Sane osramotio najbolju odbranu Engleske, ali je Arteta smućkao formulu za produžetak života

Da, to je fudbal kakav samo Liga šampiona ume da režira. Istina, bacili su Real Madrid i Mančester Siti bombardujući jedan drugog na Bernabeuu pomalo senku da dešavanja na Emirejtsu, ali daleko od toga da je London ostao uskraćen za vrhunsku fudbalsku predstavu. Ona doduše nije bila u potpunosti po ukusu Arsenala, dok su Bavarci tek za nijansu zadovoljniji jer vraćaju "nulu" na Alijanc arenu - 2:2. Možda bi za osam dana u Minhenu čekali Arsenal i sa golom prednosti da Mikel Arteta sredinom druog poluvremena, kraj klupe za rezerve nije smućkao formulu za produžetak života poslavši na teren Leandra Trosara i Gabrijela Žezusa, dvojac koji je zajedničkim snagama izmislio remi u Londonu.

Rolerkosterski epilog nalik onom iz glavnog grada Španije sa višestrukim preokretima, mogao je vrlo lako da dobije i duel na Ostvru, samo da je švedski sudija Niberg u poslednjim sekundama meča, u saradnji sa VAR sobom procenio da je Bukajo Saka fauliran u šesnaestercu Bajerna. Nije pokazao na belu tačku kada je krilo Arsenala završilo na zemlji, pustio je napad Bajerna, a kada su domaćini osvojili loptu svirao kraj, objašnjavajući da je iz VAR sobe dobio instrukciju da nije bilo elementa za penal ili gledanje snimka. A jasno je da je, shodno važnosti utakmice, dvomeča, trenutka, morao do ekrana da analizira situaciju u kojoj je i te kako bilo kontakta Nojera i Sake.

Arsenal može da traži alibi za činjenicu da je pobeda izostala u nedosuđenom penalu, ali isto tako je koji minut ranije pri rezultatu 2:2 mogao da strada od noge Kinglsija Komana koji je pogodio stativu. Istina je da je najbolja odbrana Premijer lige, ona što je u 2024. godini primila tek četiri prvenstvena gola (noćas dva pogotka za 14 minuta), večeras u odsutnim trenucima okrenula leđa timu. Leđa koja je, u skladu sa Artetinim rečima uoči utakmice, trebalo, odnosno morala da mu čuva.

Jeste Jakub Kivijor kao levi bek bio najslabija karika Tobdžija, ali nezahvalno bi bilo svaljivati krivicu na jednog čoveka. Štoperski duo Saliba - Gabrijel, večeras je možda sprečio Harija Kejna da pogodio iz igre (ne i sa bele tačke), ali je bio daleko od discipline, koncentracije i prisutnosti koja ga je nedavno krasila na Etihadu protiv Sitija.

Nakon što je Saka već u 12. minutu majstorski zavukao loptu u Nojerovu malu mrežu, Bajern nije ni klecnuo, već odlučno pohrlio u susret protivudaru. I samo šest minuta kasnije nastade anarhija na potezu Raja, Gabrijel, Kivijor, te izgubljena lopta koju je nekoliko trenutaka kasnije u mrežu bivšeg kluba sproveo Serž Gnabri, čovek koji se poslovično gosti u Londonu (davao prethodnih godina četiri gola Totenhemu, dva Čelsiju). Ako je Arsenalova defanzivna mreža tada napukla, probušio ju je koji minut kasnije Liroj Sane. Beše to slalom sa centra igrališta. Krenuo je kao kugla ka keglama spremna da poruši sve i obezbedi "Strajk". Padali su Kivijor, Žoržinjo, Gabrijel, a zatim i sam Sane. Oborio ga je Saliba, a Hari Kejn namestio loptu. Možda je promenio boju dresa, ali ne i naviku. Večeras, 20. put oči u oči sa Tobdžijama, 15. put strelac i zvanično čovek sa najviše golova na Emirejtsu od 2006. kada je stadion sagrađen (6).

A prvo poluvreme moglo je da bude potpuno drugačije samo da je Ben Vajt, četiri minuta pošto je namestio gol Saki i dva pre nego što će Gnabri izjednačiti, iz zicer situacije gađao levo ili desno, samo ne pravo u Manuela Nojera. U nekoj paralelnoj stvarnosti, Arsenal bi poveo 2:0 i do kraja utakmice mogao da igra bunker poput onog na Etihadu, čekajući mig da ka protivničkom šesnaestercu jurnu Martineli i Saka. Možda bismo u tom slučaju gledali bezvoljnije Gorecku i Lajmera, a ne mašine koje su preorale teren i konstantno otimale lopte. No, beše kako beše, a Vajt se u prvom poluvremenu iskupio sprečivši Liroja Sanea da šutira i eventualno donese Bajernu vođstvo 3:1.

Jasno je bilo i Mikelu Arteti da je Kivijor indisponiran, da ne može da parira Saneu, te je od 46. minuta uveo Zinčenka, a dvadesetak minuta kasnije džokera Trosara i Žezusa. Onu slobodu driblinga što mu je Gvardiola svojevremeno oduzeo i koju je bezuspešno eksploatisao nedavno na Etihadu, Brazilac je večeras pretvorio u minijaturu neposredno pred izjednačenje Arsenala. Lomio je rivale u šesnaestercu, a zatim predao Trosaru štafetu heroja. Mogao je to biti i Saka, kao što je i nemački gigant mogao da slavi Kinglsija Komana.

Najveću uslugu koju je Bajernu učinila većinska evropska javnost, jeste to što ga je stavila u podređeni položaj. Kvote uoči utakmice su ga maltene postavile u ravan sa Vest Hemom, Aston Vilom, a nemački gigant, "iz minusa" pokazao da gene s pečatom šestostrukog prvaka Evrope ne može da uništi jedna turobna sezona u Bundesligi. Možda su od nje Bavarci odavno odustali, ali su na Emirejtsu - iako je pobeda izostala - pokazali da će za šansu da nastave pohod ka ušatom peharu, ginuti do poslednjeg zvižduka revanša na Alijanc areni. A tamo, videlo se to i večeras, očekujte neočekivano. Nije zanemarljiv ni podatak da Tomas Tuhel neće moći da računa na Alfonsa Dejvisa koji je, parni žuti karton zaradio već u prvom poluvremenu.

ARSENAL - BAJERN 2:2 (1:2)

/Saka 12, Trosar 76 - Gnabri 18, Kejn 32pen/

Stadion: Emirejts

Kapacitet: 60.704

Sudija: Glen Nojberg

ARSENAL (4-3-3): Raja - Vajt, Saliba, Gabrijej, Kivijor (od 46. Zinčenko) - Edegor, Žoržinjo (od 67. Žesus), Rajs - Saka, Havetc (od 86. Parti), Martineli (od 66. Trosar)

BAJERN (4-2-3-1): Nojer - Kimih, Dajer, De Liht, Dejis - Lajmer, Gorecka - Sane (od 66. Koman), Musijala, Gnabri (od 70. Gereiro) - Kejn.