Remek-delo braće Mamić sa vizijom 2024 ili poslednji ples pred rušenje Dinama

Ništa ne dolazi preko noći, ništa nije slučajno. Dinamo Zagreb je sinoć opčinio Evropu strašnom partijom protiv Totenhema i na neki način dobio poklon sa neba koji je odavno zaslužio. Dok smo im se mi ovde godinama smejali jer su bili ‘kanta za napucavanje’, oni su iz svega izvlačili sitne pouke i napredovali. Nešto slično je pre Dinama u Evropi prolazio Olimpijakos kao najmoćniji i najbogatiji klub Balkana u prethodnih dvadesetak godina.

Bilo je to bolno, ali neophodno odrastanje za Dinamo. Za braću Mamić, za trenere, za igrače… Za hrvatsku javnost, za medije potčinjene Mamiću, ali i za medije koji koji su u svakoj Dinamovoj pobedi i uspehu videli samo crno i godinama pokušavali da ga predstave kao ruševinu od kluba. Danas je to najbolje organizovan klub sa najboljim resursima na Balkanu. Jači i od bogatih Grka koji nemaju jedan bitan resurs koji imaju klubovi na ovim prostorima – talenat domaćih igrača.

Bilo je to odrastanje i za navijače kojima su uspesi hrvatske reprezentacije dizali ego, a klub im ga spuštao.

Dinamo jeste klub koji je 49 godina čekao na proleće u Evropi, ali je isto tako i klub koji je još krajem prošlog veka vezao dva učešća u Ligi šampiona. Otkako je Mamić preuzeo klub, Dinamo je dugo sanjao Ligu šampiona. Zastajao je na poslednjim ili pretposlednjim stepenicama u kvalifikacijama (Arsenal, Verder, Šahtjor, Salcburg…), doživljavao blamaže kao protiv moldavskog Šerifa, ali nije posustajao. Mamić je bio sve grlatiji i odlučniji. Njegovi protivnici su seirili svakog leta jedva čekajući da Dinamo ispadne u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Konačno, pre 10 godina je Mamić posle četiri vezane grupne faze Kupa UEFA/Lige Evrope uspeo da uvede Dinamo u Ligu šampiona i od tada su Modri pet puta igrali elitno takmičenje za 10 godina i još četiri grupne faze Lige Evrope. Devet frupnih faza za 10 godina su dokaz kontinuiteta.

KONAČNO OTKRIVAMO: Kako izgleda lista najvećih klubova regiona?

UČEŠĆA REGIONALNIH KLUBOVA U GRUPNIM i NOKAUT FAZAMA UEFA TAKMIČENJA U OVOM VEKU

Prve Mamićeve sezone u Ligi šampiona, Modri nisu uzeli ni bod, a još se pamti ‘sedmica’ protiv Liona. Druge sezone su osvojili bod dok su ih gazili PSŽ i Porto. U trećoj im je Bajern držao lekcije ali su osvojili tri boda pobedom nad Arsenalom. U četvrtoj su se obrukali bez osvojenog u grupi sa Juventusom, Lionom i Seviljom, ali su u petoj bili nadomak prolaza u osminu finala. Samo da nisu prokockali dve pobede protiv Šahtjora… Sve to je bilo prožeto i neuspesima u kvalifikacijama, ispadanjima od Austrije Beč, Albroga, Skenderbega i Ferencvaroša prošlog leta. Sve su to bili bolni udarci i lekcije ali je negde moralo da se vrati.

I konačno. Dinamo Zagreb je sinoć dočekao najveću pobedu u poslednjih 50 godina klupske istorije.  

Bilo je to jedno od najvećih čuda u istoriji hrvatskog fudbala, pa ako hoćete i u istoriji regionalnog fudbala. Naravno da ćemo mi ovde odmah krenuti u poređenja i ‘merenja’ sa večitim rivalima.

S pravom će reći zvezdaši kako je tim Vladana Milojevića oborio na kolena budućeg prvaka Evrope Liverpul. I ako će. Partizanovci odgovoriti kako je njihovi tim igrao nerešeno u istoj sezoni sa osvajačem Lige šampiona, finalistom Kupa UEFA i moćnim Realovim Galaktikosima sa Zidanom, Figom, Ronaldom, Raulom, Bekamom… I to je bio podvig s obzirom na odnos snaga.

Oni ostrašćeniji će da škrguću zubima i zajedljivo da nađu zamerke i izgovore. Oni koji uživaju u fudbalu kao sportu znaju koliko veliko je ono čudo sinoć. Uostalom, ako kod nas ima ljubomornih, zamislite koliko je mučno jutro osvanulo u Splitu i kako je navijačima nesrećnog Hajduka. Znate, to je onaj nekada veliki klub koji je sam sebe pojeo i pokrao iznutra, uvek mu je neko drugi kriv poput Kalimera i ponosi se što mu politiku vodi rulja sa tribine.

