Rukavina: Uvek je neka drama sa njima, najzad možemo protiv bilo koga i da prekinemo crni niz
Vreme čitanja: 5min | sub. 13.11.21. | 17:39
"Decenijama čekamo pobedu protiv tima iz prvog šešira, momci su videli u Beogradu da mogu protiv Portugalaca", kaže bivši bek Orlova
Poslednje gostovanje Srbije u Lisabonu – pre dve i po godine, u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Orlovi su poveli iz penala, na kraju 1:1. Na terenu, na desnom boku – Antonio Rukavina.
U jednom momentu lopta ga pogađa u nos, a sudija svira penal. Pa onda poništava odluku na ogorčenje Portugalaca. I ostao je remi do kraja. Tada, činilo se, sjajan nagoveštaj kvalifikacione priče, ali nije se baš srećno završilo, no to je neka druga priča.
Izabrane vesti
"Naši mečevi sa Portugalijom uvek donesu nešto po čemu se pamte. Stalno se nešto dešava. Bila je ona frka sa Skolarijem i Dragutinovićem, pa meč sa Matićevim makazicama, onda naše poslednje gostovanje gde sudija svira pa poništava penal, na kraju i ovih 2:2 na Marakani, Ronaldovo bacanje trake… Ne znam da li je zbog tog sličnog uzavrelog mentaliteta, ali uvek je neka “drama”. Potpuno sam siguran da će i sada biti sjajna utakmica, pogotovo što Srbija odavno nije izgledala bolje", priča Rukavina za Mozzart Sport.
Nedelja, 20.45: (1.70) Portugalija (3.80) Srbija (5.70)
Novopečeni fudbalski penzioner može da se podiči da je dva puta igrao protiv Portugalije sa Ronaldom na terenu i da nema poraz.
"Dva puta sam igrao i nisam izgubio. Tako se prosto namestilo. Poslednji meč mi je bio u Lisabonu, igrali smo 1:1, bila je odlična utakmica, dobro smo se nosili s njima. Poveli smo, na kraju uzeli bod što nije bila mala stvar, pogotovo u tom momentu, na startu kvalifikacija".
Ovog puta bod ne bi bio dovoljan Srbiji za direktan put na Mundijal, ali kad bi moglo početak da bude isti, da Orlovi povedu, pa da vidimo šta će se dešavati do kraja. Čekamo tu jednu veliku pobedu kao hleb nasušni. Čekamo je u kvalifikacijama više od 20 godina.
"Decenijama već nikako da nekog jakog dobijemo, stalno se ponavlja priča kako odigramo dobro, ali uzmemo samo bod, uvek nam nešto malo fali. Predugo nam taj trijumf izmiče. Dešava se da se i Portugalija, Francuska, Španija sapletu protiv neke manje reprezentacije, izgue neki bod, ali nikako da mi pobedimo nekog od njih. Zašto je to tako? Nije samo do nas".
Pojašnjava Rukavina zbog čega nam dugo izmiče ta neka velika pobeda.
"Jake reprezentacije se opuste protiv ekipa iz, recimo, trećeg šešira, pa im se kiksevi dešavaju protiv Finske, Irske, dok su protiv nas uvek maksimalno fokusirane, znaju da možemo da ih dobijemo, pogotovo kada igramo kod kuće. Eto, to je neka pozitivna strana tog lošeg bilansa, što osećamo da nas nikad niko nije potcenio, uvek su igrali punom snagom. Ali, verujem da je došao trenutak da se i taj crni niz prekine, zaista je vreme, idealan trenutak".
Nekadašnjeg desnog beka reprezentacije Srbije, koji je skupio 59 mečeva u dresu Orlova, naročito hrabri izdanje Piksijevog tima protiv Portugalaca u Beogradu. Ne samo zbog rezultatskog povratka, nego zbog stava koji je srpski tim pokazao u tih 90 minuta.
"Utakmica u Beogradu je bila sjajna. Gubili smo 2:0 kod kuće od velikog favorita, a obično takvi mečevi odu u četiri-pet razlike na kraju. Najvažniji deo tog duela je što su momci shvatili da su „porasli“ pod Piksijevim vođstvom da mogu sa svakim da igraju. Nisu u podređenom položaju u odnosu na bilo koga i to je novi kvalitet, sjajan kvalitet, koji će, siguran sam, tek doneti veliki rezultat. Novi selektor im je dao krila, uveo devizu da je napad najbolja odbrana i po rezultatu u kvalifikacijama se najbolje vidi kakav je učinak donela. Iako su nam uvek govorili da treba da dobijemo sve „male“ utakmice, pa ćemo na velikim da se borimo za prolaz, mi smo se redovno saplitali protiv Azerbejdžana i sličnih ekipa. Sada se napokon to nije desilo, zato i imamo šansu da se direktno sa Portugalcima obračunamo za prolaz. Igrali smo egal s njima u Beogradu, neka tako bude i u Lisabonu, pa će odlučiti neki detalj, možda i naklonost sreće. Vreme je da malo namigne i na našu stranu".
Portugalcima najveća uzdanica, a Srbima najveća opasnost biće Kristijano Ronaldo, jedan od najboljih igrača sveta u 21. veku. Ali, protiv Srbije do sada nije bio naročito efikasan, samo jedan gol u šest nastupa.
"Dao je samo jedan gol, a i taj iz ofsajda, haha. Stalno me ljudi pitaju kako je to igrati protiv Ronalda i Mesija, dok sam bio u Španiji. Ali, malo smo imali duela jedan na jedan, to se u današnjem fudbalu retko dešava. Taktički je sve toliko napredovalo da treneri gledaju da se takvim asovima dozvoli što manje kontakta s loptom ili ako je prime, što manje prostora da idu s njom. Cela ekipa učestvuje u toj defanzivi. Nije ni Portugalija samo Ronaldo, vi probate da zatvorite njega, a iskoči neko drugi iz drugog plana".
Ima i Srbija svoje adute...
"Neću otkriti ništa novo, a svesni su toga i Portugalci, da su naše udarne igle Mitrović, koji igra neverovatno i u klubu i u reprezentaciji i Tadić. Uz njih i Vlahović, koji takođe igra sjajno na svim frontovima. Svi oni mogu da naprave mnogo problema svakom rivalu. Ali, kao što se kaže, neka reši utakmicu ko god, imena su potpuno nevažna, samo da pobedimo i odemo u Katar".
NE ŽELIM DA BUDEM TRENER
Prvi put Antonio Rukavina priča u ulozi – penzionera. Karijeru je završio pre nekoliko dana i još se navikava na novi status u životu.
"Penzionerski dani su tek počeli da teku, ovo mi je prva nedelja, pa nisam još ni svestan da je kraj. Osećam se kao da sam na nekoj pauzi. Dalji planovi? Ništa za sada. Znam da ima dosta igrača koji imaju unapred spremne planove, znaju šta žele kad završe karijeru, ja nisam od tih. Znam samo da me trenerski posao ne privlači, nisam ni sticao licence, ali videću šta će biti kada prođe neko vreme. Sada sam samo čekao da dođem kući sa porodicom, da se skrasim posle svih ovih godina sa spakovanim koferima. Potrajalo je", kaže Antonio Rukavina, jedan od poslednjih autentičnih desnih bekova srpskog reprezentativnog fudbala.