Marko Nikolić na novom radnom mestu (AEK_FC_OFFICIAL)

Rođendanski intervju Marka Nikolića: Trema posle duže vremena! Istina o CSKA, Partizan je krenuo

Najnovije vesti

Fudbal

Matijašević: Transfer Bačanina u narednih deset dana, zvali Seltik, Rendžers, Ajaks...

Vreme čitanja: 14min | ned. 20.07.25. | 17:20

Trener AEK-a prvi put govorio javno otkako je stigao u Atinu – o očekivanjima na novom radnom mestu, rastanku sa Moskovljanima, ali i dešavanjima u Humskoj

On ne mora da prati trendove (iako to čini), nego trendove postavlja. Zato što je sam – trend. Srpski trener u modi ili srpski trener koji ne izlazi iz mode, zavisi kako ko voli da tumači. Zbog ambijenta kreiranog u svlačionici, načna igre na terenu i rezultata, odavno je Marko Nikolić prepoznatljiv. I uvek puca visoko.

Tako je i novom radnom mestu, u Atini, pošto je preuzeo AEK i jasno je i njemu i čelnicima zbog čega su se spojili. Da vrate žuto-crne u vrh grčkog fudbala. Argumenata ima na pretek, jer je jedan od najcenjenijih naših stručnjaka novije generacije pod Akropoljom dočekan posle veličanstvenog pohoda na pehar Kupa Rusije sa CSKA, čime je obogatio riznicu trofeja i već ih ima sedam.

Izabrane vesti

Dolazak u zemlju vanredne civilizacijske vrednosti posmatra kao jedan od najvećih izazova posle četvrt veka bavljenja trenerskim poslom u Srbiji, Sloveniji, Mađarskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Rusiji.
„Zajedno sa članovima stručnog štaba, upoznao sam različte kulture, životne i fudbalske, suočavao se sa različitim zahtevima, ali sam svugde bio u jednom od najvećih klubova pobrojanih zemalja, pa je logičan zahtev da se uvek ide na trofeje na domaćoj sceni i što bolji učinak na internacionalnoj. Učestvovao sam u Ligi šampiona, Ligi Evrope, Ligi šampiona Azije, sad imam priliku i da se oprobam najpre u kvalifikacijama, daće Bog i u grupnoj fazi Lige konferencije“, skicirao je plan u razgovoru za Mozzart Sport Marko Nikolić u danu kad slavi 46. rođendan.

Više od polovine živote dobi, Beograđanin je posvetio trenerskom esnafu. U njemu je, računajući i mlađe kategorije, 25 godina. I sve što je bilo dosad ostavlja po strani, jer je ovo nešto potpuno drugačije od svega što je iskusio.
„Dosad sam sa saradnicima iz stručnog štaba u svim zemljama bio uspešan, osvajao prvenstvo ili kup, negde i oba takmičenja. Zato sam i došao u AEK. Klub ima novi projekat, ambicioznog predsednika, novog sportskog direktora, od prošle godine na tim pozicijama su Marios Iliopulos i Havijer Ribalta, izgrađen je pre dve godine i novi stadion na mestu stare Aja Sofije. Izgleda spektakularno. Uslovi su sjajni, međutim, neće biti nimalo jednostavno, jer naspram sebe imamo klubove kao što su Olimpijakos, PAOK ili Panatinaikos, uz napomenu da od ove godine i Aris ulaže milionske iznose na dovođenje pojačanja i njihove plate“.

