Sadikova epizoda na Ajbroksu: Hteo je loptu samo za sebe, imao previše dodira, udarao lažnjake… Nerealno
Vreme čitanja: 3min | sre. 08.07.20. | 16:46
Nekadašnji kolega Partizanovog napadača kaže da Nigerijac poseduje “sirov talenat”, ali da nije mogao da doprinese Glazgov Rendžersu
Nahvalio ga je Antonio Ridiger na sva usta, uveravajući da se na treninzima Rome moglo primetiti kakav talenat čuči u Umaru Sadiku. U Glazgovu pak nisu bili oduševljeni. Iako su pokušali dovođenjem Nigerijca da osveže napad leta 2018, na Ajbroksu su posle samo šest meseci odustali od sadašnjeg napadača Partizana i vratili ga na Olimpiko.
Šta je sprečilo visokog špica da ostavi vidljivji trag na Ostrvu ostaće dilema. Jedna od prepreka sigurno je bio manjak poverenja, pošto mu je Stiven Džerard ukazao šansu samo na četiri utakmice (zbirno 116 minuta). Prethodno, poverenja nije bilo ni u Rimu, pa ni toliko na drugim adresama (Breda, Bolonja, Torino), sve dok Sadik pre godinu dana nije stigao u Beograd, a Savo Milošević mu pružao šansu u maltene svakoj utakmici.
Izabrane vesti
Osvajač bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru predstavio se u Humskoj kao fudbaler koji ne samo da daje, nego i namešta golove. Najbolju sezonu u karijeri oblikovao je dabl-dabl učinkom (17 pogodaka i još toliko asistencija), privukao pažnju stranih klubova, pominju se Lil, Borusija Menhengladbah, Napoli, Ren, Monpelje, Valensija, Sosijedad. Čak je posle minijature u polufinalu Kupa Srbije na Ostrvu osvanula informacija da ga je protiv Crvene zvezde gledao skaut Mančester junajteda.
“Moram da kažem da nisam mogao da verujem kad sam pročitao da ga povezuju sa Mančester junajtedom”, vrti glavom Endi Halidej, nekadašnji vezista Rendžera, svedok Sadikove epizode u Škotskoj. “Budimo pošteni, igrao sam sa mnogim fudbalerima koji nisu trenirali valjano, ali su bili dobri na utakmicama, međutim, ako ste trener i vidite da neko trenira na način na koji je to radio Umar, onda ga nikad ne biste pustili da igra”.
Iskusni vezista, akter 152 meča za škotskog velikana, uverava da Nigerijac nikako nije mogao da se navikne na ostrvski stil, te da je prema njegovoj oceni igrao – presporo.
“Svaki put kad bi dobio loptu hteo ju je sat vremena samo za sebe. Na primer, na treninzima završnice bi loptu dodirnuo jednom, pa još jednom, potom bi udario lažnjak i tek onda bi pucao na gol… Sve u vezi s njim bilo je nerealno”.
Doduše, Halidej, ističe kako je Umar Sadik “imao nešto” čime je privukao i Džerarda ga da dovede na pozajmicu.
“Sadik poseduje sirov talenat, brz je, ima duge i snažne noge, međutim… Kad igrate za Rendžers uglavnom napadate rivale u niskoj zoni, imate manjak prostora, onda iz igrača njegovih karakteristika ne možete da izvučete najbolje. Kad je otišao iz Glazgova napredovao je u karijeri, ali u Rendžersu nije uradio dovoljno da bi nam garantovao prednost u igri. To je sigurno”, smatra Endi Halidej.
Sadik se iz Glazgova vratio u Rim, zatim je poslat na pozajmicu Peruđi, leta 2019. stigao je u istom aranžmanu na Topčidersko brdo, brzopotezno oduševio struku Partizana, rukovodici su zimus otkupili njegov ugovor za 1.700.000 evra. Danas za “slobodu” traže – 15.000.000.
Deluje da, ipak, nije tako “sirov” kakvim ga je opisao bivši kolega.