda je povela golom posle 160 sekundi, a da je jedini kontakt sa loptom fudbalera Radničkog do tog momenta bio – rukom, Antona Tolordave kada je skrivio penal. I tu nije kraj. Nagazite dvostrukog uzastopnog osvajača duple krune, dva puta pogodite stativu, Borjana učinite golmanom kola Mozzart Bet Superlige, pogledate na semafor, a tamo piše 0:3 posle pola sata igre.

Na kraju je to bio još jedan u nizu ubedljivih poraza od redovnog „dželata“, 18 na poslednjih devetnaest 19 okršaja. Ovaj je, uprkos konačnom rezultatu (0:4) izazvao pohvale dobrog dela fudbalske javnosti, ali...

„Naivno smo izgubili! Nedopustivo naivno primali golove za ozbiljnu ekipu. Da, saglasan sam da je bilo dobrih strana. Bili smo baš hrabri i konkretni. Ma, ni poseda ne bi trebalo da se postidimo. Svi kažu „nismo se obrukali“, ali šta to vredi? Ne mogu da budem srećan, jer smo u Beograd otputovali sa takmičarskim ambicijama“, sumira utiske u razgovoru za Mozzart Sport Saša Marjanović, povratnik u Radnički.

Iako najveće ovoletošnje pojačanje Nišlija, utakmicu je počeo sa klupe, odigrao samo drugo poluvreme, ali potvrđuje da je takav plan sa trenerom Tomislavom Sivićem napravljen dosta ranije.

„Protekle nedelje tri treninga nisam odradio sa ekipom, samo poslednja dva jesam. Dogovor je bio da krenem sa klupe, a verovali smo da bi rezultat u momentu mog ulaska mogao da bude pozitivan. Nažalost, bilo je 0:3, još jedan gol smo primili iz svlačionice, posle toga uspeli da umirimo utakmicu i ne produbimo poraz. Idemo dalje, biću spreman za petak.“

A u petak, još jedna potvrda da je život pun simbolike. Marjanović će drugi debi pred Nišlijama u dresu Radničkog imati protiv kluba protiv koga je odigrao poslednji meč na Čairu u svom prethodnom boravku u Nišu. I ne samo odigrao, već ga i odlučio, prelepim golom, 15. maja 2016. za 1:0 u susretu sa Partizanom.

„Sećam se odlično tog gola, jedan mi je od dražih i lepših u karijeri. Vežbali smo stalno na treninzima te sezone, da napadam prostor po desnom boku. Raul Petrović mi je odigrao sjajnu dubinsku loptu, pogodio sam poluvolej u suprotan ugao. Tom pobedom otvarala nam se šansa za izlazak u Evropu, tad čekan 30 godina. Nije mi se dalo tada, ali nije kome je rečeno, već kome je suđeno. Makar i u ovih, mojih 35 godina.“

Nije taj gol, naravno, jedino što Marjanovića veže za Partizan. Samo nekoliko sedmica posle pomenute utakmice prešao je upravo među crno-belih i postao deo, ispostaviće se, do danas poslednje šampionske generacije Parnog valjka.

„Ko je tada mogao da zamisli da će to biti poslednja titula Partizana? Mada, kad bolje razmislim, ko je tada mogao da veruje da ćemo je osvojiti, sa samo jednim bodom posle tri kola, devet zaostatka za Zvezdom posle nekih šest-sedam rundi... Bili smo bolji, to dokazali u večitim derbijima, imali sjajnu ekipu, predvođenu Leonardom i Đurđevićem, na kraju dočekali njihov kiks na Krovu. Nisam se naigrao te sezone, mene je u Partizan doveo Ivan Tomić, koji je vrlo brzo kormilo prepustio Marku Nikoliću, ali to je svakako sezona koja zauzima počasno mesto u mojoj karijeri.“

Partizan je dosta razigrano počeo ovaj šampionat Mozzart Bet Superlige, na krilima svojih najmlađih snaga ubedljivo slavio u Ivanjici (4:0).

„Nisam stigao još da pogledam celu utakmicu, samo najznačajnije detalje. Odlično su odigrali, ali drastično su promenili ekipu, još je rano za zaključke, biće i oscilacija... Mi moramo da gledamo sebe, da ispravimo greške sa Marakane. Ne sumnjam ja da će sve to doći na svoje mesto, samo premalo je bilo neoliko nedelja, jer i mi smo pretrpeli dosta kadrovskih promena, imamo novog trenera. Vreme nam je trenutno najveći protivnik, ali i, u perspektivi, najveći saveznik. Igraćemo sve bolje.“

Tim 1. kola Mozzart Bet Superlige: Večiti dominiraju, aplauz za TSC i debitanta Mladost

Mnogim podvizima, Saša Marjanović se svrstao u red istinskih bisera srpskog šampionata i ušao u anale ovog takmičenja. Pamti se njegovih pet golova u pobedi Radničkog nad Radnikom (5:1) 28. aprila 2016, a onda i onaj sa svoje polovine igrališta, vredan pobede Napretka nad lučanskom Mladosti 15. avgusta prošle godine. U Kruševcu bi trebalo da mu podignu spomenik za način na koji ih je prošle sezone uveo u plej-of i spasao strepnje za superligaški status. Potrebno je imati taj „iks faktor“, pogoditi onaj slobodan udarac u sedmom minutu nadoknade vremena.

Dve godine su navijači Radničkog sa setom pratili utakmice Napretka i pitali se zašto ovaj izuzetni fudbaler prosipa svoju magiju u dresu tog, a ne kluba iz rodnog grada. A onda je ovog leta sve došlo na svoje mesto i Marjanović je započeo drugi mandat na Čairu

„Bilo je priče i ranije, ali ovog leta su se prvi put sklopile sve kockice. Da klub mene bezrezervno želi, da i ja želim da se vratim kući. Napredak je želeo da me zadrži, u jednom momentu se pojavila informacija da sam se dogovorio sa još jednim mojim bivšim klubom Čukaričkim, ali, silno sam želeo da osetim čar igranja Evrope sa mojim Radničkim. To mi je, iskreno, najveći motiv. Sanjam da uradimo nešto veliko u Evropi, nešto po čemu će i našu generaciju pamtiti. Da na kraju budem do kraja iskren, sanjam grupnu fazu Lige konferencije“, čekajući da sazna gde će uopšte debitovati za Radnički na međunarodnoj sceni, na Malti iliu u Andori, zaključio je razgovor za Mozzart Sport Saša Marjanović.