Rikardo napada još jedan rekord: Uskoro može da postane najbolji strelac Partizana u Evropi

Postao je pre tri meseca najbolji Partizanov strelac u jednom takmičarskom ciklusu, ovog leta može da postane nejefikasniji fudbaler crno-belih na evropskoj sceni. Rekord Mateje Kežmana po broju golova u sezoni je oborio i na njega je izuzetno ponosan, međutim, Rikardu Gomešu se crta put da po još jednom parametru uđe u istoriju kluba.

Afrički napadač je dosad 13 puta bio strelac na međunarodnim utakmicama, a ukoliko još jednom matira protivničke golmane (prvi mu na crtu izlazi Henri Bonjelo iz malteškog Harmuna) nadmašiće ostvarenje Vladice Kovačevića (legendarni Poslovođa takođe upisao 13 pogodaka u UEFA takmičenjima) i približiti se Saši Iliću (čuveni kapiten brojao do 15) i rekorderu u liku Gabrijela Klea (Brazilac neprikosnoven sa 16).

Zbog dešavanja posle meča sa AEK-om iz Larnake (eliminacija iz kvalifikiacija za Ligu Evrope, „razgovor“ igrača i navijača, smena trenera) Rikardov učinak je ostao čak u četvrtom planu, ali je vredan notiranja. Jer, odavno se nije desilo da Parni valjak ima tako produktivnog špica. Dokazano u raznim takmičenjima. Čak i onim van granica Srbije i na raznim teritorijama.

Četiri gola Rikardo je dao u prvom mandatu u kvalifikacijama za Ligu Evrope (dva pljevaljskom Rudaru, po jedan danskom Nordsjelandu i turskom Bešiktašu), lane svakom protivniku u kvalifikacijama (Dunajskoj Stredi i Sočiju na strani, Santa Klari u Beogradu), samo jedan u grupi (na otvaranju protiv Anortozisa u Nikoziji), još tri u eliminacionoj fazi Lige konferencije (dva Sparti na Topčiderskom brdu, jedan Fajenordu na De Kajpu), da bi ovog leta, posle dva superligaška pogotka iz jedanaesteraca, napokon proradio i iz igre, te na pasove Fusenija Dijabatea razoružavao odbranu AEK-a iz Larnake. Ispostavilo se nedovoljnim za prolaz Kiprana, ali taman da Gomeš stane uz rame Partizanovim legendama.

Drugačija su vremena, sad se igra više utakmica godišnje, samim tim i u Evropi, nego što je bilo u periodu Vladice Kovačevića; nije baš ni umesno porediti napadača sa vezitima (kakvi su bili Kovačević i Ilić), ali je moguće povući paralelu sa centarforom koji je ne tako davno harao Humskom. Dubok trag je ostavio Gabrijel Kleo igrajući godinu i po dana za Partizan i za to vreme se nadavao golova (42 na 67 utakmica). Ostaće zapisano da je maltene sam vodio Parni valjak ka plasmanu u Ligu šampiona i profilisao se kao najbolji strelac kvalifikacija za elitno takmičenje leta 2010. Njegovu moć osetili su Pjunik (dva), Helsinki (tri) i Anderleht (tri), a u grupi su jedina dva pogotka bila Kleovo delo (oba na susretima sa Arsenalom). Sezonu pre bio je precizan protiv Rila (četiri), Žiline i Tuluza. Ukupno 16 preciznih hitaca.

Po odlasku Klea u Kinu dugo se verovalo da niko nije u stanju da ga nadmaši, jer je Partizan po pravilu prodavao najbolje igrače posle jedne sezone. I Rikardo je otišao, ali se i vratio u u drugom mandatu pokazao da je sposoban da obara rekorde. Malo kome je moglo da padne na pamet da bi mogao da prestigne Mateju Kežamana, pa je spakovao 38 lopti iza leđa protivničkih golmana u minuloj sezoni, a pod uslovom da sastav Gordana Petrića bude raspucan protiv Harmuna i(li) kasnije u grupnoj fazi Lige konferencije imaće Gomeš šansu da postane zaštitni znak ove generacije. I da bude bar po tome upamćen.

Kad već nema trofeja, u kojima su, primera radi, učestvovali i Kovačević i Ilić, a i Kleo.