Saša Marjanović, kapiten koji urla, pa zagrli: Očekujte jak otpor Zvezdi u Kruševcu, ne znam kako su me se setili u Partizanu

Nije mnogo velikih fudbalskih majstora koji mogu da se pohvale da su u karijeri postigli gol sa centra igrališta - Dejvid Bekam, Ćabi Alonso, Vejn Runi, Dejan Stanković, Miralem Pjanić... Sigurno ih ima još, ali pomenuto društvo najpre dolazi u misli na prvu loptu kada se priča o pogocima sa više od 50 metara.

Postizao je kapiten kruševačkog Napretka Saša Marjanović u karijeri golove direktno iz kornera, uspeo da 2016. godine kao igrač niškog Radničkog pet puta zatrese mrežu Radnika na istoj utakmici, ali ove sezone ušao je u malo, ali odabrano društvo fudbalera koji su pogađali sa više od pola terena. Sredinom avgusta već je rekao za Mozzart sport da dalekomentni projektil protiv lučanske Mladosti ne može da se poredi ni sa jednim golom u dosadašnjoj karijeri, a ako ne bude iznanađenja i nekih novih izliva inspiracije na terenima širom Srbije njegova lepotica sa centra neće imati konkurenciju u izboru za gol sezone.

"Vahbi Hazri je nedavno postigao gol za Sent Etjen sa 60 metara. Gledao sam tu utakmicu i komentator je u prenosu rekao da ga je moj gol protiv Lučana podsetio na Hazrijev, s tim što je on povukao loptu od svog šesnaesterca, a ja sam iz prve gađao. Kada sam bio mlađi, Dejan Stanković je igrao u Laciju i Interu i doživljavali smo ga kao jednog od naših najboljih fudbalera. Sećam se njegovog gola Manuelu Nojeru protiv Šalkea, Bekamovog iz mančesterskih dana i drago mi je da se nalazim u takvom društvu", počeo je Marjanović rođendanski intervju za naš portal, s obzirom da baš ove subote puni 34 godine.

Očigledno da mu dres Napretka izuzetno prija i da se u Kruševcu oseća svoj na svome. Nema boljih pokazatelja od semelosti da odapne strelu sa pola terena i činjenice da mu je bilo potrebno desetak utakmica manje da debelo prebaci učinak iz prošle sezone.

Najviše godina, najviše iskustva. Ipak, je reč o 33-godišnjaku koji je svojevremeno stasavao u Partizanu, a vremenom zaobilaznim putem, ipak dočekao svoju šansu da zaigra za prvi tim crno-belih. U Kruševcu kapitenska traka oko ruke i beskrajno poverenje trenera Milana Đuričića Đumija. Nešto poput Nikole Drinčića u ekipama koje je vodio Nenad Lalatović - Čukaričkom, niškom Radničkom, Vojvodini...

Konstantna spremnost da podeli savete, podvikne, nekad zaurla, ali potom zagrli saigrače što je bio slučaj sa mladim Srđanom Kočićem pre dve nedelje nakon trijumfa nad Metalcem u Gornjem Milanovcu.

"Mnogo puta se kroz moje iskustvo od ranije pokazalo da forsiranje timova koji čine isključivo mladi fudbaleri ne može biti dobitna kombinacija. Naprotiv. Ekipe koje su to ranije radile poput OFK Beograda ili Rada, završavale su polusezone pri dnu tabele, a onda se u drugom delu čupale i tražile iskusne igrače. Mora da postoji balans, potrebni su igrači koji znaju šta je Superliga, da pomognu mladima da stasaju uz njih. Kada je reč o Drini, odličan je fudbaler koji je prekidima i energijom mnogo doprinosio. Vodio je ekipu, dosta trčao, postizao golove. Ozbiljan profesionalac i još ozbiljniji igrač."

Propustio je Marjanović ove sezone nekoliko utakmica zbog povrede i infekcije korona virusom, a nije slučajno što se serija Napretka od pet utakmica bez pobede poklopila sa većim delom njegovog izostanka. Kruševljani su prekinuli negativan niz protiv Metalca, a zatim se nisu snašli protiv Kolubare na poplavljenom terenu u Lazarevcu, te izgubili (0:1). U trijumfu protiv Metalca iskusni vezista je namestio dva gola, te došao do učika od po četiri pogotka i četiri asistencije. Deluje da bi mogao da napadne lični rekord iz takmičarske 2015/16 kada je u dresu niškog Radničkog postigao 12 i namestio pet golova.

"Mislim da mogu da nadmašim taj učinak, jer sad igram bliže golu i trener mi je ostavio više slobode. Tada smo igrali sa jednim igračem iza i dva ispred i imao sam više obaveza u defanzivi. Postigao sam četiri gola, a ima dosta da se igra. Pritom sam pauzirao jednu utakmicu zbog povrede, dve zbog korone. Uz dobre igre celog tima i meni će biti lakše."

