Revolucija „malih“ klubova - da li smo svedoci nove ere argentinskog fudbala?

Milioni ljubitelja argentinskog fudbala danas gledaju tabelu elitnog ranga na telefonu, televiziji ili u novinama i ne mogu da poveruju u ono što vide. Posle petnaest od predviđenih šesnaest kola prve faze, Sentral Kordoba je u samom vrhu grupe A, dok su Deportivo Riestra i Rosario Sentral na vrhu tabele grupe B, ispred Lanusa, Velesa, San Lorenca i River Plejta. Da se šampionat završava ove sedmice, velikani poput Independientea, Urakana, Njuels Old Bojsa i aktuelnog šampiona Platensea ne bi prošli ni u plej-of. Duga i burna istorija argentinskog fudbala traži istorijsko objašnjenje, ali i razumevanje u kontekstu današnjih vremena.

Često ponavljana tvrdnja da „kratki turniri“ idu u korist timovima sa skromnijim, ali kompaktnim sastavima, dok u dužim prvenstvima prevagu odnose moćni klubovi, potvrđuje se kroz istoriju. Poznato je da se amaterizam u Argentini zadržao sve do sredine 1931. godine, kada je započela čuvena Profesionalna liga, ali u samom početku nepriznata od strane FIFA. Zbog čega je Argentina na Svetskom prvenstvu 1934.godine morala da nastupi sa kombinovanim sastavom fudbalera iz provincije i iz tadašnje amaterske prve divizije.

Osnivanjem današnje AFA u novembru 1934.godine usledilo je i zvanično priznanje FIFA, a već od 1935. godine sve je postalo daleko organizovanije. Ipak, u amaterskom periodu samo je 1929.godine odigrano kratko prvenstvo, nalik današnjem, budući da je šampionat 1928. sa čak 36 klubova završen tek 30. juna naredne godine, prekasno da bi se započeo novi po istim pravilima. Tada su 35 ekipa podelili u dve zone, a po dva najbolja tima borila su se za titulu. Himnasia i Esgrima La Plata u zoni A završila je kao prva ispred River Plejt za jedan bod, dok je Boka Juniors u grupi B posle tri majstorice, zbog identičnog učinka na kraju ligaškog dela, protiv San Lorenza obezbedila mesto u velikom finalu. El Lobo je potom iznenadio sve pobedom nad Bokom od 2:1 i postao šampion na starom Riverovom stadionu u ulici Alvear. Kratki turnir i novi, neočekivani prvak.

Za novi format kratkih takmičenja moralo se čekati do 1967.godine kada AFA uvodi formate Metropolitano i Nasional. Dva odvojena kratka prvenstva, u kojima su 22 kluba iz Metropolitano lige igrala za opstanak, dok su četiri tima iz unutrašnjosti ulazila među najbolje iz Metropolitano turnira da se bore za titulu u format Nasional. U Metropolitanu su prvoplasirani i drugoplasirani iz svake grupe igrali ukrštene polufinalne duele. Estudiantes iz La Plate, tada pod vođstvom Osvalda Zubeldie, iznenadio je sve i savladavši Rasing, čime je osvojio titulu Metropolitano 1967.godine. Kratak turnir, i ponovo novi šampion. Ali ono najvažnije, po prvi put od nastanka profesionalne ere, tada je prekinuta dominacija Velike petorke.

🔥 Kombinuj klasično i uživo klađenje! Sve što voliš – sada na jednom tiketu! 🔥

Po istom modelu Velez je 1968.godine uzeo svoj prvi Nasional, a već 1969.godine Čakarita Juniors osvaja Metropolitano demolirajući River u finalu rezultatom 4:1. Tokom sedamdesetih i osamdesetih menjala se struktura i broj učesnika, ali su manji klubovi sve češće dolazili do izražaja: Rosario Sentral (Nasional 1971, 1973, 1980), Njuels Old Bojs (Metropolitano 1974), dok su Union i Rasing iz Kordobe stizali do samih završnica.

Kilmeš je 1978.godine osvojio Metropolitano u iscrpljujućem prvenstvu od 40 kola, ispred Boke, dok je River bio oslabljen zbog priprema reprezentacije za Svetsko prvenstvo. Taj period pamtimo i po prelasku Diega Maradone iz Argentinos Juniorsa u Boku 1981. godine, čime je klub osvojio Metropolitano, ali izgubio ogromna finansijska sredstva. Isti slučaj zadesio je River dolaskom Marija Kempesa koji je doneo titulu u format Nasional, ali i dugove. U međuvremenu, San Lorenzo je ispao iz lige, Rasing utonuo u dugove i sišao rang niže, dok Boka i River nisu mogli da se vrate u sam vrh.

