Šarlroa kao Nikšić ili Priština u SRJ, Voša mrtva ako ne napadne Standard

Partizan – kad prođe Sfintul George što će se izvesno desiti – putuje na megdan ekipi Šarlroa, Vojvodina ide na noge Standardu iz Liježa. Srpska protiv belgijske škole fudbala. A Belgija je na Fifinoj rang listi: prva zemlja planete kad govorimo o reprezentativnom fudbalu. Proslavljeni Ivan Vukomanović, nekadašnji fudbaler Crvene zvezde, ali i trener Standarda, kasnije i Slovana i Apolona, često ističe taj podatak u prvi plan kad u razgovoru za MOZZART Sport analizira kvalitete Partizanovih i Vošinih rivala u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope.

I još jednu stvari ističe u prvi plan: to je tempo koji dva srpska predstavnika prosto ne mogu da iskuse u domaćoj Superligi.

Ali, krenimo redom, od Šarlroa...

“To je klub koji već poslednjih nekoliko godina ima dobru viziju, ima kontinuitet u svemu što radi. Klub vode jako pametni ljudi. Shvatili su koje im je mesto u belgijskom fudbalu, ne mogu oni na Anderleht, Klub Briž i ostale velikane, ali su tu u ’subtopu’, odmah ispod. Dovode jeftine igrače sa raznih strana sveta, iz Afrike, Azije odakle sve već ne, usavršavaju, prodaju dalje, imaju stabilne finansije. Poslednjih pet godina zaradili su milione“, kaže Vukomanović za MOZZART Sport.

PARTIZAN U GRUPNOJ FAZI LIGE EVROPE, KVOTA 3,00

Jedno ime ističe za primer.

“Viktora Osimena su doveli iz Volfzburga za 3.500.000 evra, posle mesec dana ga prodali u Lil za 22.400.000, sad je on prešao u Napoli za 70.000.000. Svake godine oni imaju takve igrače. Svake godine ih prave. Plus nekolicina igrača koji su dugo tu. Recimo, golman Nikola Peneto, već godnama je tu, ima on 39 leta. Pa štoperi Dorijan Dezole i Stiven Viljems, sad je tu i Gijom Žile, iskusan igrač. Tek da imaju stabilnu i jaku odbranu. Nazad ne primaju, a napred uvek imaju kvalitet da vam zadaju bol. Trener Karim Belosin je dobar dasa, bivši igrač, posle je kao asistent učio od dobrih trenera, zna da izvuče maksimjum iz igrača“.

Karim Belosin (©AFP)

Međutim, nije individualni kvalitet ono što Šarlroa čini tako uspešnim.

“Ne, ne, nema tu zvezda, nikad nije Šarlroa imala igrača da se sve vrti oko njega. Izbace oni dobro špica, ofanzivnog veznog, nekog ko da i namesti po 10 ili 15 golova pa se proda. Ali zvezdu nemaju“.

I posebno loša stvar za beogradske crno-bele, jer i Šarlroa igra u istim bojama...

“Znam to još otkako sam bio igrač: to je jedno od najnezgodinijih gostovanja u Belgiji. Mnogo je teško igrati. Posebna neka energija. To je, hajde sad da poredim sa starom Jugoslavijom, kao 90-ih kad smo mi išli u Nikšić ili Priština. Samo misliš kako da izvučeš živu glavu. Dobro, sad je druga priča, jer nema navijača, ali imaju tu neku energiju, uvek su pobeđivali i najveće timove, Anderleht, Briž, Standard. Kad sam bio trener Standarda tamo nikako nisi sme da izgubiš, to je derbi Valonije. Takođe vrlo bitno, tamo je jako brzo podloga, posebno kad se igra uveče, sad je već septembar, uvek u Belgiji bude i mokra podloga, još brža, vlaga je. To je inače stadion na kome je SR Jugoslavija 2000. igrala onu čuvenu utakmicu sa Slovenijom“.

Dobro, šta onda Partizan da radi?

