Saša Ilić: Tragedija, Zoltan je bio izuzetna osoba, fudbaler visoke inteligencije

Odlazak Zoltana Saba, vest zbog koje je zanemela fudbalska Srbija. Mirni, tihi čovek iz Sombora, koji je napravio čudo prošle sezone sa malim TSC-om ujedinio je u tuzi sve klubove Superlige.

Oglasila su se poslednjim pozdravom i njegova dva bivša kluba, Vojvodina i Partizan, u kojima se etablirao na domaćoj fudbalskoj sceni.

A u potpunom šoku je i Saša Ilić, koji je četiri godine igrao zajedno sa Sabom u Partizanu.

„Velika tragedija, ne znam doslovno šta da kažem, ostao sam bez reči kada sam čuo. Zoltan i ja smo godine proveli zajedno u Partizanu i stvarno smo se družili, izlazili zajedno... Više od svega ostalog pamtiću ga po tome što je bio izuzetna, iskrena osoba, pravi prijatelj. Moje saučešće njegovoj porodici, klubu“, teško je nalazio reči Saša Ilić.

Što se tiče igračkih dana, imao je Saša i tu šta da kaže.

„Zoltan je bio fudbaler visoke inteligencije, pa je zato mogao da igra i štopera, beka, libera kako se to nekad igralo. Zajedno smo osvojili nekoliko trofeja u Partizanu. Koliko je poznavao fudbal najbolje se vidi i po tome kakvu je trenersku karijeru počeo da pravi, TSC je igrao atraktivan fudbal, doveo ga je do Evrope i siguran sam da je bio tek na početku, da je mogao mnogo više, ali...“, zaključio je Saša Ilić.

IN MEMORIAM: Zoltan Sabo

Igračka karijera Zoltana Saba je krenula u rodnom Somboru, a na veliku scenu stupio je kao igrač Hajduka iz Kule koji je sa njim u timu izborio istorijski plasman u ligu, tada već skraćene Jugoslavije.

Posle samo jedne sezone provedene u Hajduku iz Kule, taman kada se taj klub probio do prve lige skraćene Jugoslavije, prešao u Vojvodinu u kojoj će ostati četiri godine, od 1992. do 1996. Za to vreme odigrao je 114 utakmica za novosadske Lale i postigao dva gola. U Vojvodinu se vratio kasnije kao trener, gde je u dva navrata bio pomoćnik.

„Napustio nas je izuzetan čovek i sjajan trener, koji će zauvek ostati u srcima svih onih koji su ga poznavali“, stoji u poruci Vojvodine.

Kao što je to bio čest običaj tih godina, naredni Sabov korak u karijeri je bilo Topčidersko brdo. Crno-bela strana. Partizan. Došao je u klub 1996. godine i takođe ostao četiri godine. Sa Parnim valjkom je osvojio dve titule prvaka države, 1997. i 1999. godine, kao i Kup Jugoslavije 1998.

Klupska statistika kaže da je Zoltan Sabo odigrao 175 mečeva, takmičarskih i prijateljskih, u crno-belom dresu i da je postigao dva gola. Bio je stamen defanzivac, štoper, čvrst u duelima, siguran s loptom. Odigrao je i nekoliko evropskih utakmica sa Partizanom, samo što su to bile godine kada Parnom valjku nije išlo najbolje na međunarodnoj sceni.

U te četiri godine mnogo je asova koji su prošli kroz Partizan, sa kojima je Sabo igrao: od Ćirića, Krstajića, Ilića, Ivića, Kežmana, do Rašovića, Duljaja, Kralja, Ivana i Đorđa Tomića...

Deo igračke karijere preklopio se i Aleksandru Stanojeviću, sadašnjem šefu struke crno-belih i Zoltanu Sabu.

„Bio je izuzetno pouzdan igrač, imao je u Partizanu dosta dobrih utakmica“, rekao je Stanojević pre desetak dana, uoči susreta crno-belih i TSC-a u Superligi.

Upravo TSC će ostati delo po kojem će Zoltan Sabo najviše pamtiti. Njegov najubedljiviji rukopis, trenersko majstorsko pismo. Mali klub iz Bačke Topole doveo je do Superlige, a iste sezone i do Evrope.

Cela Evropa brujala je danima o spektakularnoj utakmici između TSC-a i rumunskog FCSB-a u kvalifikacijama za Ligu Evrope, koja se završila s rezultatom 6:6.

Ko je mogao i da pomisli da će desetak dana posle pomenute utakmice s Partizanom poslednji meč Zoltana Saba biti minulog vikenda protiv Radnika... Prsti sudbine...