Ronaldinjo je znao da će ćutolog i jedini Argentinac za brazilskim stolom biti najveći

Ima onih kojima ni svetska titula Lionela Mesija, ni osma Zlatna lopta tog neponovljivog argentinskog virtuoza nije ništa značila, čije je mišljenje o najboljem fudbaleru svih vremena ostalo nepokolebljivo, zacementirano i koji priznaju neka druga fudbalska božanstva od Dijega, Pelea, Zube i Kristijana Ronalda, pa i Ronaldinja. Jer nije mali broj onih koji će vam u neobaveznoj kafanskoj diskusiji naturati na nos da niko nije igrao, ili da se niko nije igrao fudbala kao Ronaldinjo tih nekoliko godina u Barseloni. I to je u redu i sasvim legitimno. Ne gledaju svi fudbal istim očima, ne doživljavaju ga svi istim emocijama.

Ali isti taj Ronaldinjo je znao, baš u vreme kada je igrao fudbal života, u doba kada je u onom legendarnom El Klasiku 2005. izdao čitulju Real Madridu i naterao Santjago Bernabeu da mu aplaudira, a znao je i pre toga... Znao je da ima u Barsi jedan tinejdžer što će biti od njega veći... Najveći.

I to saznanje, ima tome već 17 godina, podelio je sa velikim prijateljem, takođe legendarnim sportistom. Iskoristio je Barseloninu predsezonsku turneju po Sjedinjenim Američkim Državama 2006. godine da poseti Kobija Brajanta. Prisećao se Kobi svojevremeno interesantnog razgovora sa Ronaldinjom, koji je poveo i društvo.

"Ronaldino, moj dobar prijatelj, tada mi je rekao 'Upoznaću te sa fudbalerom koji će biti najveći svih vremena. Bio sam iznenađen. Šta ćeš da uradiš? Pa ti si najbolji. 'Ne, ne, ovaj klinac ovde će biti najbolji. A taj klinac bio je Lionel Mesi", evocirao je uspomene jedan od najboljih košarkaša svih vremena.

Tada je imao 19 godina, tek tridesetak i kusur nastupa za Barsu i ni dvocifren broj golova u klupskom cv-ju. Danas je vlasnik osam Zlatnih lopti, četiti titule prvaka Evrope, gotovo svih najznačajnijih rekorda Barselone za koju je odigrao 778 utakmica i postigao 672 i namestio 303 gola!

Naravno, znalo se početkom prve decenije 21. veka za Mesijev talenat. Ali ko je mogao da garantuje da će Argentinac postati ono što je postao. Ipak, Ronaldinjove reči potvrdile su ono nepisano pravilo da klasa prepoznaje klasu.

“Deko, ja i ceo tim smo pratili Lea još od mlađih kategorija, gledali smo njegove utakmice", rekao je Ronaldinjo za ugledni britanski Atletik i nastavio: "Očekivali smo da će biti najbolji".

I otkako je Mesi 2004. godine dotakao svlačionice prvog tima, počelo je fudbalsko odrastanje pod skutima Brazilca, Barsine alfe i omege, u to vreme jednog od vladara evropskog i svetskog fudbala. Bio je Ronaldinjo Mesiju stariji brat, uzor, savetodavac, mentor, ali je 2008. godine, kada je Pep Gvardiola nasledio klubu Katalonaca od Franka Rajkarda, morao da potraži novi dom.

Da, znate svi onaj, s razlogom uspostavljeni narativ o Brazilcima koji u Evropi osim fudbalskim krenu krivudavim putevima noćnog života. Ronaldinjo se savršeno uklapao u taj profil, Pep strahovao da mu Brazilčeva ljubav prema provodu i stilu života koji se neretko kosio sa sportskim upropasti čudo od deteta. Jer Ronaldinjo je u svlačionici bio figura u koju se bespogovorno gledalao, ali je već tada njegova posvećenost fudbalu značajno opala. Zato se u istom prelaznom roku ratosiljao Ronaldinja i Deka poslavši ih u Milan i Čelsi, a godinu dana kasnije i Samjuela Etoa koji je otišao u Inter.

"Vreme je da restartujemo svlačionicu", poručio je Gvardiola prvog dana nakon što je preuzeo Barselonu.

U knjizi "The Making Of The Greatest Team in The World", Grejam Hanter je napisao sledeće: "Barselona je videla da bi taj mladi, impresivni Leo Mesi morao da bude natčovek da ga svi ti stariji igrači kojima se ne samo divio, već koji su ga tretirali kao porodicu, ne povuku u stramputicu."

A Ronaldinjo nikako nije saglasan sa tom tvrdnjom: "To nema nikakvog smisla", odgovorio je Brazilac novinaru Atletika Niku Mileru.

O tome da li bi Ronaldinjov uticaj "pokvario" Mesija, da li bi mu oskrnavio taj dar od Boga, može samo da se nagađa i polemiše. Ali nećemo se mnogo baviti onime što Brazilac nije učinio za momka iz Rosarija, već fokusirati sve ono što je večito nasmejani virtuoz iz Porto Alegrea uradio od 2004. do 2008. godine, da Ronaldinjova Barsa postane Mesijeva. Za početak, bio je jedan od najvećih zagovornika kod opreznog Franka Rajkarda, da je Mesiju već sa nepunih 17 godina mesto među odraslima. A kada je zarolao loptu na prvom treningu i Barselonine velike face imale su šta da vide.

