Đorđević: Teodosić nam mnogo nedostajao u Kini, Srbija ima igrače koji mogu još mnogo da pruže

Vreme prolazi, a rane nikako da zarastu nakon propuštene zlatne šanse u Kini. Košarkaška reprezentacija Srbije bila je u generacijskoj poziciji da donese prvo zlato posle 17 godina čekanja, ali sve se završilo bolnim padom u četvrtfinalu od Argentine, posle čega su Orlovi dogurali do petog mesta.

Posle trijumfa nad Češkom Aleksandar Đorđević se povukao sa pozicije selektora, kako bi maksimalno mogao da se posveti radu u bolonjskom Virtusu. Đorđević je svoj prvi selektorski mandat završio s tri osvojena srebra, pa je Srbija u jednom trenutku bila aktuelni vicešampion Evrope, sveta i na Olimpijskim igrama...

Mundobasket u Kini ostao je u bolnom sećanju kompletne Srbije. Posle teškog šamara od Španije, delovalo je da su Orlovi naučili lekciju i da će protiv borbene Argentine pokazati najbolje lice. Dogodilo se suprotno...
“Tu utakmicu smo odigrali jako umorni posle teškog putovanja (iz Vuhana u Donguan pr. au). Bilo nam je još teže jer se sve dešavalo u trenutku kada je jednom našem igraču (Vasiliju Miciću pr. au) preminula majka. U Kinu smo otišli desetkovani povredama nekih važnih igrača, pre svih kapitena Miloša Teodosića“, priseća se Đorđević i nastavlja:
“Nismo imali vremena da se dobro pripremimo za tu utakmicu, pogotovo psihički. Utakmica sa Argentinom bila je jako teška za sve nas“.

Trijumf Argentine predvođene legendarnim Luisom Skolom utabala je put ka srebru i finalu u kojem je bolja bila Španija...
“Ako ništa drugo, bilo mi je drago zbog Luisa Skole koji je po mom mišljenju jedan od igrača s najvećim uticajem na košarku, pre svega zbog svoje posvećenosti, ljubavi i žrtve koju je podneo za reprezentaciju. Ta utakmica protiv Srbije uvela ga je u legendu. Bio je to šlag na torti za njega. Zaslužio je sve što mu se desilo“.

Skola je meč protiv Srbije završio sa 20 poena i pet skokova za 30 minuta na parketu...
“Početak te utakmice bio je jako loš za nas. S druge strane, Skola, Vildoza i Kampaco imali su veliki uticaj. Mi smo počeli bez energije i premalo lucidnosti u izboru šuteva. I dalje smatram da nismo imali vremena da se spremimo lepo za tu utakmicu, a nedostajao nam je igrač poput Miloša Teodosića, čiji karakter odgovara takvim utakmicama“.

Đorđević je ubrzo napustio kormilo srpske reprezentacije, posle pet uspešnih godina...
“Bilo je to moje poslednje iskustvo s reprezentacijom. Nisam završio ceo ciklus. Ali, smatram da imamo mnogo igrača koji i dalje mogu mnogo toga da daju“.

Kao trener koji dosta toga polaže na momenat želje i posvećenosti, logično je da mu se argentinski tim svideo...
“Da, veoma mi je se dopada argentinski tim. Ekipa sa karakterom i koja reflektuje tu spregu naroda i bogate istorije. Nisu slučajno među najboljim kolektivima u svim timskim sportovima“.

Ono što je na prelazu između dva milenijuma bila jugoslovenska reprezentacija, to je od početka 21. veka španska reprezentacija. Đorđević za to ima objašnjenje.
“Prva stvar koju sam rekao kao selektor Srbije jeste da moramo da pobedimo Španiju. Da pobeđujemo najbolje, jer Španija je najbolja. Ta privrženost nacionalnom dresu, taj karakter, snaga, sve to Španija ima... Pa još braću Gasol, Ljulja, Fernandeza, sada Rubija koji igra već deset godina za reprezentaciju... Sve je to impresivno! Istina je da Španija igra najbolju klupsku košarku već 35 godina, sa jasnim pravilima za strance, sa odličnim mladim ekipama, jakim sponzorima, jakom medijskom podlogom, ali i moćnim klubovima i sportskim društvima“, kaže Đorđević i dodaje:
“Španija je naučila kako da prenese recept drugih i napravi pobednički sistem. Dolazim iz jugoslovenske škole, a sada imate špansku školu trenera. To je pravo nasleđe“.

Uz Španiju najjača košarkaška sila u ovom trenutku jesu – Sjedinjene Američke Države.
“Kada smo se kvalifikovali za Mundobasket, rekao sam igračima da jednog dana Amerikanci moraju da izgube, a zašto to ne bi bilo baš od nas? Svi igrači su razumeli značenje te rečenice. Pobedili smo SAD u Kini i igrali dobro, uprkos problemima koje smo imali. U timu smo imali dvojicu trenera iz američke škole i to nam je mnogo pomoglo“.

Na pitanje da li Đorđević sebe vidi u NBA ligi, odgovor je – ne, zasad...
“U ovom momentu jasno je da je moj rast i dalje vezan za Evropu. Ali, kasnije, ko zna, zašto da ne. Ne znam kako i kada, ali mogao bi i to da bude jedan od mojih ciljeva. U ovom trenutku to nije prioritet. Ako bi se određeni uslovi ispunili, mogli bismo da pričamo i o NBA“.

Foto: ©Star Sport, Reuters