Saša Ilić: Ubeđen sam da ću biti trener Partizana! Nadam se da je pad završen

Biće Saša Ilić trener Partizana. Samo se ne zna – kad. Čuveni kapiten je bez zadrške nagovestio da će se vratiti u Humsku 1, međutim, jasno je da još nije trenutak.

Jer, kako vole da kažu na Topčiderskom brdu, najveći as kluba u 21. veku može da ušeta u kuću tek kad ona bude okrečena, a trenutno je u toku iznošenje šuta i zato se čini da još nije trenutak da bivši vezista otvori novo poglavlje u karijeri.

Dok se to ne desi, stoji uz Danka Lazovića, sa kojim je delio svlačionicu i podržava ideje člana Radne grupe, iako i njemu smeta aktuelna pozcija crno-belih.
„U teškoj situaciji je Partizan, poslednji trofej je osvojio 2019. godine, a sad je 2025, pa ti vidi... Debitovao sam za prvi tim 1996, baš 2019. završio karijeru, nekoliko godina sam bio u inostranstvu, ali suštinski 16, 17 proveo u crno-belom i nikad se nije desilo da šest godina prođe bez trofeja. Ne može niko da me ubedi da Partizan neće biti bolji, da se neće vratiti na staze kad će konkurisati za naslov, osvajati krunu, ponovo igrati Ligu šampiona“, nabrajao je u emotivnom zanosu Saša Ilić tokom gostovanja u podkastu Wish&Goal.

Iz kurtoazije Ilić neće da kaže, međutim, jasno je da ne može da smisli prethodne rukovodioce, Milorada Vučelića i Miloša Vazuru, zbog kojih dugo nije ni dolazio na stadion.
„Došli su neki novi ljudi, vratili su se iz fudbala, ambiciozni su i podržavam ih. Potrebno im je dati vremena, ali navijača, a i ja sam sad samo u toj ulozi, ne interesuje vreme. Zanima ga samo da Partizan odmah bude najbolji. To je sad nemoguće. Saglasan sam da klub najpre mora da se stabilizuje, jer je u ogromnom minusu, pa će u narednom periodu biti bolje“.

(Star sport)

Pogled na tabelu mu smeta. Ne samo iz takmičarskih razloga.

„Tek je prošlo malo više od polovine prvenstva, a Crvena zvezda nam beži 20 bodova. Stvarno mnogo. Jedne godine se desilo suprotno, iako nije bila baš ova razlika, ali je suština da to može jednom da se desi. Ovde je konstantno Partizan u ogromnom zaostatku. Nadam se da je dolaskom novih ljudi pad završen. Nadam se da nema dublje... Mada, nikad ne reci nikad, jer uvek može dublje. Verujem da ćemo krenuti napred. Biće sporo, moramo da budemo svesni da rezultate ne možemo da očekujemo preko noći“.

A kad se to jednom desi, vratiće se i Saša Ilić u Partizan?

„Biće. Ubeđen sam. Ceo život sam tu... Igračku karijeru sam okončao u Partizanu, krenuo trenerskim putem, nije toliko loše i u perspektivi vidim sebe u Humskoj“.

Sad – ne. Razumljivo, ako se zna da je za prethodnih pet godina na klupi bilo 12 trenera.
„Veliki broj za mali vremenski period. Mormao da shvatimo da je fudbal ozbiljan biznis, svuda. Ne postoje više ličnosti kao što su Aleks Ferguson, Arsen Venger ili Gi Ru da ostanu dugo na klupama jednog kluba. I u velikanima je tako, s tim da je Jirgen Klop izgurao devet godina u Liverpulu. Svakom treneru je potrebno da odradi najmanje dva pripremna perioda sa timom, kako bi se videli rezultati. Niko ne čeka ništa. Sad je takvo vreme da nema čekanja. Evo, kad sam bio u CSKA iz Sofije, jednom od najvećih klubova Bugarske, sa armijom navijača, koji dugo nije osvojio titulu, borili smo se za nju do poslednjeg kola. Čak su i navijači prekinuli bojkot i vratili se na tribine kad su videli da možemo. Iz te euforije, pošto smo premašili očekivanja, stigli smo u situaciju da posle prvog poraza na početku naredne sezone usledi: „Saša, odlazi“. To je tako i to sam privatio. A ostao sam u dobrim odnosima sa čelnicima“.

Saša je igrački oblikovan u drugačijem vremenu nego što je sadašnje. Neko će reći da je igra uvek ista, ali nije baš.
„Fudbal se menja, moramo da budemo svesni da nije kao nekad. Mi sa ovih prostora imamo problem, jer se moderan fudbal oslanja na brzinu, snagu i izdržljivost, a mi smo tehničari, genetski smo malo sporija nacija i zato nas je sve manje u velikim klubovima“.