Ovo što je Dinamo sinoć uradio je istorijski podvig za četvrtfinale evropskog takmičenja. Totenhem je jedan od 10 najskupljih timova sveta, na njegovoj klupi je Žoze Murinjo i imao je prednost od 2:0 koju je trebalo da odbrani pred praznim Maksimirom. Dinamo je nekoliko dana pred utakmicu ostao bez trenera, klub je napadnut sa svih strana kao nikad u istoriji i igrači je samo trebalo da izađu sa belom zastavom. Možda je to sve njima probudilo i neki inat, ali i te priče o balkanskom inatu su malo više mitologija nego zdrav argument. Možeš da se inatiš koliko hoćeš ako ne znaš i nemaš kvalitet. A Dinamo ga i te kako ima! Na stranu Oršićeve bombe, ona akcija za 2:0 u ‘tiki-taka’ stilu je esencija fudbala. Ono je fudbal.

Dinamo nisu samo ‘robenovski’ slalomi i projektili Mislava Oršića. Nisu to samo parade Dominika Livakovića ili pojedeni kilometri neuništivog Arjena Ademija. Dinamo je pažljivo sklopljen tim koji je mogao da se raspadne zimus ali je umesto toga dobio injekciju da bude još bolji.

Naravno, za sve ovo je bio potreban novac. A Dinamo ga ima. Kažu da je budžet Modrih oko 50.000.000 evra. Skoro svi igrači iz sinoćnjeg tima su ozbiljno plaćeni za balkanske uslove. Doduše, neki su i nerealno skupo plaćeni nezvaničnoj filijali Lokomotivi i to su neke od stvari zbog kojih mnogi žele da vide braću Mamić iza rešetaka.

PRVA POSTAVA

Dominik Livaković (NK Zagreb) 625.000

Stefan Ristovski (Sporting Lisabon) 1.000.000

Rasmus Lauritsen (Norčešing) 1.600.000

Kevin Teofil Katrin (Sent Etjen) bez obeštećenja

Barton Franjić (Dinamo II)

Kristijan Jakić (NK Lokomotiva) 1.200.000

Arijan Ademi (Šibenik) bez obeštećenja

Mislav Oršić (Ulsan) 1.000.000

Luka Ivanušec (NK Lokomotiva) 3.000.000

Bruno Petković (Bolonja) 1.000.000

Lovro Majer (NK Lokomotiva) 2.500.000

Zbirno: 11.925.000

IZMENE

Ijaji Atiemven (Gorica) 2.650.000

Marin Leovac (PAOK) 300.000

Mario Gavranović (Rijeka) ?

Petar Stojanović (Maribor) 2.000.000

Josip Misić (Sporting) pozajmica

Dino Perić (Lokomotiva) ?

Zbirno: 4.950.000

UKUPNO: 16.875.000

Na prvi pogled se vidi matrica kako je Dinamo trošio novac i koja je strategija. Pokupovati najbolje iz talente iz domaće lige pre stranih klubova poput Livakovića, Jakića, Ivanušeca, Majera… Primetićete, trojica su iz Lokomotive i valjalo je malo napumpati cenu da više para izađe iz Dinama a više uđe u Lokomotivu. Drugi etalon pojačanja su hrvatski povratnici sa određenim iskustvom. Mislav Oršić i Bruno Petković su bili igrači na granici italijanske Serije A i Serije B. U Dinamu su postali reprezentativci Hrvatske i danas zajedno koštaju makar između 25.000.000 i 30.000.000 evra. Stranci poput Teofila Ketrina i Lauritsena su dovedeni samo da zakrpe pozicije koje su neophodne poput štoperskih. 

Mamićeva logika je jasna. Dinamo neće gomilati sumnjive strance na pozicije špiceva, krila, ‘desetki’… Ofanzivni igrači su oni koji imaju najveću cenu. Uvek će se duplo zaraditi na prodaji špica ili ‘desetke’ nego zadnjeg veznog ili štopera. Zašto ubijati domaće igrače koji su čist profit na račun stranaca koji već imaju slabe biografije i male su šanse da će jednog dana da vrede desetak ili petnaestak miliona evra?

Istovremeno, Zdravko Mamić je stekao reputaciju u evropskom fudbalu da nije trgovac sumnjivom robom. Modrić, Mandžukić, Eduardo, Lovren, Ćorluka, Kovačić, Brozović, Brekalo, Sosa, Olmo, Gvardiol… Sve su to igrači koji su se isplatili (ili će se isplatiti kao Gvardiola) kupcima. U redu, bilo je i igrača koji su skupo prodati ali nisu opravdali očekivanja poput Marka Pjace (Juventus, 23.000.000), Marka Roga (Napoli, 13.500.000), Filipa Benkovića (Lester, 14.500.000) ili Ivana Šunjića (Birmingem, 8.000.000) ali za neke od njih još nije kasno i ne treba žuriti sa etiketama ‘promašaji’.

