Saša Ilić je opravio Seka, sad je red na Čumića, Miladinovića, Zubairua...

Kao neka vrsta mini-priprema. Tako je izgledala reprezentativna pauza. Struka smatra da je period od četiri do šest sedmica potreban da bi se uhvatio zalet za novu sezonu, a pošto je UEFA promenila način takmičenja u Ligi nacija, klubovi su umesto dosadašnje dve imali na raspolaganju čak tri nedelje da isprave propuste i poboljšaju karakteristike. U Partizanovom slučaju posla je bilo na pretek.

Kad Saša Ilić realno pogleda tim kojim raspolaže, može samo za glavu da se uhvati i da se zaputi u crkvu i pomoli za crno-bele, kao što je činio tokom kvalifikacija za Ligu konferencije. Ako tada Bog nije pomogao klubu iz Humske, pitanje je koliko mogu trener i njegovi saradnici u situaciji kada Parni valjak proživljava najteže trenutke u 21. veku, ujedno i jedne od najtežih od postanka.

Četvrto mesto, ali otpozadi, samo dve pobede u devet utakmica i raspored koji je za ovakav tim uvek nezgodan nagoveštavaju da Partizan mora pod hitno da počne da pobeđuje. Mora, a da li može — to je krucijalno pitanje. Sa takmičarskog aspekta, prvi na crtu crno-belima izlazi Novi Pazar (nedelja, 17 časova) i taj meč bi kao lakmus papir trebalo da pokaže šta je stručni štab radio protekle tri sedmice i je li za to vreme uspeo da sredi stanje u ekipi, da popravi igru, rezultate i izdanja pojedinaca.

*****

MOZZART RELAX: Tiket ti odmah postaje dobitan!

*****

Nikakvih opravdanja više nema. Makar ne bi smelo da ih bude. Čak ni činjenica da je Partizan imao minulih dana u raznim reprezentativnim selekcijama čak šestoricu fudbalera (Nikola Simić, Milan Aleksić, Nemanja Trifunović, Bogdan Kostić, Aleks Zeković i Stefan Milić), da na jednog svakako ne može da računa (Milan Vukotić isključen u Surdulici, pritom je povređen), a da je Šaka Traore izgubljen. Neko bi rekao u prostoru i vremenu, a zasad ga „samo” nema na treninzima u „Zemunelu”, jer je prijavio novu povredu, ali kad igrač doveden iz Milana vidi da za njega nema mesta u ovom Partizanu, onda to u njemu budi nezadovoljstvo, a kod dela čelnika sumnju da li je opravdano u ambulanti.

U takvim, nimalo prijatnim okolnostima, gde je i psiholog i trener, nekad i vaspitač, pa čak i roditelj, Saša Ilić mora da se bavi zanatskim delom. Nije mu lako. Posla ima preko glave. Ne zna gde će pre. Ako postoje pozitivni signali uprkos samo jednom bodu u poslednje tri utakmice, onda je to utisak da je opravio Dembu Seka. Najveći broj zamerki publike, javnosti, pa čak i dela stručnog štaba i samog Ilića bio je usmeren ka Senegalcu. Najpre zbog nefudbalskih detalja, poput kašnjenja na treninge i ostalih disciplinskih prekršaja, preko egoističnog pristupa utakmicama i želje da igra za sebe više nego za Partizan. Ilić je sedmicama upozoravao Afrikanca da mora da pojednostavi igru, da je ubrza i da će tek kad to učini njegovi kvaliteti doći do izražaja. I čini se da ga je nekadašnji ofanzivac Torina poslušao, jer je na poslednjih nekoliko utakmica bio najbolji pojedinac Partizana, bez obzira na rezultate.

Partizan ne prima gol od Novog Pazara, kvota 2,85

To kako je „ušao u glavu” Seku možda bi mogao da bude recept koji će Saša Ilić primeniti i na druge fudbalere Partizana. Najpre na još jednog Afrikanca, Ibrahima Zubairua, koga je nedavno vratio u takmičarski pogon posle izgnanstva izazvanog nepoštovanjem kluba i kolega. Momak iz Gane još ne vraća treneru na poverenju, a trebalo bi da počne, jer ako ofanzivac, pa još na poziciji krilnog napadača, nema učinak, a ni uticaj na igru, onda nema ni pravo da se breca što ne igra. A breca se. Uostalom, Nemanja Trifunović se oporavio, a tu je i Nikola Čumić.

Eh, Čumić. Dosta se očekivalo od letošnjeg novajlije iz Rubina, međutim, to što igra konkretno ne znači da ima konkretan učinak. Naprotiv, bar dve velike šanse je promašio u dvomeču sa Hetafeom, po jednu u Madridu i Beogradu, a i mimo toga u kolonama „golovi” i „asistencije” stoje nule, i to je poražavajući učinak za momka koji bi trebalo da pravi razliku.

Tako dolazimo i do Igora Miladinovića, za koga u „Zemunelu” kažu da je pomislio da je igrač kad je protiv OFK Beograda bio strelac i asistent. Svaka čast na stavu. Takvim razmišljanjem neće napredovati ni Miladinović, ni Partizan, i valjda tek shvatate koliko je komplikovan zadatak pred Sašom Ilićem. Ili jednostavan, ako se presvuče u kožu Marka Nikolića. Trener Partizana ne sme sa igračima da bude drug, nego da im bude autoritet. Da ga gledaju, da ga se plaše i da na svaki njegov mig lete terenom. E, tada se pali mašina.