Romansero kao rezbareni oltarski komad: Voleo ju je iskreno i nežno, nek Bog da tako drugi da je voli

Krv, smrt i oružana civilna garda harali su čitavom zemljom, jedan od najlepših pejzaža u državi pretvorio se u jezero suza, a prosečan građanin dobrih namera sudarao je u sebi dve stvarnosti; ljubav i pravdu kao osnovni životni kodeks s jedne strane i ljude lišene takvog osećaja, one koji su marginalizovali i tlačili svoje zemljake, sugrađane, komšije s druge. Nije španski narod do građanskog rata tridesetih godina prošlog veka istinski znao šta je pravi čemer, šta je prava nevolja, slična onoj kakvu su često upravo osvajači sa Pirineja priređivali drugim narodima. Mnogo se jecaja začulo ulicama širom države tokom tih godina, ali su iz sve te muke iznikle i neke od najlepših misli, balade i romanse prestale su da budu percipirane kao žanr za "slabiće", a baš je Andaluzija od svih delova države zbog njih dobila dodatnu notu mesta nebeskih boja, što je oduvek i bila.

Ako je hronološki posmatrano čuvena kompozicija Seviljski berberin bila prva, a Lorkin "Ciganski romansero" drugo u redu najvećih dela u kom je centralni lik ili mesto radnje postavljeno u najvreliji grad Španije, onda je ljubavna između između Hesusa Navasa i Sevilje treći čin elegičnog dela koje se kako godine prolaze samo piše i daje povod da jednog dana bude ekranizovano kao celina, kao film o simbiozi jednog od kulturno najznačajnijih mesta u Evropi i duše grada koja živi za sport. Čekali su navijači Sevilje decenijama jednog arhanđela, ali nisu mogli da ga imaju. Nije to bio ni Davor Šuker koji se na Sančes Pishuanu etablirao kao veliki igrač, jer to je morao da bude neko ko će samo jedno mesto na svetu nazivati domom, ko će svake noći sanjati samo o dresu jednog kluba, čak i kada silom uzusa modernog fudbala bude otišao privremeno tamo gde se oseća strancem i većim nego što je bio.

Jeste Lorka bio Andalužanin (doduše iz Granade) i svoju Mesečarku nazvao rezbarenim oltarskim komadom, ali su stihovi jednog pesnika s totalno drugog kraja sveta i mnogo više narodskog jezika u pesmama prikladniji za ono što je Navas poručio posle svoje sinoćnje poslednje utakmice u karijeri na Sančes Pishuanu.

"Osvojio sam dosta trofeja, uvek sam od svega u životu najviše želeo da usrećim moju jedinu Sevilju. Od prvog dana u klubu pre 24 godine nisam se promenio, isti sam onaj čovek, sa istom vrstom ljubavi, ali još jačom. Samo mi je jedno važno da poručim svima koji igraju za Sevilju ili misle da igraju za Sevilju. Ko obuče dres ovog kluba, nek ga nosi kao što sam ga ja nosio. Ovo je svetinja, ovaj dres je štit i amajlija". Navasovo izlaganje neodoljivo je podsećalo na onu čuvenu "Voleo sam vas", kada Puškin kaže "Voleo sam vas iskreno i nežno, nek da Bog tako drugi vas voli".

Nije Navas zadržao suze pred kamerama, morao je da se priseti dvojice tragično nastradalih saboraca iz Sevilje. Prolazile su slike kroz detinje iskreni pogled 39-godišnjeg asa.

"Poslednji put sam ovde kao aktivan igrač i sve mi prolazi kroz glavu, vidim (Hosea Antonija) Rejesa i (Antonija) Puertu. Svaki put kada sam igrao za Sevilju, razmišljao sam i o tim napaćenim dušama. Malo je koji klub doživeo takve dve tragedije u roku od desetek godina kao Sevilja.

Navasova silna ljubav potiče iz kuće.