Takva situacija prati Nikolića maltene deceniju. Da kreće iz hendikepa i bori se protiv platežno moćnijih klubova. U Srbiji je to bila Crvena zvezda, u Mađarskoj Ferencvaroš, u Rusiji Zenit i Spartak, a svugde je uspeo da ih nadmudri sa timovima koji su manje ulagali. Slično je i sad, jer prema zvaničnim podacima AEK je četvrta ekipa Grčke na osnovu tržišne vrednosti.
„Nalazimo se na početku procesa, jasno je da nam je potrebno vreme, jer su tri kluba ispred nas odmakla na putu realizacije projekata. Imaju malo spremnije ekipe i na osnovu onoga što je dostupno na internetu – skuplje. Svedoci smo da to ne igra odlučujuću ulogu u modernom fudbalu. Započeli smo proces blagog renoviranja tima, jer ima igrača koji su godinama u klubu, neki su stvarno fenomenalni, neki su izgubili glad, želju za trofejima i borbom, stoga ćemo morati da idemo i ka podmlađivanju. Ne drastičnom, da ne bude da od najstarije ekipe u ligi formirano odmah najmlađu, već da taj proces sprovedemo postpeno“.

Nikolić je u Atinu stigao u pratnji vernih saradnika, Radoja Smiljanića i Gorana Basarića, uz napomenu da je u tom timu od pre nekoliko godina i Aleksandar Rogić. Ranije su kao povremeni članovi bili prisutni Branislav Mirjačić, Ljubiša Ranković, Andrija Delibašič, Đorđe Jorović i Lazar Tomić.
„Zadovoljan sam toplim prijemom, doslovce na svakom koraku: od čelnika, preko ostatka članova stručnog štaba, igrača, navijača, medija... Baš se oseća koliko Grci vole fudbal, izuzetno su mu posvećeni, što nama stvara dodatnu obavezu. Neće biti nimalo lako, potrebni su nam strpljenje, vreme i malo sreće. Nisam zabrinut kako ćemo izgledati u oktobru ili novembru, još manje u aprilu ili maju, kad se sve bude rešavalo, međutim, potrebno je da preživimo prvih mesec i po dana tokom leta. Posle toga će sve biti lakše“.

Nikolić sa saradnicima (AEK_FC_OFFICIAL)

Razlog za ovakvu konstataciju je činjenica da AEK prvu takmičarsku utakmicu igra već u četvrtak. I to evropskog karaktera, protiv Hapoela iz Ber Ševe u drugom kvalifikacionom kolu za plasman u Ligu konferencije. Umesto da mu rival bude neko iz država poput Luksemburga, Andore ili Lihtenštajna, za zagrevanje, moraće na tim koji je namučio Makabi iz Tel Aviva u šampionskoj trci u Izraelu.
„Očekivanja su da radimo, treniramo i napredujemo kao tim. Jasna su nam očekivanja, ali ne zaboravite da je u poslednje tri godine AEK pretrpeo dva traumatična ispadaja u kvalifikacijama, od jermenske Noe i mostarskog Veleža. Velika želja da se dođe do grupe Lige konferencije, to je krakoročni cilj, iako je problem što ne počinjemo sa velikim koeficijentom. Nećemo tražiti izgovore, nego ćemo se fokusirati na teren“.

Pre dve godine AEK je osvojio duplu krunu u Grčkoj, a Marko Nikolić je simbol za uspeh, tako da...
„Liga i kup nisu sprint, nego maraton. Završnica sezone je tek u maju i na tom polju sam dosta optimističan, jer imamo vremena da uradimo sve zamišljeno, sprovedemo procese i uđemo u plej-of u dobroj tamičarskoj poziciji. Grci će i naredne godine dati dva predstavnika u Ligi šampiona, plus će poboljšati startne pozicije u kvalifikacijama, jer su sad 15. na UEFA rang listi, a sledećeg leta će biti 12. Plan je da svakog dana radimo i budemo skromni, iako sam baš zadovoljan viđenim tokom 17-dnevnog boravka na pripremama u Holandiji“.

Niko nikad nije obećao osvajanje pehara, ali kad su Atinjani angažovali Marka Nikolića, svima je jasno šta žele.
„Nikad nisam ni bežao od ambicija, zato smo i osvajali trofeje na prethodnim adresama, jer su svugde bili jasno definisani veliki ciljevi. Naravno da ne želimo da se u medijima razmećemo bombastičnim izjavama, ali ako kažem da smo orijentisani na najviše ciljeve, zna se na šta mislim. Konkurenti su dobri, spremniji od nas, ali naš zadatak je da odgovorimo na sve izazove i o tome ćemo prčati unutar kluba“.

