Real Sosijejad - idealno mesto za talente koji su skrenuli sa puta! Pogodili su još jednog
Vreme čitanja: 3min | sre. 22.07.20. | 18:15
Mikel Merino stavio paraf na novi, petogodišnji ugovor sa Real Sosijedadom
Real Sosijedad je od povratka u La Ligu - od tada je prošla evo puna decenija - iz godine u godinu, postepeno napredovao i postao jedna od najzdravijih sredina u španskom fudbalu. Baskijski klub se od jednog drugoligaša, već u trećoj sezoni domogao Lige šampiona, a ove 2019/20, po treći put je izborio Ligu Evrope u prethodnih deset godina. Sa otprilike 13.500.000 evra potrošenih na pojačanja po sezoni i pritom pozitivnim bilansom u kasi u pomenutom periodu, klub sa Anoete je pokazao da se do rezultata, ali i dopadljive igre može i bez preteranih ulaganja.
Kako? Sosijedad je - uz poverenje koje je ukazao polaznicima sopstvene škole - "sakupljao" ono što niko nije hteo i oživljavao karijere fudbalera od kojih su svi dizali ruke. Lista takvih fudbalera zapravo je poduža. Sve je krenulo negde 2012. godine kada su se klupskim legendama Ćabiju Prijetu i Imanolu Agireće, te izdanku omladinske škole Antoanu Grizmanu u napadu pridružili zaboravljeni Karlos Vela i malo poznati Čori Kastro i već u prvoj sezoni doneli Ligu šampiona na Anoetu.
Izabrane vesti
Sosijedadu se osladilo. Kome ne bi? Iz godine u godinu stigao bi minimum jedan "prežaljeni" igrač. Od nešto starijih Serhija Kanalesa, Estebana Granera, Huanmija, Asijera Iljaramendija, Naća Monreala, do onih mlađih poput Adnana Januzaja, Dijega Ljorentea, Martina Odegarda, Aleksandera Isaka i svaki od njih predstavljao bi važan šraf u ekipi iz Baskije.
Toj grupi fudbalera svakako pripada i Mikel Merino. Španski vezista napustio je Pirinejsko poluostrvo i kao veliki talenat otisnuo se, gde drugo, nego u Dortmund. Ali, tamo se, što se mladim talentima retko dešava na Vestfalenu, u prvoj sezoni nije snašao. Drugu je proveo na pozajmici u Njukaslu, koji je na kraju iste odlučio da ga otkupi 7.000.000 evra i dvanaest dana kasnije preproda Sosijedadu za 5.000.000 više. Merino se kao tipičan španski vezista dobre tehničke obučenosti nije uklapao u ostrvski stil igre dugih lopti od kojeg Njukasl ne odstupa. I bio je u pravu što se odlučio na povratak kući. Danas, posle dve sezone igranja na Anoeti, 24-godišnji vezista je produžio ugovor do 2025. godine u koji je ubačena i klauzula po kojoj će Merino klub moći da napusti za, ni manje ni više nego 60.000.000 evra.
Investicija se očigledno isplatila. Merino uloženo kroz dve godine vratio na terenu, te Sosijedad neće imati poteškoća da unovči ono što je lani istresao za 24-godišnjeg vezistu, već bi čak mogao da zaradi i do pet puta više. U prethodne dve sezone, Sosijedadova "osmica" je odigrala ukupno 74 utakmice u kojima je postigla deset golova. Međutim, o njegovoj igri, golovi i asistencije najmanje bi trebalo da govore. Trener Imanol Aguasil ove sezone u prvenstvu mu je poverio najveću minutažu. Merino je odigrao 3.144 minuta, više čak i od prve zvezde tima, Mikela Ojarzabala, a u Kupu je upisao još 469. Za ukazano poverenje Merino je znao adekvatno da se oduži. Španac je u sezoni za nama imao najviše pokušaja dodavanja, preciznih pasova, uspešnih klizećih startova i kontakata s loptom u svojoj ekipi. Pritom je stigao da popravi i golgeteski učinak od prošle godine (4), pošto je mrežu tresao šest puta. Sledeći stepenik je evropska scena, na kojoj nikada nije bio. Pre nego što ga neki veći klub "ščepa".