Rudnici cara Eduara za jesenju titulu Lansa: Krvavi, zlatni i spremni da kopaju dublje od ostalih

Nisu svi rudnici puni zlata, dijamanata i legendi koje se prenose sa kolena na koleno. Neki rudnici, baš kao u Hegardovim "Rudnicima cara Solomona", traže hrabre, tvrdoglave i one spremne da kopaju dublje od ostalih, bez garancije da će se ikada vratiti. U jednom rudarskom gradu na severu Francuske, gde se vekovima silazilo pod zemlju bez sigurnosti da će se ponovo ugledati dnevna svetlost, fudbal je odavno postao najvažnija ruda. A ove jeseni u Lensu, otvorili su se rudnici cara Eduara - Odsona Eduara.

Krvavo-zlatni načinili su poslednji korak ka osvajanju nezvanične titule jesenjeg šampiona Francuske, pošto su trijumfovali protiv Nice 2:0 (1:0), a oba gola za Lans dao je preporođeni Odson Eduar, igrač koji do septembra ove godine nije dao nijedan gol preko godinu dana, a onda je ove jeseni upisao sedam u Ligi 1 i predvodio Lans do osvajanja prvog mesta na kraju 2025. godine. U Francuskoj sledi zimska pauza od tri sedmice, a na nju Lans ide kao lider sa jednim bodom više od Pari Sen Žermena.

O kakvoj se senzaciji radi dovoljno govori podatak da tržišna vrednost Lansa prema Transfermarktu iznosi svega 88.000.000 evra, što ovaj tim stavlja na 13. mesto od 18 klubova u najvišem rangu francuskog fudbala. A, treba imati u vidu da je čak i na ovu vrednost Lans dospeo nakon sjajnih igara ove jeseni, a da je na početku sezone bio među tri najjeftinija tima lige.

A jedni od najzaslužnijih za ovu titulu su i navijači Lansa, najfanatičniji u Francuskoj. Reći će mnogi da ta titula pripada pristalicama Marseja, mada one često deluju autodestruktivno, za razliku od Lansovih navijača koji su uvek fanatično usmereni na davanje podrške svojim igračima, bez mnogo pitanja o tome ko sedi u upravi i sličih tema. Ako je fudbal u Lansu vremenom postao najvažnija ruda, onda su njegovi navijači oni koji je vekovima čuvaju. Publika na stadionu Boler Deleli nije dekor, već produžena ruka grada koji je naučio da preživljava u tami. Te tribine ne zvižde na prvi pogrešan pas, već znaju koliko košta svaki metar iskopanog prostora. U Lansu se ne navija iz udobnosti, već iz identiteta, glasno, postojano i bez kalkulacija.

U toj buci, u tom kolektivnom ritmu, rađaju se i junaci. Eduarovi golovi protiv Nice dočekani su kao iskopani komadi zlata, nagrada za strpljenje i veru. Navijači Lansa znaju da bogatstvo ne dolazi preko noći i da se titule ne kupuju, već se zarađuju i zato je sada toliko slatko što su na tabeli ispred Pari Sen Žermena, kluba sa timom čija vrednost prevazilazi 1.000.000.000 evra.

Nije Lans omelo to što su prošlog leta morali da prodaju većinu nosilaca igre, Nila El Ajnauija u Romu, Endija Dijufa u Inter, Kevina Dansa u Totenhem, Fakunda Medinu u Marsej, Pšemislava Frankovskog u Galatasaraj, prošle zime Abdukodira Husanova u Mančester Siti... Većinu pomenutih momaka prodavali su za 20.000.000 i više evra, a dovodili zamene za po 6.000.000 ili 7.000.000 evra, i sve je to vredelo. Za pomenutu sumu stigla su najviše plaćena pojačanja Samson Baidu iz Salcburga i Mamadu Sangare iz bečkog Rapida, kao i majstor fudbala Florijan Tovan iz Udinezea. Samo 3.700.000 plaćeno je za heroja jeseni Odsona Eduara, a 3.000.000 za Robina Risea, rezervu Đorđa Petrovića u Strazburu prošle jeseni. Romi je plaćeno 500.000 evra za pozajmicu do kraja sezone saudijskog beka Sauda Abdulhamida.