Na tom putu bi Nikoliću mogli da pomognu momci znamenitih karijera, dokazani na više adresa, osvajači trofeja, poput našeg Mijata Gaćinovića, kapitena Domagoja Vide, Antonija Marsijala, Erika Lamele...
„Nikad javno ne analiziram svoje igrače. Za mene su oni najbolji na svetu zato što su – moji. Uvek sam se toga držao, ali fudbal se brzo razvija, promene se dešavaju na svim nivoima, od metodoligije treninga, analize podataka, treninga snage, vežbi na planu psihologije. Mora da se ide u korak sa vremenom i tu sam vrlo jasan: mladost nosi ambiciju, energiju i želju, ali sama po sebi ne znači kvalitet. Isto važi i za iskustvo, jer godine ne moraju da budu prepreka, kao što nisu ni prednost. Sve je individualno i zato nisam isključiv, bilo da pričam o mladim ili nešto starijim igračima“.

Nastavio je Nikolić tradiciju srpskih trenera AEK-a. Na klupi ovog kluba sedeli su Todor Veselinović, Dragoslav Stepanović, Dušan Bajević, Ljubiša Tumbaković i Vladan Milojević.
„Dušana sam upoznao dok sam vodio Videoton, sa Tumbom i Milojem sam u sjajnim odnosima, Dragan Šakota je trener KK AEK i to dosta uspešan. Veliki broj naših stručnjaka je radio u Atini u košarci, fudbalu, vaterpolu. Osim toga, komšije smo, pravoslavan smo narod, delimo slične vrednosti, mada se na kraju sve svodi na to da ćeš trajati onoliko koliko si uspešan“.

Mada, AEK bije glas da je uglavnom (bio) trusno područje za trenere.
„Nema pravila ni u jednom klubu. Više zavisi od ljudi, manje od kluba. Recimo, moje prethodnik Matijas Almeida je bio ovde tri godine. Olimpijakos i PAOK dugo nisu menjali trenere, Panatinaikos jeste nešto češće, ali to mahom zavisi od međuljudskih odnosa, rezultata i radne atmosfere. Voleo bvih da ostanem na ovom mestu dve, tri godine, iako se promenio fudbal i danas je maltene teško naći primere kakvi su nekad bili Gi Ru u Okseru, Aleks Ferguson u Mančester Junajtedu ili Arsen Venger u Arsenalu“.

Marka je u Grčku doveo Havijer Ribalta, nekadašnji direktor Zenita, Parme i Marselja, ranije šef skauta Juventusa i Mančester Junajteda.
„Upoznali smo se u Rusiji, tokom moje prve sezone u Lokomotivi. Još tad smo počeli da gradimo poseban odnos, iako sličan imam sa mnogim drugim direktorima ili predsednicima klubova, kao i kolegama trenerima. Ja sam trener i logično je da ne mogu da imam dobre odnose sa političarima ili naučnicima na Instititu za fiziku, ali u fudbalu stvarno imam dosta kontakata. Ribalta se baš potrudio da ga angažuje, što je za svako poštovanje i moj zadatak je da se odužim i njemu i predsedniku Mariosu Iliopulosu. Na kraju zvanične promocije pozdravio me je usklikom „Idemo“, što je zaštitini znak Novaka Đokovića, pa su i ljudi u drugim zemljamna i sportovima počeli da koriste njegov poklič sa teniskih mečeva, jer je, uz Nikolu Jokića, najpoznatiji Srbin današnjice. Sve to pokazuje koliko su nas lepo dočekali u Atini, ujedno stvara obavezu. Čak imam blagu tremu posle dugo vremena, jer želim da uzvratim na tom poverenju. Tu tremu transformišem u motiv. Ne u smislu straha, nego jedva čekam da napravmo dobre stvari za AEK“.