Period 1981–1985 bio je poseban. Independiente, Estudiantes, Fero Karilj Oeste i Argentinos Juniors nizali su trofeje, kratke i duge turnire podjednako, dok su „veliki“ prolazili kroz krize. Tek od 1985/86. Velikom reformom AFA prelazi na duga prvenstva, da bi 1990/91. godine, legendarni Don Hulio Grondona uveo čuveni sistem Apertura i Klausura, sa po 19 kola i po jednim šampionom u svakom polusezoni. Taj sistem, koji je omogućavao više iznenađenja, trajao je do 2015.godine, kada se ponovo prešlo na duge turnire i povećan broj klubova sa 20 na 30.

Kratki turniri od 19 kola doneli su istorijske titule klubovima kao što su Velez sa Hoseom Luisom Čilavertom čuvenim Buldogom među stativama, Njuels, Estudiantes, Rasing koji se oslobodio kletve “sedam zakopanih mačaka posle” 35 godina posta, San Lorenzo nakon 21 godine, Lanus, Banfield, Argentinos Juniors, pa čak i Arsenal de Sarandi. Svaki put ista priča, kratki format, novi prvak.

(©AFP)

U novijem periodu, od 2019.godine do danas, ista logika opstaje. Tigre osvaja Kupu Superlige 2019.godine, Boka 2020, Kolon 2021, ponovo Boka 2022, Rosario Sentral 2023, Estudiantes 2024. i naposletku Platense 2025. format Apertura. Od ove sezone, nekadašnji sistem Liga kupa, nosi naziv Torneo Apertura 2025, dok se trenutno igra Klausura 2025, po uzoru na devedesete. U argentinskom fudbalu, sve je moguće.

Danas, pogled na tabelu i nedavni trijumf Platensea u plej-ofu Aperture izazivaju podjednako čuđenje i divljenje, ali i žal među onima koji priželjkuju povratak na duge formate. Jer, tamo gde sezona traje, ponovo prednost imaju oni sa više novca, širim rosterom i većom izdržljivošću tokom godine.

Ipak, aktuelni slučajevi donose novu dimenziju. Nije isto kada Tigre, Kolon ili Platense osvoje trofej, kao kada Deportivo Riestra nepremostiva prepreka u Baho Floresu, a Sentral Kordoba ili Patronato osvajaju Kup Argentine i odlaze u Kopa Libertadores, a sve na užas fudbalske elite. Platense, kao aktuelni šampion Aperture, na putu ka tituli završio je tek šesti u grupi, ali je zatim eliminisao Rasing, River i San Lorenzo u gostima, da bi u finalu nadigrao Urakan. Zbog toga je i dobio nadimak „Ubica džinova“ – Matagigantes. Sve te pobede bile su zaslužene, uprkos, neki će reći očajnom suđenju Falkona Pereza na Monumentalu. Ali…

Barakas Sentral je, pak, imao korist od sumnjivih odluka i poništenih golova protivnika, kao protiv Belgrana, dok su suđenja uglavnom išla u njegovu korist. Slično je i kod Riestre, čija je igra gruba i na granici faulova, ali taktički disciplinovana i efikasna. Union iz Santa Fea, pod komandom Lea Madelona, drži se u vrhu grupe A, dok Boka i River, iako blizu po bodovima, i dalje ne pronalaze stabilnost. Rasing je, kao aktuelni šampion Kopa Sudamerikane, ove godine dogurao do polufinala Kopa Libertadores gde je zaustavljen od Flamenga, dok je njihov najveći rival Independiente, poslednji u grupi B i na ivici rasula.

Ništa više nije kao pre. Čini se da je prošlo vreme kada su velike sile krojile poredak argentinskog fudbala. Sada, međutim, „mali“ pišu nova poglavlja istorije i izgleda da će nas iznenađenja tek čekati.

PIŠE: Đorđe RADONJIĆ

ARGENTINA 1 (KLAUSURA) – 15. KOLO

Ponedeljak

Himnasija - Velez 2:0 (1:0)
/Tores 34, Merlo 68/

Deportivo Rijestra - Independijente 0:1 (0:0)
/Montijel 90+5/

Utorak

Argentinos Juniors - Belgrano 1:0 (1:0)
/Đakone 32/

Independijente Rivadavija - Sentral Kordoba 0:0
*** kvote su podložne promenama