Saša Ilić brutalno iskren: Nisam ni među 15 u istoriji Partizana, Moca je najbolji

Stigao je Saša Ilić proletos u Rusiju s namerom da spasi premijerligaša ispadanja u niži rang. Nije sve išlo glatko, ali je još uvek mladi stručnjak uspeo da izbori glavni cilj i putem plej-ofa očuva Nižnjem Nogvorodu status učesnika najkavalitetnije lige u tamošnjem fudbalu.

Legendarni igrač Partizana, klupski rekorder po broju odigranih utakmica i bivši reprezentativac države pod tri imena, nesumnjivo je ostavio veliki trag u srpskom fudbalu, ali je Ilić u razgovoru za ruske medije brutalno iskren i skroman u percipiranju svog statusa.

"Ako govorimo o brojkama, onda da, odigrao sam najviše mečeva za klub. Postigao sam i dosta golova. Uzeo sam s Partizanom 11 trofeja i veoma sam ponosan na njih. Ako idete po statistici, onda ja sam legenda. Međutim, ako me uporedite sa drugim igračima, ja realno nisam u vrhu. Mislim da nisam ni među prvih 15."

Postavlja se pitanje, ko onda jeste?

"Za mene je najbolji igrač Partizana svih vremena Momčilo Vukotić, koji nas je napustio pre tri godine. Na drugo mesto bih stavio Predraga Mijatovića, koji je posle Partizana zablistao u Real Madridu i pogodio u finalu Lige šampiona. Od novije generacije tu su Dušan Vlahović, Andrija Živković, Saša Lukić, Strahinja Pavlović. Mnogi đaci Partizana igrali su u vrhunskim klubovima - Real Madridu, Barseloni, Mančester junajtedu. Ovo su samo neki od igrača, ako nastavim da nabrajam nećemo završiti intervju do sutra".

Interesovale je ruske medije koji bi tamošnji derbi bio najuporediviji sa onim između beogradskih crno i crveno-belih.

"Ne poznajem baš dobro istoriju ruskog fudbala, ali ovde ima dosta velikih klubova. Po mom mišljenju, beogradskom derbiju najbliže su utakmice CSKA - Spartak, i po intenzitetu i po tome šta pobeda simbolizuje. Ali ovo su samo moji subjektivni osećaji. Možda se ovde mogu uvrstiti i mečevi Lokomotive s pomenuta dva kluba.

Uporedio je Ilić kvalitet fudbala u Rusiji i Srbiji.

"Kvalitet je veći u Rusiji, to je 100 odsto tako. Već dugo pratim ruski fudbal, otkako su mnogi moji prijatelji igrali ovde. Dobro se sećam kada je Zenit osvojio Kup UEFA 2008. godine. Po infrastrukturi i nivou, RPL je bila superiornija od srpskog prvenstva i pre 20 godina, a superiorniji je i sada. Ovo je normalno: Rusija je mnogo veća. A zahvaljujući Svetskom prvenstvu 2018, svi klubovi imaju nove stadione i odlične uslove za trening. Sve ovo utiče na nivo lige. Ne znam kakav je Zenit bio pre 10 godina, ali sada su neverovatno jak tim. Doduše, jasno je da mnogi vrhunski igrači ne dolaze u Rusiju zbog trenutne situacije. Pre ste imali Hulka, Majkona, Baneta Ivanovića, Danka Lazovića, a sada baš i nema mnogo zvezda. Naravno, ovo smanjuje atraktivnost lige.

Među trenerima iz igračkih dana, ističu se neka velika imena: Radomir Antić, Lotar Mateus, Erik Gerets, Đovani Trapatoni, Havijer Klemente, Avram Grant.

"Imao sam mnogo divnih, čak i sjajnih trenera. Ali uvek sam izdvajao dva imena: Miloša Radakovića i Ljubišu Tumbakovića. Ovi ljudi su od mene napravili fudbalera. Počeo sam sa Milošem Radakovićem kao veoma mlad, a Ljubiša Tumbaković me je uveo u prvi tim Partizana. Igrao sam sa njim pet do sedam godina. Od kada sam postao trener, pokušavam da ponovim neke stvari koje su radili moji treneri".

Odgovorio je Ilić i na pitanje čija mu je fudbalska filozofija najbliža. Smatra i da je beskorisno upoređivati se s Gvardiolom, Klopom, Anćelotijem...