“Biće dosta promena tempa, imaju brze igrače sa izraženim motoričkim karakteristikama. Biće i puno oštre igre, dosta faulova. Sad, Evropa je nešto drugo, tu Šarlroa nema mnogo iskustva. Nisam doduše u skorije vreme gledao tim Sava Miloševića, znam da ima tu individualaca, ima napred i brzinu. Šarlroa će verovatno kod kuće želeti da bude dominantan, da se nametne... Skautiraće ih sigurno crno-beli, želim im svu sreću, ali čeka ih vraški težak posao“.

STANDARD - VOJVODINA

I dok se polako prebacuje na priču o Standardu, dodaje Vukomanović da bi najveća greška srpskih klubova bila: da se povuku nazad i čekaju kontre. Posebno to važi za Vojvodinu u Liježu.

“Ako napadnete Standard u Liježu – imate šanse. Jer oni počnu da sumnjaju u sebe kad prime gol. Naravno, ima tu i do kvaliteta igrača, ako ste inferiorni i od starta znate da nećete vi držati loptu u nogama, onda znači da morate da igrate kontre na 50 metara. Da li Vojvodina ima takve igrače? Iskreno, ne znam, nisam ih mnogo gledao“.

Ali zna da bunker protiv Standarda jednostavno ne funkcioniše.

“Ako sednete i čekate Standard – mrtvi ste. Od starta u problemu. Ne verujem u ideju da u Lijež možeš da ideš i da igraš na 0:0. Moraće Vojvodina da proba da ih ugrozi samo jednom čvrstom, ratničkom igrom“.

Filip Montanije (©AFP)

Zašto? Zato što je Standard prosto tim naučen da napada.

“Imali su oni svojih problema sa finansijama, ali polako se sređuje to sa sa novim vlasnikom, stigao je baš kad sam ja odlazio. Totalnu su promenili priču od tada, doveli trenera novog, Filipa Montanijea, vodio je i Real Sosijedad, Ren, Notingem Forest, Lans... Francuski stil, brz, jak, dosta tranzicije. Apostrofira apsolutno napadački fudbal. A takav je mentalitet celog kluba. Kad uđete kod njih u akademiju, na zidu piše, parafrazitam: ’Rezultat nijebitan koliko da naučimo igrače pobedničkom mentalitetu’. A čuvena je to akademija, da ne podsećam sad da su izbacili Felainija, Bentekea, Vitsela, Batšuaija. Uvek imaju dobre, mlade igrače. I uvek ti opasnost preti sa svih strana. Štoperi kod prekida, uvek imaju nekog špica koji da 15 ili 20 golova“.

Ima naravno i iskusnijih, tu su Duje Čop, Gojko Cimirot, Maksim Lestijen... Ali kao i u slučaju Šarlroa, nisu bitni individualci. Najbitnija je – brzina.

“Sve naše ekipe su hendikepirane tu, videli smo prošle sezone i Crvenu zvezdu u Ligi šampiona, to je tri nivoa ispod evropskog fudbala. Sve je puno brže, puno jače i sve se vidi kad se nađeš oči u oči s nekim. Hendikep polazi od toga što je srpska liga takva kakva je. Nemaju Partizan, Voša ni Zvezda mogućnost da igraju takvu vrstu utakmicu svaki vikend. A Šarlroa i Standard je igraju maltene svaka tri dana“.

VOJVODINA U GRUPNOJ FAZI LIGE EVROPE, KVOTA 7,00

Uostalom, svima je jasno koliko je belgijski fudbal napredovao u poslednjoj deceniji. Nije to slučajno. Ne samo na reprezentativnom, već i na klupskom nivou.

“Oni to ne potenciraju, ne žele, jer znaju svoje mesto u Evropi. Pravimo mlade igrače, pa ih dajemo jačim ligama da nam ih oni ojačaju za A reprezentaciju. To je krajnji cilj kod Belgijanaca. Uvek. Sve ostalo je podređeno tome. U mlađim selekcijama je rezultat nebitan, samo se A tim gleda. Eto, nijedan belgijski tim nije nikad prošao grupnu fazu Lige šampiona. Niti ih zanima. Znaju oni da nemaju šta da traže tu. Ali zato – sve za reprezentaciju“, završava Vukomanović javljanje za MOZZART Sport.