Jasno je da je Dinamov najveći kapital ležao u domaćim igračima. Imao je Mamić promašaja sa strancima i naučio lekciju da ne postoji bolji resurs od talenata iz zemlje svetskog vicešampiona. Ali zato je trebalo dovesti omladinsku školu na visok nivo. Dinamo ima 400 zaposlenih a minimalna plata u klubu je 1.000 evra. Za najprostije poslove. Dinamo danas u regionu daje najveće plate trenerima u omladinskoj školi pa ‘roditeljske koverte’ ne nanose štetu klubu. Dinamo ozbiljno plaća skaute za domaće i regionalno pa dovodi najtalentovanije iz BiH, Crne Gore, Albanije, Makedonije, Slovenije… Čak i iz velikih klubova poput Barselone (Olmo), Arsenala (Barton), Milana (Tonon)… Jednostavno, i deca širom Evrope su prepoznala Dinamo kao sjajnu odskočnu dasku i mesto gde se kvalitetno radi.

-----------------------------------------------

PAŽNJA! PAŽNJA!

Ako imaš nalog na sajtu mozzartbet.com, proveri ga svakog ponedeljka jer možda te čeka sjajno bonus iznenađenje! Ne zaboravi, ponedeljak postaje tvoj srećan dan uz Happy Monday Bonus.

-------------------------------------------------

Mamić je letos i zimus imao ponude Marselja za Lovra Majera (16.000.000, Marselj), Mislava Oršića (4.000.000, Herta), Livakovića (10.000.000, Ren)… Nije ih prihvatio. Hteo je da zadrži oslonce tima na okupu, da sačeka da im vrednost poraste i da uradi nešto u Evropi poput onog sinoć. Istovremeno je umesto da rasprodaje tim usred sezone, gledao u budućnost i tu famoznu 2024. godinu posle koje će se fudbal u Evropi bitno promeniti.

U tom cilju je Mamić zimus odradio ‘bajernovski’ prelazni rok i očerupao konkurenciju u ligi. Osim Goričinog Kristijana Lovrića, Modri su pokupili skoro sve što valja iz domaće lige.

“Ja sam Zdravko Mamić kojeg slučajno vidite ovde, ja sam u 2024. godini. Za razliku od nekih medija koji nemaju pravu informaciju jer su zlonamerni pa su likovali i rekli da jedna grozna UEFA menja sastav takmičenja. UEFA je išla u reviziju Lige šampiona pa će ubuduće biti 36 klubova, tako da za klubove poput Dinama ostaje put da se četiri kluba mogu kvalifikovati u Ligu šampiona koji su prvi u svojim zemljama. Još dva mesta više su omogućili u novom sistemu. Od kojih jedno mesto direktno za klub koji je najbolji u tom trenutku po koeficijentu klubova koji nemaju pozivnicu klubova iz Lige šampiona. A to je na današnji dan Dinamo. U toj Ligi šampiona će biti besraman novac jer će se igrati liga gde će svakom klubu biti zagarantovano 10 utakmica. Zamislite koji je to broj utakmica i kakav bi to besraman prihod bio. Pa tri stadiona bismo izgradili levom rukom! Nagrade će biti zastrašujuće. Da vam kažem jedan detalj, ja sam vukao planske poteze zajedno sa upravom i kupovao i investirao u COVID vreme. Investirali smo 10 miliona keša i kupili najnadarenije mlade igrače koje želimo spremiti za tu Superligu. Da ih nismo kupili otišli bi u inostranstvo za iste ili veće iznose i Dinamo ne bi imao igrača za buduću viziju”.

Heroj ulice Mislav Oršić – oteran zbog debljine, morao u Aziju, a danas je najboljih milion evra Zdravka Mamića

Mamić je rekao istinu. Ove zime je kupio Rijekinog maldog golmana Ivana Nevistića (22) za 3.000.000 evra, Rijekinog levog beka Danijela Štefulja (21) za 1.000.000, desnog beka Marijana Čabraju (23) iz Gorice za 2.000.000 evra, krilo Darija Špikića (21) iz Gorice za 600.000 evra, vezistu Marka Bulata (22) iz Šibenika za 2.000.000 evra…

Sada kada su skočile cene Livakoviću, Majeru, Oršiću, Petkoviću i ostalima, Dinamo će imati najtalentovanije domaće igrače da ih zamene u perspektivi, lansira novu generaciju i uloži još više u talente iz Hrvatske kojih uvek ima. Kontinuitet postoji osim ako država Hrvatska ne istraje u namerama da poptuje svoje zakone da Mamiće pošalje iza rešetaka. Bez obzira na sav kvalitet i kapital koji bi Mamići ostavili Dinamu, u ovom trenutku ne postoje ljudi koji bi tako uspešno vodili zagrebački klub i verovatno bi Dinamo zaista kroz koju godinu postao ono što mu mnogi u Hrvatskoj priželjkuju – ruševina.

Da li je ovo Dinamov poslednji ples u Mamićevoj režiji ili će se put nastaviti ka famoznoj 2024. godine, nije više fudbalsko pitanje već političko. Kako god, Dinamova bajka još traje i posle Totenhema ne postoji rival protiv kojeg Dinamo nema šanse. Mamić iz Međugorja gleda svoje remek delo.