Važio je Odson Eduar jedno vreme za jednog od najtalentovanijih francuskih napadača svoje generacije. Kada je bio tinejdžer, bio je velika nada omladinske škole Pari Sen Žermena, zajedno sa igračima poput Kingslija Komana i Presnela Kimpembea. Francuski mediji su pre osam, devet godina često isticali da je Eduar budući Tijeri Anri, elegantan, tehnički potkovan i izuzetno efikasan u završnici. Bio je najbolji strelac Evropskog prvenstva U17 (2015), sa osam golova, gde je Francuska osvojila titulu. Izabran je i za najboljeg igrača tog turnira, što ga je stavilo u rang najperspektivnijih napadača u Evropi tog uzrasta. U omladinskim selekcijama Francuske redovno je bio centralna figura napada, često igrao u paru sa Kilijanom Embapeom.

Međutim, prelazak iz omladinskog u seniorski fudbal nije prošao glatko. Pari Sen Žermen ga je poslao na pozajmice (Tuluz, pa Seltik), a tek u Seltiku (2017–2021) pokazao je kontinuitet i zrelost, postavši jedan od najvažnijih igrača u Škotskoj ligi. U Engleskoj, u Kristal Palasu, više se profilisao kao kvalitetan, ali ne i elitni napadač, dobar tehničar, ali sa promenljivom formom i manjkom ubitačnosti koju su mu u mladosti predviđali. Međutim, sada kao da je našao svoje mesto pod suncem u Lansu.

U Pari Sen Žermenu bio je Eduar žrtva "zlatne generacije" i hiper-konkurencije. Kada je prelazio iz omladinaca u prvi tim (oko 2015. i 2016. godine), napad su činili Zlatan Ibrahimović, Edinson Kavani, Anhel Di Marija, Lukas Moura, Havijer Pastore… Nije imao nikakve realne šanse da uđe u rotaciju. Umesto da ga klub pošalje u razvojnu sredinu u Ligi 1, često je bio na klupi, u rezervnom timu, pa pozajmljen Tuluzu posle godinu i po gde nije dobio ozbiljnu minutažu. Ta stagnacija u ključnim godinama, između 18. i 20. mnogo ga je usporila.

U Francuskoj su mnogi stručnjaci primećivali da je previše “mekan” igrač po temperamentu, nije agresivan, ne pokazuje glad i strast tipičnu za vrhunske napadače. Često deluje kao da mu je svejedno da li će dati gol ili ne. Takav profil igrača zna da nestane u jakim ligama poput Premijer lige, gde su ritam i intenzitet nemilosrdni. U Seltiku je konačno eksplodirao (više od 80 golova za tri sezone), ali ta liga ima svoj plafon. Nakon tri godine, nije imao više izazova, a prelazak u Premijer ligu 2021, kada više nije bio “mladi talentovani Francuz” već igrač koji mora da se dokaže.

Premijer liga traži agresivnost, duel-igru, presing, a Eduar je više “finoća i tehnika”. Delovao je elegantno, ali u Premijer ligi se to često gubi u kontaktima i tempu. Kristal Palas nije klub koji tada nije negovao razvoj ofanzivnih talenata. Često je menjao trenere (Patrik Viera, Roj Hodžson, Oliver Glazner), stil igre oscilovao je od defanzivnog do tranzicionog, a Eduar nije profil igrača koji se sam izbaci u orbitu. On traži sistem koji ga služi, a ne onaj gde mora sam da stvara šanse. Ono što je radio sa 17 (meki prvi dodir, hladnokrvnost pred golom), to radi i danas sa 27, ali nije napredovao u kretanju bez lopte, igri glavom, odlučnosti u presingu. Dok su njegovi vršnjaci (Markus Tiram, Musa Dijabi) prošli kroz eksplozivne faze rasta, on je ostao isti. Godinama se čekao onaj pravi Eduar, čekao je ljubav navijača negde gde će igrati i konačno je tu ljubav dočekao.

FRANCUSKA - 16. KOLO

Petak

Anže - Nant 4:1 (1:0)
/Abdel 17pen, Šerif 60, Đibrin 85, Raolisoa 90+4 – Centonz 81/

Subota

Ren - Brest 3:1 (2:1)
/Lepaul 24, Tamari 25, Meite 87 - Balde 13/

Mec - PSŽ 2:3 (1:2)
/Deminge 42, Titaišvili 81 - Ramos 31, Nđantu 39, Due 63/

Pariz - Tuluz 0:3 (0:2)
/Hidalgo 29, Boho 39, 69/

Nedelja

Lion - Avr 1:0 (0:0)
/Šulc 52/

Strazbur - Lorijen 0:0

Okser - Lil 3:4 (0:1)
/Sinajoko 57, pen 83, Mbemba ag 66 - Haraldson 9, Bentaleb 77, Dijaun 80, Andre 86/

Lans - Nica 2:0 (1:0)
/Eduar 15, 57/

20.45: (1,95) Olimpik Marsej (3,70) Monako (4,10)

*** kvote su podložne promenama