Samuraji imaju novog fudbalskog cara

Iako dalekoistočne fudbalske lige nemaju popularnost na ovim prostorima kao lige petice ili Liga šampiona, čini se da u poslednje vreme, zahvaljujući televizijskim prenosima kineske, japanske i južnokorejske lige, a od nedavno i Azijske Lige šampiona, dobijaju sve veću pažnju balkanskih zaljubljenika u fudbal.

U zemlji izlazećeg sunca, koja kad je fudbal u pitanju, ljude na ovim prostorima najviše podseća na Piksija koji je pravio čuda u Japanu i postao njihovo božanstvo, Vengera koji je iz Nagoje došao u Arsenal i domaćinstva Svetskog prvenstva 2002. godine, poslednjih nekoliko godina sve više asocira i mini dominacija Kavasaki Frontalea.

Kavasaki Frontale je fudbalski tim koji je osnovan 1955. godine i nalazi se u vlasništvu kompanije Fudžicu. Zanimljivo je da ovaj tim nazivaju Gremio iz Japana, zbog svojih plavo-crnih boja, ali svakako i zbog povezanosti brazilskog i japanskog naroda. Ovaj klub je čitave 52 godine u svojoj istoriji bio bez titule, da bi prvu osvojili tek 2017. godine. Kroz klub su prošla neka čak i svetski poznata imena, a u bližoj prošlosti to su svakako standardni čuvar mreže Samuraja Eidži Kavašima, zatim najbolji strelac u istoriji japanske lige Jošito Okubo i napadač Severne Koreje Čong Tese, koji je svoju reprezentaciju predvodio na Svetskom prvenstvu 2010. godine, a u svojoj karijeri stigao je i do Nemačke (Bohuma i Kelna). Ne treba zaboraviti da je svoj prvi inostrani angažman Brazilac Hulk imao upravo u ekipi Kavasakija, kao devetnaestogodišnjak.

Kaoru Mitoma (©AFP)

Prvi veliki uspeh u japanskom fudbalu ostvarili su 2006. godine kada su bili vicešampioni Džej lige. U tim godinama, Kavasaki je na terenu predstavljalo jedno, kasnije će se ispostaviti veoma značajno ime, vezni igrač Toru Oniki. On je za ovaj klub kao igrač nastupao u dva mandata: prvi put od 1998. do 1999. godine i drugi put od 2000. do 2007. godine. Nakon što je 2007. godine završio karijeru, postaje deo stručnog štaba ove ekipe kao pomoćni trener. Svoju priliku da kao predvodi Kavasaki kao prvi trener dobio je u februaru 2017. godine kada je nasledio Jahira Kazamu, koji je nakon četiri i po godine otišao u konkurentsku Nagoju. Od tog momenta kreću najslavniji momenti u istoriji ovog kluba.

Oniki sa svojim saradnicima, igračima i menadžmentom kluba uspostavlja dominaciju već u prvoj sezoni od kako je preuzeo trenersku palicu. Do prve titule, došli su krajnje neizvesno, u poslednjem kolu su imali zaostatak od dva boda u odnosu na Kašimu, međutim Kašima je u gostima protiv Džubilo Ivate odigrala mršavih 0:0, a Kavasaki je to iskoristio tako što je na domaćem terenu demolirao Omiju sa 5:0. Iako su imali isti broj bodova, Kavasaki je te sezone u obe utakmice pobedio Kašimu, a imali su i gol razliku plus 17 u odnosu na njih. I već te prve sezone Oniki je pokazao da će njegov tim pre svega da se fokusira na napadački fudbal sa što više golova.

Sledeće sezone Kavasaki stiže do svoje druge titule, ovaj put mnogo lakše, sa 12 bodova više u odnosu na Hirošimu. Naizgled nezaustavljiva serija prekinula se 2019. godine kada je Kavasaki završio tek kao četvrti na tabeli sa deset bodova manje od Jokohame FM. Nešto lošiji rezultat nije upravi ubacio crva sumnje koji bi ih naveo na smenu Onikija. On je ostao na klupi, a taj potez dobija savršen epilog u 2020. godini, kada Kavasaki osvaja svoju treću titulu, sasvim moguće i nikad ubedljiviju u istoriji japanske Džej lige, sa 18 bodova prednosti u odnosu na Gamba Osaku.

08.00: (4.70) Nagoja (3.40) Kavasaki (1.75)

U prethodnoj sezoni, Oniki je do savršenstva doveo sve ono što je od 2017. godine radio sa svojim igračima. Ekipa je često izgledala kao Gvardiolina Barselona iz sezona 2008/09 i 2010/11, sa fantastičnim napadačkim trojcem - desnokrilni napadač Akihiro Ienaga, levokrilni Kaoru Mitoma, koji je najveće iznenađenje japanskog fudbala prošle godine, i centralni napadač Leandro Damjao, nekada velika nada brazilskog fudbala, koji je svoju fudbalsku sreću umesto u najvećim evropskim klubovima pronašao u Japanu.