Iako svež u trenerskoj branši, Ilić je uveren da je metodoligija rada svuda ista, međutim, da razliku pravi, između ostalog ljudski pristup igračima.
„Svako od nas hoće da bude kao Gvardiola, Ančeloti, Klop ili Flik. Jel organizujemo istre treninge? Daaaa. Samo, ja nemam ekipu koja to može da iznese. Svi znaju fudbal, ali šta da kažeš Mesiju, kao trener. Samo da ideš pored njega i da ga pitaš: „Jel ti fali nešto?“. A on kaže: „Marš“. I ti: „U redu je, nisam čuo“. Znaš da će sutra da ti donese rezultat, pošto takvog jednom majka rađa. Što je više takvih, tebi kao treneru je bolje. Evo, u Ligi šampiona, Mančester Siti – Real, uverili smo se kako su Embape i Vinisijus u dva koraka sposobni da prelete teren. Šta oni da vežbaju? Tu su bitnija psihologija i pedagogija“.

SAŠA ZVANI ZVEREV

Ilić je trenutno bez angažmana, pošto je jesenas napustio Rusiju, gde je radio kao trener Nižnji Novogoroda, sa kojim je proletos ostao u Premijer ligi, kroz baraž, a posle 11 kola ove sezone je smenjen ne zbog rezultata ili pozicije na tabeli, već pod obrazloženjem da mu ekipa ne igra dobro. A kakav je kadar imao na raspolaganju svedoči sledeća anegdota.

„Sleteo dan pred meč sa Spartakom iz Moskve. Izađem na trening i za vreme ševe, priđem saradniku, pitam ga kakvi su momci, kad čujem: „Ovi ne znaju...“ Mnogo slabo. Sutradan se meč sa Spartakom završi 0:0, uz posed lopte u drugom poluvremenu 91:9 u procentima za Moskovljane. Proverite na statistici, to je rekord. Samo da golman uhvati loput, da je neko od njihovih zakači, da izađe u aut, imali bismo 11, 12 posto, ali ajde... I dalje smo bili u zoni ispadanja, naredni meč igramo sa Sočijem, koji je bio poslednji na tabeli usled loše jeseni i kaskao je. Rezultat 6:1! Sledeća utakmica sa CSKA u Moskvi – 6:2. Imam druga koji je pričao: „Znaš kako Sašu Ilića zovu u Rusiji? Saša Zverev“. Zbog 6:1, 6:2, nema veze, ha-ha-ha...“

DA PUSTIM PARTIZAN!? MA, NI DETE SVOJE NE BIH PUSTIO

(Star sport)

Prvi trenerski angažman u Srbiji Ilić je imao u Čukaričkom, gde je smenjen usled fame da je, navodno, hteo da bude blagonaklon prema Partizanu.
„Preuveličano. Svi znaju da volim Partizan, ali i dete svoje volim najviše na svetu i nikad ga u životu ne bih pustio. To da sam pustio Partizan su prazne priče. Meni je najteže bilo kad smo igrali u Humskoj, odjednom odlazim u drugu svlačionicu, sedam na drugi klubu, u poređenju sa onim što sam ceo život radio. Čim je počela utakmica, bio sam fokusiran na moju ekipu“.

DVE GREŠKE SA GALATOM

Premotavajući film iz skoro dvoipodecenijske igračke karijere, Saša Ilić se punih usta pristetio boravka u Istanbulu i šampionskog naslova u dresu Galatasaraja.

„Posle Partizana, klub u kome sam se najbolje osećao je bio Galatasaraj. Tu sam napravio dve greške, što nisam ostao na proslavi titule i što nisam uopšte ostao u klubu. To je ona sezona kad smo čekali na stadionu po okončanju naše utakmice da se završi meč Denzli – Fenerbahče, produžen 16 minuta. I bi nerešeno, mi prvi, mimo očekivanja. Baš zato sam nekoliko dana ranije kupio karte za Beograd, da što pre stignem do mojih pajtosa. Supruga mi je govorila: „Ostani, kajaćeš se jednog dana“. A ja propustim krstaranjem brdom na Bosforu, šampionsku žurku i dobro zezanje. Nikad nije ni trebalo da odem iz Galate, jer su me tamo voleli. Imao sam ugovor još godinu dana, ali neki čovek (agent, op. au) mi je rekao „teraju te“, a ja sam voleo da bude sigurno. Tek kasnije sam saznao da me nisu terali. Moja je greška što sam verovao tom čoveku i završio u Salcburgu. Velika promena. Za godine u kojima sam sad Salcburg je fantastičan, ali pošto sam tad imao 27, 28, trebalo je da ostane u velegradu poput Istanbuila, a ne da se selim tamo gde je sve sterlino, mirno, stalno kiša pada. Mene je u Austriju doveo Lotar Mateus, ali dok sam ja stigao Nemac odmah je otišao. Dolazim ja, a trener Đovani Trapatoni ne zna ko sam!? Dasa, Italijan, namazan, ne interesuje ga ništa. E, sad, nigde nisam pravio problem tokom karijere, jedino u Salcburgu, kad sam video da niko ne gleda, nisam trenirao 100 posto. Mada, Trapatoni to nije ni gledao“, smeška se Saša Ilić tokom gostovanja u podkastu Wish&Goal.