Reforma italijanskog fudbala: Promene ili bankrot i raspad

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Rima) 

“Ako hoćete da plešete na Titaniku, znajte da ću vam ugasiti muziku”, izjavio je predsednik FS Italije Gabrijele Gravina na poslednjem sastanku Federalnog saveta pred ključni, svojevrsni, vanredni sabor italijanskog fudbala koji će se održati 11.marta. Tog dana FS Italije će se reformisati zajedno sa kompletnom fudbalskom strukturom, uključujući i Seriju A. 

Prvi čovek Kalča je najavio da će on krajem februara predstaviti svim zainteresovanim stranama plan koji su izradili njegov tim i renomirana konsultantska kuća “Deloit”.  

Alarm u italijanskom fudbalu su uključili astronomski dugovi. Fudbalski klubovi u Italiji duguju 7.700.000.000 evra, od čega 5.600.000.000 otpada na profesionalne klubove. Ako bi se pravila o dugovanjima i njihovoj naplati primenjivala na fudbal kao na ostale industrijske grane ili prema običnim građanima, Kalčo bi odavno bankrotirao i bio primoran da stavi katanac na bravu. 

Kamen o vratu za svaki pokušaj ozdravljenja fudbala u Italiji su plate igrača. Klubovi izdvajaju čak 84 odsto svojih ukupnih primanja da bi namirili obaveze prema registrovanim fudbalerima. Još jedna anomalija fudbala, bilo koji biznis bi propao ako bi 84 odsto prihoda odlazilo na plate zaposlenih. 

Gravina je svestan košmarnog stanja u kojem se nalazi fudbal južno od Alpa i zato je rešen da pokuša, šta košta da košta, da izvrši neophodne reforme koje bi Kalčo učinile, pre svega, ekonomski, ali i sportski održivim. 

Još uvek se zvanično ne znaju detalji Gravininog plana, ali je u javnost procurelo da su ključne tačke vezane za smanjenje broja klubova u Seriji A i svođenje profesionalnih liga samo na najelitnije takmičenje i Seriju B, što znači da bi čitava galaksija “Lega pro”, odnosno trećeligaša, poznatijih kao Serija C, bila “degradirana” iz profesionalizma u amaterizam. 

Sledeći važan segment reformi je način odlučivanja. Serija A trenutno ima pravo veta i može da blokira svaku reformu ili bilo kakvu promenu u FS Italije, od sistema takmičenja do drugih operativnih rešenja. Prema postojećim pravilima unutar FS Italije raspored snaga je podeljen na sledeći način:

- 34 odsto glasova imaju Serija A, Serija B i Lega pro, odnosno 12 odsto Serija A, 5 odsto Serija B i 17 odsto Lega pro

- 34 odsto glasova imaju amaterski klubovi

- 20 odsto glasova otpada na fudbalere

- 10 odsto na trenere

- 2 odsto na sudijsku organizaciju

Prva nelegičnost koja upada u oči je da Serija A, koja izdržava komletan fudbalski pokret u Italiji, ima gotovo tri puta manju težinu u odlučivanju u FS Italije u odnosu na amaterske klubove. Ta anomalija je kompenzovana pomenutim vetom koji Serija A ima. Dakle, ideja je da Serija A dobije veću ulogu u procesu odlučivanja u FS Italije, ali da se odrekne veta. 

Veliki problem za usvajanje reforme 11. marta će biti broj klubova u Seriji A, kao i broj ispadanja. Vođstvo FS Italije upozorava da je sa aktuelnim kalendarima i obavezama reprezentacije i klubova na međunarodnoj sceni prvenstvo sa 20 klubova praktično autopovređujuće i na dugi rok neodrživo. 

Već zgusnuti kalendar će biti dodatno opterećen novom formulom Superkupa Italije, a ne treba zaboraviti da od sledeće godine startuje Svetsko prvenstvo za klubove. Ideja Gravine je da se privileguju velike utakmice i veliki događaji jer oni donose novac, sponzore, gledanost, popularnost. Drugim rečima, mnogo je više korisno za italijanski fudbal da vrhunski klubovi Serije A budu konkurentni na međunarodnoj sceni nego da gledamo mečeve klubova koje na televizijskim platformama gleda tek nekoliko desetina hiljada ljudi. 

Gabrijele Gravina (@Reuters)

Želja vrha FS Italije jeste da se broj klubova u Seriji A smanji na 18. Zvanično nijedan klub aktuelnog elitnog takmičenja južno od Alpa nije podržao takvu ideju, međutim nakon sastanka koji je održan ove nedelje procurelo je da šest-sedam klubova snažno stoji iza te zamisli. Naravno nije teško pretpostaviti o kojim klubovima je reč. 

Druga tačka spoticanja je broj ispadanja. Klubovi, pogotovo oni srednjeg i nižeg ranga, traže da se broj prelazaka u niži rang takmičenja smanji na dva. Neki idu i toliko daleko da predlažu da samo poslednjeplasirani tim napusti Seriju A, dok bi pretposlednji igrao baraž sa drugoplasiranim iz Serije B. 

Koliko je ta rasprava užarena potvrđuje reakcija Gravine koji je nakon “Federalnog saveta” zapretio da će pojedinačno prozvati sve, imenom i prezimenom, ko bude pokušao da potopi plan fudbalskih reformi. 

Inače, u toku je tihi rat ne samo između različitih komponenti FS Italije i interesnih grupa podeljenih po ligama i na profesionalce i amatere, već i unutar same Serije A, metaforički rečeno, leti perje. Motivi su prilično razumljivi: interesi velikih klubova i tzv. malih i srednjih su u koliziji i svako pokušava da tera vodu na svoju vodenicu. 

Televizijski operateri Dazn i Skaj i pored potpisanih ugovora o televizijskim pravima ne žele, a i ne mogu da prave probleme u slučaju da se broj klubova u Seriji A smanji i samim tim broj utakmica. Ne žele da dižu prašinu jer ne gube gotovo ništa sa smanjenjem broja utakmica koje inače imaju slabu gledanost, štaviše mogli bi da zarade budući da bi šampionat sa 18 klubova i tri ispadanja u Seriju B bio daleko neizvesniji i zanimljiviji. S druge strane, potpisani ugovori između dve medijske kompanije i Zajednice prvoligaša ostavljaju pravo organizaturu Serije A da autonomno organizuje takmičenje, uključujući i broj timova i, posledično, utakmica koje se igraju. 

Sledeći segment koji mora da bude revidiran su stadioni. Preko 90 odsto fudbalskih arena je i dalje u vlasništvu države, direktno ili indirektno. Praktično, od Mundijala 1990. godine u Italiji se nije radilo ozbiljno i sistemski na poboljšavanju infrastrukture. Juventus i Frozinone su jedina dva kluba u Seriji A koji su izgradili svoje stadione u poslednjih 15 godina, dok su Udineze i Atalanta renovirali postojeće (istini za volju tim iz Bergama još nije završio radove). 

Na kraju jedna pozitivna nota. Uprkos kritikama - VAR funkcioniše. Zvanični podaci pokazuju da je u ovom šampionatu bio aktiviran 1.076 puta. Potvrđena je 91 greška od kojih je 82 ispravljeno, dakle  samo devet pogrešnih odluka se provuklo i pored asistencije VAR-a. Predstavljeno kroz procente, bez VAR-a gotovo svaka deseta sumnjiva situacija bi bila pogrešno presuđena dok je sa VAR-om taj procenat ispod jedan, tačnije 0,84.