Pet utakmica ostalo je do zimske pauze. Napredak će se sastati sa oba Radnička, Crvenom Zvezdom, Mladosti iz Lučana i Spartakom, ali Marjanović nije čovek od kalkulacija.

"Nikada nisam razmišljao unapred, niti mi je padalo na pamet čime bih bio zadovoljan. Fudbal je nepredvidiv. Nekada posle neke utakmice za koju si mislio da ćeš sigurno dobiti, budeš zadovoljan bodom. Možda i mi odigramo odličnu utakmicu protiv Zvezde, na kraju bude nerešeno, a stvorimo neke dobre šanse, pa ne budemo zadovoljni bodom. Ne zna se šta te čeka sutra, pogotovo zbog zdravlja. Samo da budemo kompletni i uzmemo što više bodova do polusezone."

Crvena zvezda 5. decembra gostuje na stadionu pod Bagdalom, Napredak ju je letos namučlio u Beogradu, polazao da je ranjiva.

"Možete da očekujete jak otpor Zvezdi u Kruševcu. Nadam se da ćemo biti na okupu, još uigraniji i da ćemo se odlično osećati na terenu. Zvezda igra veliki broj utakmica. Naporno je igrati u Evropi, a onda svakog vikenda imati pritisak osvajanja maksimalnog broja bodova u Superligi. Neće joj biti lako u Kruševcu."

Napredak je prošlu sezonu završio sa svega dva boda iznad zone ispadanja, peta pozicija na tabeli nakon 16. kola aludira na to da će zasukati rukave i upustiti se u borbu za Evropu.

"Ne gledam toliko daleko da bih razmišljao o Evropi. Iz naše priče na početku sezone rodio se jedan cilj, plasman u plej-of. Ako to ostvarimo, blizu smo borbe za Evropu. Ima dosta kvalitetnih ekipa, ozbiljnih klubova koji žele da igraju takmičenja UEFA. Superliga jeste ujednačenija nego ranijih sezona. Pogotovo jesenji deo. Do decembra su svi tu negde. Voleo bih da tako ostane do kraja, pogotovo kada se uđe u doigravanje Da ne širim priču i da ne pominjem stvari koje svi znaju. Samo da se održi neki nivo regularnosti, a mislim da može i da se svi pošteno borimo za ciljeve."

INTERVJU - Đorđe Jovanović „aviončićem“ iz malinjaka do Serije A: Pamtim treći razred i propuštenu ekskurziju

Jedno od otkrovenja Superlige Srbije ove sezone je Đorđe Jovanović. Došao je iz trećeg u elitini rang, a mesec dana pre zimske pauze najbolji je strelac Napretka iako ima samo 20 godina.

"Vidi se da je Đole dobro i vaspitano dete. To mu olakšava da se uklopi u ekipu. On je došao sa stane, iz treće lige. Želi i spreman je da sluša, a to je jedan od glavnih razloga što tako dobro izgleda na terenu. Trudi da napreduje iz utakmice u utamicu, a ja se nadam da će uz našu pomoć biti još efikasniji."

Marjanović u fudbalskoj biografiji ima klubove kao što su Čukarički, Jagodina, Radnički, Partizan, kazahstanski Aktobe, kiparska Nea Salamis... Međutim, pre skoro deset godina nastupao je za Šerif iz Tirspolja, dok ovaj klub nije bio u modi. Bljesnuo je moldavski šampion ove sezone, eliminisao Crvenu zvezdu i zagrebački Dinamo u kvalifikacijama pre nego što se domogao grupne faze Lige šampiona, a tamo napravio dar-mar u uvodne dve runde. Pobedio Real Madrid u Španiji i Šahtjor kod kuće.

"Za fudbalske prilike u Moldaviji, Šerif je preozbiljan klub. Predsednik mnogo ulaže. Mi smo tamo imali deset terena, da se ne zna koji je bolji. Uslovi vrhunski, smeštaj, bazen... Čovek ozbiljno ulaže, pravi još terena, ima tri stadiona, jedan za Evropu, jedan za domaće prvenstvo, jedan zatvoreni kad je hladno", priča Marjanović o bivšem klubu. "Iz godine u godinu prave tim da bi igrali grupnu Lige Evrope ili Lige šampiona. Ove sezone im se konačno vratilo za sva ta ulaganja. Nije bilo realno da pobede Real u Madridu, niti Šahtjor sa tolikim iskustvom i mnogo kvalitetnijim igračima. Nisu oni nešto drastično promenili ove sezone. Imali su sreću koju su zaslužili, trenera koji je ozbiljan stručnjak. Kada su igrali protiv Zvezde, možda su dočekani malo potcenjivački, jer u Srbiji nije postajala prava svest o njihovom radu i ulaganjima. Bio sam tamo, jeo taj hleb i kada sam na televiziji video pomoćnike koji su bili meni pomoćnici, da je isto osoblje na okupu, bilo mi je izuzetno drago, koliko im ovaj uspeh znači."

Marjanović se složio da je Šerifu za konstantnije uspehe u Evropi neophodna konkurentnija i kvalitetnija liga od onoga što pruža moldavska.

