Retro je ponovo u modi

Borusija iz Menhengladbaha. Lideri. Posle fantastičnih 5:1 protiv Augzburga u nedelju po podne navijači ovog kluba ponovo pevaju o šampionskim danima i uspesima na evropskoj sceni. Postoji u svemu tome i mala doza svojevrsnog samozavaravanja posle svega sedam odigranih kola, ali to takođe oslikava i čežnju sa kojom navijači Ždrebaca ulaze u svaku sezonu. Ljudi iz Donje Rajne nikada neće izgubiti nadu da bi njihovi ljubimci mogli ponovo da postanu ono što su nekada bili - sila u Bundesligi.

Istovremeno, nijedan drugi klub u Nemačkoj nema tu čast da se za njegovo ime vezuje cela jedna slavna epoha koja stane u deceniju. Za one mlađe koji se tada nisu ni rodili (kao autor), bilo je to između 1970. i 1980. godine kada je Borusija iz Menhengladbaha osvojila pet šampionskih titula u Bundesligi ('70, '71, '75, '76 i '77), vicešampionske 1974. i 1978. i Kup Nemačke 1973. Osvajali su čuveni Ždrepci i UEFA kup čak dva puta 1975. i 1979. (pobedila Zvezdu u finalu), bili finalisti istog takmičenja '73 i '80, a igrali su i finale Kupa šampiona 1977. godine u Rimu protiv Liverpula u kojem su poraženi sa 3:1, gol je dao Alan Simonsen. Grandiozno vreme i tim koji su predvodili legendarni treneri Henes Vajsfajler i Udo Latek.

MOZZART KVOTA: Borusija Menhengladbah šampion Nemačke - 150

Stariji navijači Borusije nemaju na svojim hard diskovima slike iz tih slavnih dana, ali ih ljubomorno čuvaju u svojim glavama: parade Volfganga Klefa, beskompromisni startovi Bertija Fogtsa, fenomenalni slobodnjaci Rajnera Bonhofa, besprekidno trčanje Hakija Vimera, sjajne duge lopte Gintera Necera, sprintevi Alana Simonsena, tempo i driblinzi Heninga Jansena i golovi Jupa Hajnkensa. I potpuno nepogrešivi stil fudbala. Kao veliki rival Bajerna tokom sedamdesetih zbog pragmatičnog i efikasnog stila fudbala tada kršteni "Fohlenelf" je pod Vajsvajlerom igrao brzi fudbal izuzetnog kvaliteta. Inspirativno i nadahnuto. 

Ono što povezuje tu Borusiju i ovu danas koja je započela sezonu iz snova je jedna vrlo važna činjenica - nedostatak novca. Velike pare su tada samo bile u Bajernu iz Minhena, kratkoročno u HSV-u i kasnije u Borusiji iz Dortmunda. U jednom trenutku i fabrički klubovi Leverkuzen i Volfzburg su procvetali. Ali do danas, Borusija iz Menhengladbaha nije uspela da dostigne budžete Bajerna, Dortmunda ili Lajpciga. Kupovine fudbalera za više od 30.000.000 evra plus davanje im odgovarajućih zarada nisu moguće u Gladbahu ni u eri modernog fudbala.   

To je zahtevalo i radikalnu promenu pristupa tokom leta, a sportski direktor Maks Eberl je stvari postavio otprilike ovako: ako ne možemo da kupimo top zvezde, onda bismo put do vrha mogli da pronađemo kroz specifičan stil igre i forsiranje najvećih talenata. To je bio zadatak za Marka Rozea (sećate ga se kao trenera Salcburga), a ideje nekadašnjeg fudbalera Majnca su prepoznatljive već na početku ovog novog posla. Ekstremno visok tempo fudbala, presing i "gegenpresing" u kombinaciji, što pre oduzimanje lopte rivalu i brze kontre, kratki pasovi i uigrane putanje ka golu rivala, i na kraju krajeva eksplozivnost napadača.

Naravno, na tom stilu još treba da se poradi jer je uspeh još u fazama. Na međunarodnoj sceni novi stil je lako ugušen trijumfom Volfzbergera od 4:0 usled Menhengladbaha (mada su Austrijanci i ranije skautirali Rozea dok je trenirao Salcburg), ali u Bundesligi novi stil Borusije definitivno daje rezultate pošto je sa četiri vezane pobede ovaj tim Ždrebaca zaseo na čelo tabele. Možda malo i zato što Bajern, Lajpcig i Borusija Dortmund gube bodove, ali Marka Rozea to ne treba da zanima. On ne može da utiče na rezultate rivala. Trener Gladbaha može da računa samo na dalji napredak svog tima i poboljšanje istih.

Agresivnost i napadačka moć u trijumfu nad Augzburgom od 5:1 podsetila je juče mnoge na Borusija Parku na one slavne sedamdesete. Maks Eberl ne može i ne želi da sluša iznova ta poređenja, ali džaba, navijači još čeznu za tim vremenima. I čekaju povratak Salatare...

Pogledajte najnoviju epizodu serije Ekipizza:

Foto: Reuters, Borussia Monchengladbach