Sad nema povlačenja, Zvezda mora da počne da se takmiči

Bilans uspešnosti fudbalske utakmice moguće je i pročitati po gestikulacijama trenera na konferenciji za medije. Pre tri sedmice, posle potopa u Monaku, Vladan Milojević je bio jako ljut, svestan da je Crvena zvezda izgledala žalosno u drugom poluvremenu i vratila se nekoliko godina unazad. Toliko je bio nervozan da je zauzeo atipično agresivan stav, nabrajujući činjenice zbog čega srpski šampion nije mogao da bude konkurentan.

Mnogo blaži je bio u sredu veče na Marakani. Kada je iščezao miris spektakla u Ljutice Bogdana, kada su na tribinama Marakane ostali samo navijački rekviziti kao svedoci gostovanja Barselone, trener Crvene zvezde se čak stidljivo smeškao. Nesumnjivo, osetio je olakašnje što je prošla i ta utakmica sa Barselonom, što je iz neposredne blizine, sa dva metra uživao u igri velike ekipe u stvaranju. Igrači Barselone, identično se ponašaju kada igraju protiv Crvene zvezde i Real Madrida. Rade posao sa osmehom na licu, provode se kao grupa studenata na Kopakabani. I svima stavljaju do znanja da su sposobni da menjaju fudbal. Da od te igre naprave futsal na travi. Toliko deluje savršeno da je pitanje da li bi „all star“ tim Crvene zvezde u ovom veku bolje prošao u sudaru sa nadolazećom silom iz Katalonije. Nije ovo bio meč srpskog šampiona.

Ali Barselona i revolucionarne ideje Hansija Flika su neke druge teme. Pogled na tabelu Lige šampiona, posle polovine takmičenja, izgleda porozno za Crvenu zvezdu. Srpski šampion ima samo gol prednosti u odnosu na Slovan iz Bratislave, vezao je je dve „petarde“. Bio je konkurentan samo u jednoj od četiri utakmice.

Nije da im gori pod nogama, ali ljudima u Crvenoj zvezdi je počelo da „gorucka“. Jer sa jedne strane provejava strah, da će posle (ne)očekivano teških poraza od Monaka i Barselone, ekipa utonuti u melanholiju i da će ubijena od fizičke snage francuskog predstavnika i Barsinog savršenstva bez mane spontano dići ruke od Lige šampiona. I upotrebiti onu zlokobnu frazu o fokusu na domaćim takmičenjima, od koje navijačima ide para na uši zbog eksploatacije iste u košarkaškoj sekciji prethodnih godina. Ovaj tim i nije pravljen za Mozzart Bet Superligu.

OCENE – ZVEZDA: Nešto debelo ne valja ako je Kanga najbolji u vezi! Miloje može da učini uslugu Dalsiju

Crvena zvezda nije ostavila dobar utisak u dosadašnjem delu takmičenja. To znaju i najodgovorniji ljudi sa Marakane. Bilo je tu mnogo malih, ali beznačajnih pobeda. Od drugog poluvremena protiv Benfike, do Maksimovićevog izdanja na Đuzepe Meaci, Šerifove fizičke dominacije u direktnim duelima sa Singom i Kererom.

Iza Crvene zvezde je, dakle, problematičan rezultatski period, mada na dve od četiri utakmice se i nije ništa konkretno očekivalo osim da se muški pogine. Veći je nedostak što je srpski šampion u najvažnijim mečevima sezone igrao u iznuđenim postavkama i sistema, sa igračima van prirodnih pozicija. I takva Crvena zvezda, sa upitnim balansom i disproporcijom u kvalitetu, uspela je da postigne četiri gola. Više od Klub Briža, Štutgarta, Salcburga.... Kao Đirona. I uspeo je srpski šampion da se pridruži Osasuni i Monaku – jedinim ekipa koje su u dosadašnjem delu sezone dva puta matirale golmane Barselone.

To su one, uslovno rečeno, beznačajne pobede. I sve je to iza Crvene zvezde. Ispred igrača Vladana Milojevića, kao i u njegovoj trenerskoj kancelariji, mora da stoji natpis sa rečenicom savremenog srpskog vojskovođe: „Sada nema povlačenja“.

Crvena zvezda u preostalim mečevima Lige šampiona mora da počne da se takmiči. Jer tražeći širfu za Barselonu Vladan Milojević je probudio gnev i ponos dobrog dela ekipe. Nije protiv Barselone bilo melanholije kao u Monaku. Crvena zvezda je počela da dobija duele i odigrala pristonih 45 minuta. Susrela sa taktičkim inovacijama i presingom Katalonaca koji ima snagu ujeda pitbula.

Crvenoj zvezdi ostaje lakši deo žreba, koliko god to zvučal čudno, ali ako gledamo realno posle gostovanja Benfike (među 15 klubova u Evropi) i Barselone, susreti sa Štutgartom i PSV-om mogu da se nazovu ozbiljnim prilikama za bodove.

Crveno-beli samo moraju da poštuju standarde. Da budu gladni kao u prvom poluvremenu protiv Barselone, i da period dobre igre produže što duže. Još ako se u stroj vrate Glazer, Mimović, Duarte, Ivanić i Radonjić, Vladan Milojević će imati šansu da zapali emocije i strast kod navijača. Mnogo toga će zavisiti od Štutgarta. Ne samo kada su u pitanju šanse za prolaz (mada su one male), nego kada je u pitanju kompletan utisak.

Mada se stiče utisak da se Vladan Milojević nije predao.

"Da ne gajim nadu, rekao bih da ne igramo ove utakmice dalje. Ja sam sportista, naravno da gajim, imamo još četiri utakmice, igraćemo preostale utakmice. Treba da izvučemo pouke, dolazi nam Štutgart... Ako ste u četvrom šeširu, jako vam je važan raspored. Nije isto da li ćeš sa nekim Slovanom iz Bratislave igrati kod kuće ili na strani. Velikim ekipama nije važno, ali manjim jeste“, rekao je Vladan Milojević posle utakmice sa Barselonom.