"Jedan od razloga zbog kojih sam otišao iz Šerifa je njihovo prvenstvo. Ispali smo od Marselja u četvrtom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope i ostalo nam je samo prvenstvo Moldavije. Imaš deset klubova, onda odeš na stranu i maltene svakome daš po pet golova. Pravilo je da istovremeno mogu da igraju pet stranaca, na tvoje mesto za domaće utakmice komotno može da uđe domaći igrač ili neko iz B tima. Nema naboja, pritiska kao u Superligi. Nisam se osećao fudbalski, osvojili smo prvenstvo sa 15 bodova više od Dačije i sve to mi se nije činilo kao prava fudbalska priča."

Igrajući za Šerif svlačionicu je delio sa nekadašnjim golgeterom Crvene zvezde i najboljim strelcem Superlige Srbije Aleksandrom Pešićem.

"Obojica smo iz Niša. Naravno da se čujemo... I žene su nam u kontaktu, možda i više od nas. Upoznali smo se tad, družili se u Moldaviji i doživljavao sam ga kao mlađeg brata. Mlađi je i bio je nestašniji, ali i tada je pokazivao da je ozbiljan kvalitet, da ima predispozicije da bude pravi napadač. Pokazao je to i igrama u Zvezdi, nastupao za ozbiljne klubove. Da ga posluži zdravlje, da mu se namesti sredina i može da bude jedan od naših boljih igrača u inostranstvu."

Nije Marjanović u karijeri imao priliku da igra sa mnogo kvalitetnijih golgetera od Pešića.

"Šilja je jedan od najboljih sa kojima sam igrao. Kao i Leonardo iz Partizana - ozbiljan kvalitet i klasa, ali sa njim ste morali mnogo oprezno. Svojeglav fudbaler. Ima taj fudbalski karakter, tu žicu... Kada neko hoće da uđe u meč jako protiv njega kako bi ga uplašio učinio je sebi medveđu uslugu. To Leonarda dodatno motiviše da pokaže koliko je ozbiljan fudbaler. Potreban mu je neko da ga tera, ali kada kaže da će da reši, zaista to uradi. Rešavao je utakmice za Partizan, rešio je i derbi. Posle je došao Suma, možda i bolji tehničar od Leonarda, ali Suma nije imao to nešto što je krasilo Brazilca. Taj derbi koji je Leonardo prelomio, presedeo sam na klupi, a možda je trebalo da počenem", osetila se blaga seta u glasu nekadašnjeg veziste Partizana.

Kako stvari stoje, do kraja karijere teško da će osetiti čar igranja u večitom derbiju.

"Početkom te sezone kada sam došao, nisam igrao. Otišao je trener Ivan Tomić koji me je doveo. Došao je Marko Nikolić. Igrali smo protiv Voše ili Spartaka i izgubili. Nisam očekivao da ću igrati portiv Rada, ali sam dobio priliku i namestio dva gola. Sledeća utakmica bila je protiv Borca iz Čačka, isto sam namestio gol iz prekida, a onda je sledila Zvezda. Bio sam starter na dve utakmice pred derbi i nadao sam se startnoj postavi. Ipak je Marko Jevtović dobio priliku, verovatno zbog defanzivnije taktike i igrao je u tandemu sa Evertonom. Sedeo sam na klupi, nisam ulazio. Imali smo sreće da damo gol i posle te pobede krenula je serija. Sve smo pobeđivali i došli do duple krune."

Nije se Marjanović naigrao fudbala u Partizanu. Za godinu i po dana upisao je 12 nastupa, nije postigao gol, ali je namestio četiri, ali je ipak zaigrao za prvi tim jednog od dva najveća srpska kluba.

"Prošao sam omladinsku školu Partizana i potpis ugovora sa seniorskim timom sam iz tog razloga doživeo na jedan potpuno drugačiji način, mnogo emotivnije. Iz svoje generacije jedini sam došao do prvog tima, doduše zaobilaznim putem, ali sam, ipak, došao. Ne znam ni kako su me se setili. Kada sam stigao, rekli su mi 'dobrodošao kući'. Osetio sam da me poštuju. To je bio jedan lep period sa odličnim rezultatima. Divno je kada imaš rezultate u Zvezdi ili Partizanu."

Bez obzira što mu nije ukazao šansu da upiše nastup na večitom derbiju, Marjanović o nekadašnjem treneru Marku Nikoliću ima samo reči hvale.

"Izuzetno ga poštujem. Ozbiljan je trener i taktičar. Sugestijama može mnogo da pomogne ekipi u toku utakmice i da pomogne igračima da je okrenu u svoju korist. Mislim da je pretalentovan i verujem da ćemo ga gledati u još ozbiljnijoj ligi. Gde god da ode, imaće kvalitet da napravi uspeh, samo će mu biti potrebno vreme i da ga neko istrpi. Sposoban je da namesti svaku ekipu", zaključio je Saša Marjanović