Henrik Larson i Ludovik Žili uverili su se u Ronaldinjovo proročanstvo.

"Bio je vanzemaljac... Ubio nas je sve", prisećao se Francuz, dok je Šveđaninu takođe pala vilica: "Kada sam ugledao Ronaldinja, mislio sam da je to najbolji fudbaler kojeg ću ikada videti. Sve do tog dana."

Novakov zagrljaj sa Mesijem, pa neočekivani smeč Amerikancu: Ja sam novi igrač Milana

Mesi je debitovao za Barsu 16. oktobra protiv Espanjola. Dobijao je te takmičarske 2004/05 argentinac priliku na kašičicu, a prvenac je stigao 1. maja 2005. u 34. kolu Barsine šampionske sezone. Ima neke simbolike u tome što mu je baš Ronaldinjo namestio prvi od blizu 700 golova za klub!

Mesi je ušao u 88. minutu protiv Albasetea, a Brazilac je ta poslednja dva minuta do isteka 90. i sudijsku nadoknadu pretvorio u misiju - spakovati gol Mesiju. Jer 18-godišnjeg Argentinca su tada definisale dve stvari - izuzetan talenat praćen gotovo nečujnim režimom. Ili u prevodu, Mesi je bio ćutolog i retko kada se oglašavao. A Ronaldinjo je znao kako da ga otkravi, kako da mu s pleća skine teren Barsine zvezdane svlačionice. Odmah je zauzeo mesto pored Mesija, zbijao šale sa njim, zvao ga da sedi sa Brazilcima na večeri tvrdeći da je Mesi jedini Argentinac koji uživa tu privilegiju. Naravno, sa karakterističnim osmehom od uva do uva.

“I ja sam debitovao u sličnim godinama i znam tačno koliko je teško kada kao talentovani klinac treba da krčiš sopstveni put kroz svlačionicu punu odraslih. Pa, kako bi ga ratosiljao pritiska, tretirao sam ga kao mlađeg brata pokušavajući da se šalim što više kako bih okruženje učinio potpuno prirodnim za njega", rekao je Ronaldinjo.

Tada nije u Barsi bilo igrača koji je bolje poznavao kako je to kada čitav tim gleda u tebe, jer od tebe zavisi. A Ronaldinjo je znao da će Mesi jednog dana biti vođa.

“U to vreme, Ronaldinjo je bio glavni u svlačionici. Leo je gledajući ga shvatio šta je potrebno da bi bio glavni", rekao je Larson.

Da se vratimo na taj prvi korak na putu od hiljadu milja. Na prvenac protiv Albasetea. Prvi pokušaj nije prošao. Lob pas Ronaldinja, pa lob Mesija. Ofsajd. Da je bilo VAR-a, možda bi to bio prvenac. Ali ovako je Mesijev prvi gol za Barsu postao još legendarniji. Jer koji minut kasnije, brazilsko-argentinska veza preslikala je pređašnju akciju. Ponovo Ronaldinjova lopta preko odbrane i opet Mesijeva parabola preko golmana. Dva dodira dvojice majstora, pa Mesijev euforični trk, ali i okret ka starijem fudbalskom bratu i proslava za sva vremena.

“Kada god se prisetim tog trenutka, osetim da je posebno jer je tada počela njegova karijera. Imao sam priliku da učestvujem u početku njegove priče i to je divno. Bilo je to nešto potpuno prirodno i osetio sam čistu radost gledajući tog mladog momka, mog prijatelja, kako postiže prvi gol. A na moju sreću pas za gol je bio moj. Uvek me iznosa ispuni radoššću saznanje da je taj gol došao od moje noge. To je uspomena koju nikada neću zaboraviti."

Priča o Mesiju do nije postao Mesi kakvog danas poznajemo jeste priča od odnosu dvojice dijametralno suprotnih fudbalera. Jedno razuzdanom, koji je svaki trenutak slobodnog vremena koristio na zabavu, uživanje u životu i hedonizam i drugom kojem je svaki trenutak odvojen od fudbala odisao normalnošću običnih ljudi, rutinom svakodnevnog života. A opet bili su i ostali veliki prijatelji, povezani talentom čiju tajnu malo ko zna. Ronaldinjo je bi tu u pravo vreme, kao primer, kao neko ko je bio neophodan jednom tako raskošnom talentu, da mu ostavi Barselonu u amanet. A opet, svedoče o tome i Ronaldinjove reči, od prvog dana njihov odnos se bazirao na jednom motivu - prirodnosti. Jer otkako se ta neponovljiva levica pridružila prvom timu, Ronaldinjova spontanost preuzela je kormilo. Niko Brazilcu nije poručio "Pripazi na onog malog. Biće svetska fudbalska senzacija. Pomozi mu da odraste..."

Ronaldinjo je već znao.