Rukavina: Blagojević stilom zbunio protivnike u našoj ligi! Nema više bekova poput Gerija Nevila

Na prvi pogled dosta toga nedostaje. Ili ne štima. Već na drugi, može da se ispostavi da je put kojim je Partizan krenuo ovog leta dobro poznat redovnim hroničarima zbivanja u Humskoj. Zato što su njime koračali.

Uskoro će se navršiti fudbalsko punoletstvo otkako su crno-beli, mimo svih očekivanja, sklopili ekipu sposonu da promeni točak istorije. Isto je Crvena zvezda bila dominantna u srpskom fudbalu, takođe je klub bio u dugovima kao što je sad, promenila se i te 2007. uprava i mladi rukovodioci u liku Ivana Tomića i Gordana Petrića kreirali tim koji je na furiozan način osvojio duplu krunu.

Sa malo ulaganja, ali dosta vizije, dovedeni su igrači za koje tad nijedan Grobar nije mogao da pretpostavi u kakve će miljenike navijača izrasti. Među njima su bili maltene, u to vreme, sportski anonimusi poput Antonija Rukavine (Bežanija), Zorana Tošića (Banat), Đorđa Lazića (Mladost), niko nije znao za Lamina Dijaru koji je igrao za tamo neki Zrinjski ili Antonela Žuku, bez traga u brazislkom fudbalu, niti imao velikog poverenja u decu prekomandovanu iz Teleoptika ili omladinaca. Kao što ni sad veliki broj navijača nije upoznat sa karakteristikama Mateja Milovanovića i Dembe Seka, prvih novajlija na prelazu dve sezone, niti je do kraja ispratio razvoj talenata iz „Zemunela“.

A veruje im baš pomenuti Rukavina.
„Mogao bi da se upotrebi copy-paste sistem sa te 2007. na ovu 2025. godinu. Sećam se da su tad Milan Lola Smiljanić, Ivan Obradović, Nemanja Rnić ili Aleksandar Lazevski počeli da igraju za prvi tim, tako da ima sličnosti sa ovim što se sad dešava. Prošlo je 18 godina, ali neke podudarnosti su impresivne. I tad je Partiuzan imao trenera (Miroslava Đukića, op. au) sa drugačijim idejama do standardnih, kao što sad ima Blagojevića. Na sve t, odrađen je dobar skautin zahvaljujući tandemu rukovodilaca Ivanu Tomiću i Gordanu Petriću, a i sad su fudbalski ljudi na pozicijama, poptu Danka Lazoivća i Predraga Mijatovića“, povlači paralelu Antonio Rukavina, nekadašnji desni bek Parnog valjka.

Sad je u igračkoj penzioji, ali je i dalje u fudbalu. Zimus je sa još desetak kolega počeo da pohađa krus za sticanje B plus A trenerske licene (do decembra bi trebalo da je završi), a vikend je iskoristio da poseti bivši klub na Zlatiboru i spoji lepo i korisno.
„Iskoristio sam priliku da pogledam koji trening, a usput da se družim sa ljudima sa kojima sam sarađivao kao igrač, sutra možda kao trener“.

S obzirom na stručno opredeljenje, zanima nas kako mu izgleda sadašnji Partizan.
„Ako pogledamo period otkako je angažovan Srđan Blagojević, dosta toga je promenjeno. Ne znam da li je moglo lošije od onoga kako je tim izgledao u prvom delu prethodne sezone. Uneo je Blagojević promene, koje sam znao da poseduje, jer sam ga upoznao još u Kazahtsanu i tad se uverio da ima „čudnije“ zahteve što se tiče taktike i stila. U tom smislu, promene su vidljive“.

Rukavina je privodio kraju karijeru u Astanu dok je Blagojević radio u Kaspiju.
„O njegovoj viziji bismo mogli da pričamo pet sati. Doneo je crno-belima nešto novo na našem podneblju. Promenio je stil igre. Uvek su se crno-beli trudili da ne preskaču linije tima, zato mi se posebno svidelo što pokušavaju izlazak iz poslednje linije, koristeći različite sisteme: da li bek ulazi unutra, da li se vezni spušta u poslednju liniju... Kao što je radio proletos, naročito otkako je tu Vanja Dragojević, posle utakmice sa CSKA. Pomeranje veznog na štopera je evropski stil. A sa sistemima ulaska u igri je zbunio dosta protivnika u našoj ligi“.

OVAJ TIM JE PREMLAD ZA PARTIZAN, ALI ĆEMO SA POJAČANJIMA IZGLEDATI LEPO

Rukavina gleda trening crno-belih (FK Partizan)

U njoj je bez problema – za razliku od prethodnih sezona – bio drugi i tako osigurao plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope. Sad se publika pita: da li je Blagojević spreman i kao trener i kao ličnost, jer mu je ovo najveći profesionalni izazov dosad, za internacionalnu misiju. Podsećamo, do ligaške faze potrebno je da prođe četiri kola.