"Svaki trener na svetu bi voleo da bude kao Gvardiola, Klop ili Anćeloti. Ali to je nemoguće. Ako imate tim kao što je Real Madrid ili MaNčester Siti, možete igrati na isti način. Ali ne mogu da kopiram način na koji Siti igra bez igrača kakve oni imaju. Bio sam aktivan igrač i u velikim timovima koji su se borili za titule i u klubovima koji su se borili za opstanak. Verujte mi, ovo su potpuno različite vrste fudbala. Ako me pitate kako želim da igram, reći ću: kao Gvardiola, u tika-taka stilu. Ali to je nemoguće. Za to su vam potrebni igrači kakve on ima.

Još malo o taktici.

"Pravi fudbal nije Soni plejstejšn. Ne možete da rasporedite igrače kako želite i da ih kontrolišete džojstikom. U fudbalu se radi i o emocijama, o trenucima. I o klasi izvođača takođe. Nekim igračima je lako da prihvate nova podešavanja, dok drugima treba vremena. Možda će sledeći trener doći i reći: „Sve što je Saša radio pre mene je sra*nje. Ponekad to dobro funkcioniše, ponekad ne toliko. Fudbalski život je takav. Ovo nije kompjuter, ovde je nemoguće sve programirati.

U razgovoru je Saša istakao i da je CSKA bratski klub s Partizanom i da mu se sviđa što crno-beli imaju sestrinski klub u Rusiji, a da na klupi moskovljana sedi baš Marko Nikolić, njegov trener iz igračkih dana.

"Sa Nikolićem sam uzeo poslednju titulu u Partizanu. Marko je sjajna osoba i trener. Veoma smo bliski njemu i celom njegovom štabu. Takođe je doneo mnogo koristi ruskom fudbalu - osvojio je kup sa Lokomotivom i odveo tim u Ligu šampiona. Mislim da će se boriti sa CSKA za prvo mesto u Premijer ligi. Za njega i njegov rad vežu me samo najlepše uspomene. Možda je u početku bilo malo čudno takmičiti se protiv njega, jer je on bio moj trener u Partizanu. S druge strane, mi smo istih godina. Rano je prestao da igra i počeo je da se bavi trenerskim poslom s 27 godina. A ja sve suprotno, igrao sam do 42. godine. Smešna situacija je nastala kada je igrač bio čak i malo stariji od glavnog trenera. Ali među nama nije bilo prepreka ili nesuglasica.

Pre dolaska u Rusiju, Ilić je radio i u Bugarskoj i Grčkoj.

"Po mom mišljenju, treneri, posebno mladi, treba da dobiju različita iskustva. U tom smislu, oba putovanja su bila korisna. Godinu dana sam proveo u CSKA Sofiji, jednom od najboljih klubova u Bugarskoj. Borili smo se za titulu do poslednjeg kola, ali nismo došli do nje zbog jednog penala. Ipak, to je bilo dobro iskustvo. Atromitos je, naprotiv, zauzeo dno tabele. Ali u Atini sam proveo sedam divnih meseci u jedinstvenoj porodičnoj atmosferi. A onda je stigla ponuda iz Nižnjeg i pristao sam da dođem sa svojim timom, da pokušamo da spasem ovaj klub. Uspeli smo i to me čine izuzezno srećnim. Nova sezona - novi izazovi. Ne znam šta će biti u budućnosti, ali takva je sudbina trenera.

Vratili su se Rusi na igračke dane. Intersovalo ih je protiv kojih igrača je najteže bilo igrati.

"Kada sam bio u Partizanu, takmičili smo se u Ligi šampiona sa Galaktikosima iz Madrida, imali su Zinedina Zidana, Roberta Karlosa, Dejvida Bekama. U Španiji sam igrao protiv Mesija i Ronaldinja. Nekoliko puta sam igrao protiv Bajerna i Intera. Lično mi je bilo najteže sa Mesijem. Ako moram da se odlučim za top tri, to bi bili Mesi, Zidan i Ronaldinjo. Mesi je rođen je da bude najbolji na svetu. Sve što Mesi radi na terenu je jednostavno briljantno. Za mene je jedan od najboljih fudbalera u istoriji".

Za kraj je upitan da prokomentariše to što je retko nasmejan u javnosti.

"Zato što nemam mnogo pobeda. Dok ne počnem da pobeđujem, neću se smejati. Šalim se. Ustvari, ja sam prilično vesela osoba. Ali teško je zadržati osmeh u tim intenzivnim danima borbe", završava Ilić.