Kavasaki je prošle sezone postigao ukupno 88 golova na 34 utakmice, a ovaj trojac je zbirno dao 37. Na sve to treba dodati i najboljeg strelca ove ekipe, rezervnog napadača Ju Kobajašija, koji je postigao 14 golova. Mitoma se istakao i kao najbolji asistent ove ekipe sa ukupno 13 asistencija i tako dabl-dabl učinkom skrenuo pažnju na sebe, naročito što mu početkom 2022. godine ističe ugovor (po podacima sa sajta Transfermarkt).

Načinom na koji igra Kavasaki oduševile bi se i tehnički najsavršenije ekipe. U pitanju je fenomenalne tranzicija iz odbrane u napad kroz gomilu kratkih dodavanja. Igrači Kavasakija toliko vole da kombinuju od noge do noge, da nekad ostavljaju utisak na gledaoca kako i preteruju u situacijama u kojima bi jednostavnije delovanje dovelo do pozitivnijeg ishoda. Ono što još krasi ovu ekipu jeste mobilnost samog tima, odlična kretnja na terenu, pokrivanje saigrača, brza tranzicija i polivalentnost nekoliko igrača. Pravi primer za to je igra koja se dosta zasniva na kreativnosti kod bekova, koji redovno učestvuju u napadačkim akcijama tima, pa je tako prošle sezone desni bek Miki Jamane imao šest asistencija, a levi bek Kjohei Noborizato asistirao je kod sedam golova. Uz njih se istakao i Reo Hatate, rezervni levi bek, koji može da pokriva i ofanzivnije pozicije uz aut liniju. Pet puta se Hatate upisao u listu strelaca i namestio isto toliko.

Veoma zanimljivo je i to što ova ekipa ne preteruje sa strancima. U trenutnom rosteru imaju dva golmana iz Južne Koreje i tri Brazilca, identično kao i prošle godine. Dok su 2017. godine imali četiri Brazilca, a godinu dana kasnije pet. Kavasaki ima Brazilce u svakoj liniji tima, to su već pomenuti Damjao kao napadač, štoper Žesilei i vezista Žoao Šmit, koji je ove sezone stigao iz konkurentske Nagoje kako bi zamenio Hidemasu Morita. Prešao je Morita u redove Santa Klare, jednog od većih iznenađenja portugalskog fudbala ove sezone, i ustalio se u prvom timu.

Kada smo već pomenuli strance, onda je red reći i koju o nekadašnjem čuvaru mreže Suvona i reprezentacije Južne Koreje, iskusnom Sung-rjong Jungu, koji je svojim dolaskom u Kavasaki 2016. godine doneo stabilnost među stativama ove ekipe. Ispred njega je već pomenuti Žesilei koji igra u tandemu sa kapitenom Šogom Tanigučijem. Na bekovima su neprikosnoveni Jamane i Noborizato, dok je u veznom redu trojac Ao Tanaka, Rjota Ošima i Jasuto Vakizaka, igrači koji su neverovatno tehnički potkovani, lopta im se “lepi” za nogu i što je najvažnije ni pod pritiskom ne reaguju panično, već traže rešenje kako da lopta nastavi da piše po terenu i da se kreće od noge do noge. U pitanju su toliko značajni igrači za ovaj tim, da ni Šmit, koji je stigao u tim kao veliko pojačanje nije uspeo da se izbori za mesto neprikosnovenog startera. Naravno, u napadu kao što smo rekli, fantastični Ienaga, Mitoma i Damjao, međutim, trener Oniki sada ima i veoma kvalitetna zamene za ove igrače, pa je neretko utakmicu počinjao bez ova tri ubojita napadača.

Zbog svega navedenog, Kavasaki predstavlja nezaobilazno štivo za svakog fudbalskog zaljubljenika, jer publici pružaju neverovatno zabavnih i fudbalski gledano izuzetnih 90 minuta. Takođe, ukoliko ostanu na istom nivou za Azijsku Ligu šampiona, na kojem su u ovih prethodnih godinu i po dana, možemo ih smatrate za jedne od favorita ovog takmičenja, jer je u pitanju ekipa koja je savršeno uigrana i ima tačno ono što joj treba za ovo takmičenje – kvalitetne domaće igrače sa maksimalna tri inostrana fudbalera plus jednim fudbalerom koji poseduje pasoš neke od azijskih zemalja. A, to je nešto što predstavlja određenu boljku kod ekipa sa arapskog područja, koje imaju po četiri, pet izuzetnih stranaca, ali i nešto slabije domaće igrače, a ipak su samo tri stranca dozvoljena u ovom takmičenju i to može dovesti do određene neuigranosti u samom timu. Jedna od prvih naznaka kako će izgledati ova sezona za ekipu Kavasakija i da li će doći do svoje četvrte titule i prve kontinentalne, daće nam derbi utakmica japanske Džej lige protiv drugoplasirane Nagoje.

JAPAN 1 – 22. KOLO

Četvrtak

08.00: (4.70) Nagoja (3.40) Kavasaki (1.75)

***kvote su podložne promenama

PIŠE: Boško RADONJIĆ