Rubijales za pet godina napravio više krivičnih dela nego njegov prethodnik za 30

(Od dopisnice Mozzart Sporta iz Madrida)

„Razgovarajmo o fudbalu“ pisalo je velikim slovima preko naslovne strane Marke uoči prijateljske utakmice Španije i Kolumbije. „Razgovarajmo o fudbalu“, prošlo je kroz glavu mnogih nakon pitanja o rasizmu i Vinisijusovog plača na pres konferenciji pred prijateljsku utakmicu protiv Brazila. „Razgovarajmo o fudbalu“ se ponavlja kada osuđeni silovatelj Dani Alves može da izađe iz zatvora jer ima milion evra. „Razgovarajmo o fudbalu“, uporno pozivaju novinari koji provode sate i sate otkrivajući i objašnjavajući nedela koja su postala neizbežan začin ovog sporta i sramoteći se zbog svega što se događa u državi.

Fudbalski savez demokratske Španije je imao samo tri predsednika. Pretposlednji, Anhel Marija Viljar je nakon 29 godina napustio funkciju sa lisicama na rukama. U stvari, uspeli su da ga smene tek šest meseci nakon lisica. Poslednji, Luis Rubijales, otišao je, navodno, zbog skandala sa Dženifer Ermoso, ali mu lisice ne ginu. Sada je jasno da je slučaj „Dženi“ bio samo vrh ledenog brega ispod kojeg su se sukobljavale različite vrste morskih pasa.

Država nije u stanju da smeni predsednika jedne privatne institucije kojeg izglasavaju njemu slični regionalni predstavnici. Ali država, takođe, ne sme da dozvoli da jedna privatna institucija zastupa njenu himnu i zastavu i njenu reputaciju u medijski najizloženijem sportu – bez ikakve kontrole. Kao što je ovih dana primetio novinar i politikolog Pablo Simon: „Gde postoje novac i arbitrarnost, po pravilu uvek postoji i korupcija“. A predsednik Fudbalskog saveza je otišao tako daleko da je čak prečuo i apel predsednika Vlade da napusti funkciju.

U Španiji, kada je politika (naizgled) nemoćna i kad izgleda da je dogorelo, nekako uvek u prvi plan izlaze sudovi. To se dogodilo čak i kod pokušaja otcepljenja Katalonije, pa kako neće sa Rubijalesom. Ovoga put je madridski sud započeo istragu o provizijama pri sklapanju ugovora o Superkupu u Saudijskoj Arabiji, koji domaćine košta 40.000.000 godišnje. Ako oduzmemo „samo“ 10% koje odnosi preduzeće Kosmos Đerara Pikea i nagrade od po koji milion za učesnike, najveći deo ove basnoslovne sume završava u kasi Fudbalskog saveza.

Istražitelji su se zatim logično zapitali šta se događa sa tim novcem navodno namenjenom razvoju baznog fudbala u zemlji. Tako su na tapet došli ugovori za obnovu stadiona Kartuhe u Sevilji – Rubijalesovog omiljenog sedišta za reprezentaciju. Dva brata Gonsales Segura – jedan u Fudbalskom savezu, a drugi u građevinskom preduzeću Gruconsa, sa drugim bliskim saradnicima predsednika, bili su zaduženi za prebacivanje fondova u ovom slučaju. 

Priča nastavlja i povezuje se sa još jednim političkom skandalom u kojem je nedavno uz veliki tresak pao ministar za razvoj. Naime, Rubijales je prijateljevao sa ministrovim bliskim saradnikom koji se obogatio kupujući maske u vreme pandemije. Sa njim je, sumnja se, razgovarao o mogućnosti dodele mesta u drugoj B ligi Samori. Mada, mora se priznati da do toga nije došlo. Mesto je, još jedna slučajnost, na kraju dobila Pikeova Andora.

Veliki deo proneverenog novca, saznaje se u poslednjih nekoliko dana, verovatno je završio u rukama samog Rubijalesa. Pojavljuje se još jedna firma, Dismatec, čije je postojanje samo formalno i koja je po svemu sudeći služila kao paravan. A iz Dominikanske Republike javljaju da isti ljudi grade 60 luksuznih apartmana, sumnja se, za svrhe pranja novca.

Jer, ne zaboravimo, Rubijales se nalazi u Dominikanskoj Republici. Tamo je otišao uz pomoć prijatelja Fransiska Martina, zvanog „Nene“, za čije ime se već čulo u vezi sa predsednikovim grehovima – konkretno orgijama koje su navodno zajedno organizovali. A, Nene mu je izgleda pomogao i kada mu je FIFA zabranila da se bavi bilo kakvim poslom vezanim sa fudbalom.

Pošto je u Španiji preduskršnja sedmica većim delom neradna, Rubijales namerava da je provede sa porodicom na Karibima, a potom bi se odazvao sudskom pozivu. „Nevin i iznenađen“, negira i aktuelne spekulacije da pokušava da stekne dominikansko državljanstvo, i „spreman je da sarađuje“ – konkretno od 6. aprila, kada prođu svi odmori i praznici.

Kada je stigao u Savez 2018. godine, govorilo se da je brz, odlučan i ekspeditivan – oterao je Lopetegija sa mesta selektora pred Mundijal i otpustio predsednika Sudijske tehničke komisije (čiji je zamenik inače bio Negreira). Brz je bio: za samo pet godina uspeo je da napravi više krivičnih dela i skandala nego njegov prethodnik za skoro 30. A uz to i prepotentan, ambiciozan, i po opisu bivših saradnika „opsednut ženama, novcem i moći“.

Bio je i potpredsednik Uefe, kao i najzaslužniji za dodelu Mundijala 2030. Španiji, Portugalu i Maroku. Upravo se zbog Mundijala, koji još uvek nije ratifikovan, španski fudbalski svet najviše brine – skandali se u zemlji nižu jedan za drugim, a FIFA posmatra. Visoki savet sporta – koji bi teoretski trebao da vrši kontrolu nad Fudbalskim savezom, smatra da će kandidatura opstati, a pokušava i da utiče na određene promene. Na primer, Pedro Roća, Rubijalesov čovek koji je trebao da ga nasledi, verovatno će u tome biti sprečen.

Španska policija je upala u prostorije Saveza i počela pretres upravo na dan kada se očekivalo sazivanje novih izbora. A to je bio i dan sastajanja reprezentacije. Pa tako, dok je Luis de la Fuente na terenima vežbao sa neiskvarenim maloletnicima poput Jamala, Kubarsija ili Vivijana, u kancelarijama se kopalo za dokazima o dugogodišnjoj iskvarenosti čelnika.

I na kraju, razgovarajmo o fudbalu. Utakmica na Bernabeuu bi trebalo da bude prava poslastica. Brazilska reprezentacija obećava spektakl, a De la Fuente će izvesti sastav u punom sjaju. Uz jedan mali detalj - a to je da preti fijasko sa publikom. U Španiji je pretpraznični utorak i Madriđani, premda ih malo može za Dominikansku Republiku, uglavnom putuju. Ulaznica košta od 60 do 100 evra, previše za prijateljski meč na tako komplikovan datum. Gde li su otišli arapski milioni…