NISAM OTIŠAO IZ CSKA ZBOG FINANSIJA, NEGO ŠTO PROJEKAT I UGOVOR NA GODINU DANA NISU SPOJIVI

Posle osvajanja Kupa Rusije (pfc-cska.com)

Kao što je bio slučaj za CSKA, gde je takođe stigao na početku projekta kad su drugi već odmakli u smislu finansija ili formiranja tima, ali je boravak u Moskvi okončao osvajanjem Kupa Rusije i velikim poštovanjem u javnosti. Bez obzira na rastanak koji je mnoge iznenadio, pa je sad prilika da iz prve ruke javnost bude obaveštena šta je bio razlog za prekid uspešne saradnje.
„Nisam se oglašavao od odlaska iz CSKA, iako sam izuzetno ponosan na sve što sam, sa saradnicima, uradio u Moskvi. Jutros, među prvima su mi rođendan čestitali predsednik kluba Maksim Oreškin, direktor Roman Babajev, kapiten Igor Akinfejev... Da ne pričam o ostalim zaposlenima ili igračima. I to nije slučaj samo sa CSKA, svuda gde sam radio sam više ponosan na odnose nego na trofeje. Pehari su tu, niko ih neće oduzeti, ali izgradnja povoljnog ambijenta i način komunikacije sa ljudma mi pričinjavaju posebno zadovoljstvo. Siguran sam da je obostrano“.

Sezona u CSKA je bila za pamćenje.
„Od novembra nismo imali poraz u ligi i završili smo kao treći, a bili smo najmlađa ekipa u takmičenju. U Kupu smo stigli do trofeja, kao jedini tim koji nije izgubio eliminacionu utakmicu, što pokazuje da smo nagradu najviše zaslužili. Pritom smo u oba takmičenja promovisali veliki broj mladih igrača iz Akademije CSKA, koji su sad redovni na spiskovima mlade i A selekcije Rusije, poput Matveja Lukina, Matveja Kisljaka, Kirila Hlebova, Ivana Obljakova, Temerlana Musjaeva... Naravno, uz veliku pomoć nešto iskusnijih poput Akinfejeva, Divejeva, Krugovoja, Pjanića... Bukvalno ne prođe dan da se neko od njih ne javi, sa željama za uspeh. Naročito me raduje odnos sa navijačima, jer su tokom kontrolnog meča sa Partizanom razvili transparent u moju čast i skandirali ime i prezime, što nije baš uobičajeno i na tome sam im baš zahvalan“.

Gde je, onda, zapelo, jer se činilo posle utakmice sa Rostovim da je ambijent idiličan?
„Razišli smo se posle fantastične sezone kad je trebalo ići dalje. Razne stvari su se provlačile, ali je istina da sam se zbog uvećanja poreza sa 15 na 22 posto i promene kursa rublje, a u ugovoru su isplate vršene po srednjem kursu, saglasio da dobijam platu po fiksnom kursu. To znači da bi u narednoj sezoni moja plata bila manja nego u prošloj u kojoj smo osvojili Kup Rusije. Iz toga se vidi da moji motivi za napuštanje CSKA nisu bili finansijski. Rekao sam da nije problem da revidiramo ugovor na način da imam za deset posto manju platu. To je činjenica, ali... Ušao sam u poslednju godinu ugovora, sa mladom ekipom, a govorili smo ranije o projektu na duge staze. Ne idu u istu rečenicu projekat na duge staze i ugovor na još samo 12 meseci. Plus je u ugovoru bila klauzula na kojoj nisam ja insistirao, već CSKA, da ako neko plati određen iznos mogu da idem“.

Navijači se sećaju da ste u svlačionici stadiona Lužnjiki, maltene pola sata posle osvajanja Kupa Rusije, najavili napad na šampionski tron. A samo nekoliko dana kasnije usledio je rastanak. Zašto?
„Želeo sam da kreiramo šampionski CSKA, već je bila formirana fantastična baza i verujem da klub te veličine mora da teži najvišim ciljevima. Ne može da se zadovoljava manjim od maksimuma. O tome je često govorio legendarni trener Armejaca, Valeriji Gazajev, sa tim rečima sam saglasan u potpunosti, jer je to jedini put za klub takve istorije, značaja i navijačke armije. Stvarno se ubrzano dešavalo sve posle finala kupa, tako to u fudbalu biva. Situacija me pomalo podsetila na onu kad sam iz Partizana otišao u Videoton, vrlo slični su bili razlozi“.

