Samo da Ajaks ne bude nova Sampdorija....

Dvomeč Vojvodine sa Ajaksom će se prepričavati generacijama. Odavno nije oko javnosti sa ovolikom pažnjom gledalo na Novi Sad. To može da bude k’o kec na desetku za upravu Stare dame. Prilika da pod jarkim svetlima reflektora pokažu da je Voša za ove dve godine, otkako su na čelu, organizaciono stasala za Evropu. Ali takođe, treba imati na umu, da krah na ovakvoj pozornici nejčešće vodi u sunovrat.

Eto šta se desi kada vas kuglice u Nionu spoje sa četvorostrukim prvakom Evrope. Još kada dokažete da sa istim možete da se nosite… Odjednom se dvomeč u drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope pretvori u utakmicu, u najmanju ruku, grupne faze Lige šampiona. Da, Vojvodina je trenutno na tom nivou, da joj je Fariolijev Ajaks, veličine Pepovog Sitija, i upravo zbog toga ovaj poraz od ukupnih 4:1, ne može da se posmatra isključivo kao neuspeh. Jednostavno, Novosađani se nisu takmičili u svojoj kategoriji, potukli su se sa duplo težim protivnikom i izdržali 12 rundi. Nema sramote nakon toga, ali takođe ne treba očekivati da vam sudija podigne ruku u ringu.

Istina da ovaj tim Kopljanika, ni ne liči na onaj Tadićev koji je tukao Real na Bernabeu i Juve u Torinu, ali postavlja se pitanje – koga je to Voša tukla prethodnih godina? Ligaške (ne)uspehe na stranu, uzećemo Evropu kao reper. Lale su od sezone 2017/2018 izbacila jedino litvanski Panevežis u kvalifikacijama, dok su zbirno za ovih pet godina upisali svega tri pobede, dve protiv pomenute litvanske ekipe, a treću na Karađorđu nad Ružomberokom, od kojih su uzgred i eliminisani. I onda kažete da na ovaj dvomeč sa Holanđanima ne treba da se gleda pozitivno?

Naš narod ima tendenciju da kroz istoriju slavi poraze, pogotovo kada je fudbal u pitanju, što je naravno pogrešno, ali ima nešto i do celokupnog utiska. A utisak je da stativa na Johan Krojf areni još uvek odzvanja od Vukanovićevog udarca, da defanzivci Ajaksa i dalje traže Zadi Serija po TSC Areni, a da Farioli lista Bandovićeve beleške kao školarac prvu čitanku. Sa druge strane, činjenica je da je i trenutna ekipa Ajaksa nekoliko nivoa iznad Vojvodine. Međutim, i utisak može da zavara kada su u pitanju ovakve disproporcije u kvalitetu.

Neretko je pristrasan i daje nam za pravo da sagledamo stvarnost kroz ružičastu prizmu. Zbog toga su tu Mozzart bet Superliga i kvalifikacije za Ligu konferencije, gde ćemo sa sigurnošću saznati od čega je napravljena ova Vojvodina. Da li su dovedena pojačanja zaista pun pogodak, da li je “el capitano” Njegoš spreman da postane istinski lider ove ekipe i da li je Bandovićeva vizija dovoljno široka da pokrije aspiracije Lala? Na ova i još mnoga pitanja dobićemo odgovore nakon dvomeča sa Mariborom, a na neka možda već i u nedelju na „Brdu” protiv Čukaričkog.   

Zaista je bilo uživanje gledati Novosađane kako se bore sa slavnim holadnskim klubom. Ali sada, kada je taj dvomeč okončan, potrebno je utisak pretočiti u rezultat. Inače će ovaj Ajaks, postati isto što i Sampdorija - hajlajts koji služi kao dokaz budućim generacijama Vojvodinaša, da je moguće isprečiti se velikanima! I to je u redu, ali onda se moramo navići da slavimo ovakve poraze.

Piše: Konstantin Mlađenović