„Svi znamo da je teško. Svesni su toga i ljudi iz kluba. Doduše, setimo se našeg najvećeg rivala, kako je Crvena zvezda kretala od uvodnih stepenika kvalifikacija, pa ulazila u Ligu šampiona. Pamtimo Salcburg i Jang Bojs. Naravno da je moguće! Uprava Partizana je Blagojeviću dala poverenje, a verujemo mu i mi sa strane. Idealno bi bilo da se spoje mladost i iskustvo, a da Srđan to poveše trenerskim znanjem“.

Doduše, nije samo do struke, jer je Partiuzan u vremenskom tesnacu, da juri pojačanja na početklu leta, uz napomenu da prvi međunarodni meč igra 10. jula.
„Jasno nam je koliko je to komplikovan zadatak. Podsećam da su momci imali samo dve sedmice pauze između kraja prethodne i početka priprema za ovu sezonu. Naravno da armija navijača očekuje uspeh, ali pritiska – nema. Svi smo realni, čak i da se ne dođe do cilja neće se desiti Bogzna šta, jer nas je, nažalost, Partizan navikao da ga ne gledamo u Evropi. Ako uradi to sad, biće velika stvar. U suprotnom, Bože moj. Ni prethodne dve godine nije bio prisutan u grupnim fazama UEFA takmičenja. Zato je dobra taktika kluba: ako uspe – svaka čast; ne uspe li – opredeliće se na prodaju mladih igrača. Izabrali su čelnici ta dva puta, a kad bi se oba poklopila bilo bi fenomenalno“.

Zato nekadašnjem reprezentativcu pogled leti na teren hotela „Palisad“, po kome se rastrčala mlađarija u crno-beloj opremi.
„Konkretno, na ovom treningu Partizan izgleda kao podmlatak, kao da su na terenu kadeti i omladinci. Dosta igrača iz škole je prekomandovano u prvi tim, lepo je videti takvo opredeljenje, ali verujem da će biti dosta pojačanja kako bi ekipa izgledala malo ozbiljnije. Makar za prvo kolo evropskim kvalifikacijama“.

Svi smo saglasni da je dečacima potrebno dati šansu kakvu nisu imali godinama, otvoriti prostor da se razvijaju, ali da li se takmičiti sa decom?

„Pre je to pitanje za rukovodioce, međutim, zašto da ne? Idealno bi bilo kad bi se napravio spoj mladosti i iskustva. Ovaj tim je premlad za Partizan. Zavisi šta je prioritet. Kad je Partizan u pitanju, uvek su ciljevi titula i Evropa. Uz nekoliko iskusnijih igrača, nadamo se da će to izgledati lepo“.

OGNJEN MIMOVIĆ JE SLEDEĆI BANE IVANOVIĆ

Opšti je utisak da su Partizanu potrebna bar još petorica, šestorica novajlija, da osveži tim, zaoštri konkurenciju maltene na svim pozicijama. Čak i onoj na kojoj je Rukavina ostavio dubok trag, jer posle njegovog odlaska u Borusiju iz Dortmund, samo još jedan desni bek može da se pohvali da je uradio nešto veliko za crno-bele. U pitanju je Miroslav Vulićević. A ostali?

„Ta pozicija u svetu fudbala izumire. Kad pogledš vrhunske ekipe, bekovi su postali važni igrači, izvode prekide, prave se sistemi prema njihovim karakteristikama, jer sjajno koriste levu ili desnu nogu. Danas se više od krila pravi bek, a ne od beka krilo. Evolucija pozicije je drugačija. Nema više bekova kakav je bio, recimo, Geri Nevil, da igra samo „do kofe“ na centru terena. Nije da nemamo bekove, ali ni Partizan u poslednjih sedam, osam godina nije na istom nivou kao onomad, kad sam ja igrao. Svi kažu da je lako napraviti napadača, „desetku“ ili krilo, ali hajde napravi štopera i beka. Možda ima i do struke“.

Ovaj problem nije samo Partizanov, nego i reprezenatativni. Čak i internacionalni.
„Rekoh da ta pozicija maltene izumire, pošto sve više ekipa koristi bekove koji ulaze unutra, glume nekog veznog. Modifikovala se pozicija. Mada, smatram da je Ognjen Mimović sledeći Bane Ivanović. Kosta Nedeljković je u redu, vrhunski talenat, ali je napravio skok odlaskom u baš veliki tim (Aston Vila, op. au), pa onda promenio sredinu (Lajpcig), igra, ne igra, muči se... Nije toliko do tih momaka, koliko do utiska da se pozicija modifikovala“, poentirao je Antonio Rukavina.