PARTIZAN JE TEK NA POČETKU PUTA, NE ZNAM NA OSNOVU ČEGA LJUDI OČEKUJU ČUDA

Marko Nikolić i Danko Lazović (Star sport)

Kad već pomenuste crno-bele, jasno vam je da ni ovaj razgovor ne može da prođe bez vaše viđenje situacije u klubu kome ste darovali poslednju duplu krunu.
„To je uvek nezahvalno, jer svako slovo se tumači ovako i onako, ali je ujedno i omliljena tema. Dešavanja na utakmici sa AEK-om su ostavila snažan utisak na mene. Navijači su napunili stadion posle dužeg vremena, atmosfera je bila sjajna, video sam mlad tim, verovatno najmlađi od osnivanja kluba, suze u očima dečaka, sinergiju dece i navijača i nesrećno ispadanje od Kiprana za mene nije važno. Bitnije od prostog rezultata je što sam video put“.

To jeste utisak svih, mada se isto tako svi pitaju kad će biti bolje u rezultatskom smislu.
„Prognozirati je nezahvalno iz poštovanja prema kolegi treneru i ljudima koji vode klub, a svakodnevno se suočavaju sa problemima koje nije nimalo lako rešiti. Ovo je tek početak puta. Naravno da neće biti lako, jer je Partizan možda previše demokratičan klub, gde svako ima mišljenje kako bi trebalo da se vodi, trenira, igra, navija... Nije potrebno očekivati čuda. Nije moguće da se promeni situacija za tri meseca, šest meseci ili godinu dana, pa ne znam na osnovu čega ljudi očekuju ekspresne promene. To možda može u slučaju nekih klubova pojačanih arapskim kapitalom, ali i njima ne ide baš lako. Svima ostalima je potrebno vreme da bi sproveli ideje. Video sam ono što je pravi Partizan, to je pozitivno. Ljudi bi trebalo da znaju da smo tek na početku puta, nikako na kraju. Bar smo počeli“.

Možda bi neko mogao da pomisli da Marko Nikolić ovako govori zbog dobrih odnosa sa Dankom Lazovićem, koga je trenirao i u Humskoj i u Videotonu, uz to su i prijatelji, međutim, trener koji je u dva mandata sedeo za komandama Parnog valjka toliko dobro poznaje klimu u Humskoj da se ne vezuje za imena.
„Ne radi se ovde o Danku, Peđi ili Rasimu, kao što ni ranije nije o Vazuri ili Ilijevu, koga znam od deset godine, nego o putu kojim ide klub. Za mene je mnogo bolji pravac u kome nema 15 stranca, nego veliki broj igrača iz podmlatka, pojačanih najboljim srpskim igračima iz drugih klubova, povratnicima koji nude igrači kvalitet i pesronaliti igrača, uz nekoliko stranaca sposobnih da prave razliku, kao što su u jednom trenutku bili Dijara, Žuka, Moreira i Kleo, a kasnije Leonardo, Everton ili Tavamba. Dakle, ne 18 legionara, nego tri, četiri, pet. To je put. Partizan je u jednom trenutku potpuno izgubio identitet, nekim momcima van naših granica ni imena nismo zapamtili. Ne karikiram, stvarno je tako. Smenjivali su se nedovoljno kvalitetni stranci, gomila prosečnih naših igrača, a malo ih je bilo iz škole. Partizanova publika sjajno prepoznaje te situacije, pa tako i ovu na početku novog puta. Naravno da rezultat ne može odmah da dođe, ali tim ima potencijal i perpsektivu, a na Mijatoviću i Lazoviću je da pronađu način kako da talentovane momke ojačaju prisustvom nekog dobrog stranca ili povratnika sjajnih igračkih i ljudskih vrednosti“, nacrtao je Nikolić profil igrača kakav je potreban crno-belima.