"Igrao sam prethodnih godina preko granice bola. Sve u karijeri sam pokušavao da radim s poniznošću, jednostavnošću i vrednostima kojima su me roditelji naučili. To što osećam naklonost svih u Sevilji je najlepši poklon za sav trud koji sam uložio od kad sam počeo da se bavim fudbalom". Iskren je do srži bio Navas u jednom od poslednjih izlaganja kao igrača".

Hronična čežnja za domom, do te mere bila je izražena kod Navasa da je svojevremeno kao 19-godišnjak napustio trening kamp omladinske reprezentacije jer je bio isuviše udaljen od svoje rodne kuće. Imao je napade anksioznosti i odbijao da u prvih nekoliko godina putuje na međunarodne utakmice. Sve ovo dovoljno ilustruje koliko je Hesus Navas privržen Sevilji, da na nju gleda kao na nešto uzvišenije od samog kluba. Upravo je zbog te patnje za domom primera radi Arsen Venger odlučio da 2006. godine ne dovede Hesusa u Arsenal, da mu tako sentimentalan i melanholičan i neće baš koristiti.

Hesus  je za seniorski tim Sevilje igrao ukupno 17 godina u dve faze. Prekid je napravio od 2013. godine kada je otišao u Mančester Siti u kom je bio sve do 2017. i osvojio jednu titulu u Premijer ligi. Bio je izuzetno koristan Manuelu Pelegriniju tih godina, ali je tada i najviše kuburio sa povredama. U Sevilju se vratio kada je i te kako imao šta da pruži, a ne kao islužen igrač i tako ključno zavredeo neverovatno poštovanje navijače, poštovanje kakvo nije imao niko u klupskoj istoriji. U maju ove godine, Sevilja je objavila da će Hesus napustiiti klub na kraju sezone, da ga nije ubedila da ostane još malo, ali se u poslednji čas predomislio i izvukao još jednu polusezonu i prešao brojku od 700 odigranih utakmica za klub (drugoplasirani Manolo Himenes je daleko iza sa nešto više od 400 nastupa). Računajući mlađe selekcije i oba mandata u seniorskom timu proveo je prekaljeni univerzalac 21 i po godinu na Ramon Sančes Pishuanu.

Drži Navas niz klupskih rekorda. Igrač je sa najviše trofeja, najviše utakmica, najviše međunarodnih nastupa, a uz to je i fudbaler sa najviše trofeja sa reprezentacijom Španije ako računamo samo igrače iz Sevilje. Proslavljeni fudbaler je sa Crvenom furijom osvojio Svetsko prvenstvo 2010, Evropska prvenstva 2012. i 2024. i prošlogodišnje izdanje Lige nacija, što ga čini jedinim igračem sa sva tri trofeja u UEFA takmičenjima. Apsolutnom legendom čini ga i podatak o 513 odigranih utakmica u domaćem šampionatu. Za vreme provedeno u Sevilji, Navas je postigao 40 golova i zabeležio 119 asistencija. Iskusni fudbaler će završiti karijeru uz zavidnu trofejnu riznicu, pošto je sa klubom iz Andaluzije podigao osam pehara. Četiri puta je bio osvajač Lige Evrope, osvojio je dva Kupa kralja i po jedan Superkup Evrope i Španije.

Sevilja je od prvog trenutka istakla da će ostaviti otvorena vrata da se Navas u budućnosti vrati kao trener ili u bilo kojoj funkciji koja mu se učini odgovarajućom. Klub je dodao da će ostaviti otvorena vrata za Navasa da se u budućnosti vrati kao trener kako bi možda započeo novu fazu u profesionalnoj ulozi. Kako bilo, ostaće Hesus upamćen kao jedan od poslednjih "Mohikanaca" romantičnog fudbala, za večni spomenik jednog dana pokraja Sančes Pishuana i sa podsetnik novim naraštajima šta su vernost, poverenje i čista ljubav. Šta god da je Hesus Navas uradio u igračkoj karijeri, tragaće do kraja života za elementima andaluzijske kulture, pokušavaće da pronikne u svaku poru njene suštine, uživaće u njenoj živopisnosti do poslednjeg daha