Razmere Partizanovog pohoda na Evropu: Povratak identiteta i skidanje etikete gubitnika

Cik-cak. I tako šest godina. Jedne ispadanje u sezoni kupanja, jedne plasman u grupnu fazu evropskih takmičenja. Umeo je Partizan da se spotakne protiv lošijih od sebe, pamte se eliminacije od tabadžija iz Zaglebja ili pad u zabiti Šarlroe – tu je i stisak ruke objektivno boljem Bešiktašu – ali će u kolektivnu navijačku svest duboko ostati urezan način na koji je aktuelni sastav pregurao kvalifikacije ovog leta i dobacio do premijernog izdanja Lige konferencije.

U sve tri eliminacione runde zapala mu je „koska“. U početne dve je dobio po koeficijentu najteže moguće rivale (DAC i Soči), u završnoj morao da se obračuna sa nezgodnom Santa Klarom i mada nije baš sve išlo po loju uspeo je. Epiloga u četvrtak veče omogućava Aleksandru Stanojeviću da nakrivi kapu, jer je definitivno skinuo sa sebe etiketu gubitnika koja ga je pratila u poslednja dva pohoda na evropskoj sceni.

Ispao je od Šamroka i Šarlroe. Oba puta od slabijih ekipa. S tim što je leta 2011. za rivala imao i napete odnose sa čelnicima kluba, minule jeseni hendikep da kvalifikacije igra bez revanša (u Beograd bi doneo povoljnih 1:1) i trebalo je dosta mudrosti i strpljenja da se raskrsti sa avetima prošlosti. Da je treći put uzastopno njegov tim eliminisan tokom kvalifikacija doveo bi u pitanje svoje bitisanje, verovatno bi se i sam zapitao da li (i šta) radi pogrešno, ali je ovaj put bio koncentrisan, odlučan, siguran u sebe u svoje odluke, što mu je u kombinaciji sa vrelim temperamentom omogućilo da na kraju revanša sa Portugalcima stisne pesnicu i potrči u zagrljaj saradnicima. 

S jedne strane, prvi veliki zadatak je uspešno obavio. Opravdao je ulogu favorita, ako se zna da je uoči žreba Partizan sve vreme bio na povlašćenoj strani i plasman u grupe se podrazumevao površnim gledanjem na fudbal kao igru brojeva i koeficijenata. Stvarnost je drugačija i pokazuje da je Stanojević izbacio tri predstavnika zemalja koje su učestvovale na nedavnom Prvenstvu Evrope.

„Ne znam na osnovu čega ljudi smatraju da smo mi neko čudo i da ćemo sigurno proći DAC. Možda sam nešto propustio, ali Slovačka je na Prvenstvu Evrope. Škotska koja je izbacila našu reprezentaciju iz baraža takođe je stigla na završni turnir, a mi i dalje tretiramo sebe kao nekakve evropske Brazilce“, vrteo je Stanojević glavom još tokom priprema u Sloveniji.

Učinio je skoro nemoćnim taj tim iz Dunajske Strede u koji Mađari ulažu ogromna sredstva. Ukočio je bogati Soči (juče tukao Spartak u Moskvi) i nadmašio Santa Klaru sa čak sedmoricom Brazilaca. Na trenutnoj listi UEFA ruska Premijer liga je deseta najjača na Starom kontinentu, portugalska Primeira peta, nadmašivši francusku Ligu 1. To su razmere Partizanovog dostignuća. Nije „vau“ (i dalje je to treći razred), međutim, nije ni za potcenjivanje. Posebno ako se zna da su ovog leta u kvalifikacijama „vrisnuli“ Anderleht, Plzenj, Trabzon... Partizan je izbegao seču i vratio identitet. Zahvaljujući – struci.

OCENE – PARTIZAN: Zdjelaru još jedna epoleta na oficirskom činu, Rikardo melem za navijačke oči, Stanojević dočekao pravog Sumu

Da, igrači su direktni proizvođači rezultata, publika neizbežan začin svakom dostignuću, međutim, način na koji je Aleksandar Stanojević sa kolegama doveo crno-bele do trećeg po rangu UEFA takmičenja je ohrabrujući po Grobare. Imao je Zoran Bata Mirković topliju dobrodošlicu s tribina, Savo Milošević na papiru jači tim, međutim, pitanje za razmišljanje svih u Humskoj je da li bi nekadašnji reprezentativci uspeli da se dokopaju evropske jeseni sa aktulenim kadrom. Niko to ne može da zna, mada utisak da je prilično skroman sastav učinio boljim nego što suštinski jeste potvrđuje Stanojevića kao detaljistu (četiri poslednja gola u Evropi palo posle prekida), upornog u zamislima (kako je samo odbrana iznela ove kvalifikacije), sigurnog u odluke (verovao Miljkoviću i Jojiću kad mnogi u klubu nisu), oslobođenog sujete (pokazao da je sposoban da prevaziđe očigledne nesporazume sa Sumom).

U Ligu konferencija uveo je tim na čijem je golu evropski debitant, bekove koji su pre dolaska pod njegovu palicu igrali u Jermeniji i Voždovcu ili nisu ni igrali u Poljskoj, štopere koji sa Vojvodinom nisu bili ni blizu ovakvog ostvarenja, kao u rehabilitacionom centru oporavio nekadašnje reprezentativne veziste, počeo da udiše novi život momcima koji su bili pod ugovorima sa poznatim engleskim klubovima, posle dve propale sezone baš pod njegovim vođstvom se opet raspucao jedini špic.

Drugi tim u LŠ je realnost: Sad su nam konkurencija Belgija i Švajcarska, direktno mesto u grupi još daleko

Ekipa mu diše. Ima glavu i rep. Teško ju je slomiti (na 11 utakmica pretrpela samo jedan poraz), pokazuje ogromnu agresiju, motiv, emociju. Pojedince čak podseća na onu s početka mandata Slaviše Jokanovića kad je uživala ogromnu podršku s tribina. Publiku niko ne može da prevari. U njen sud se ne sumnja. Prepoznaje i ona da je ovaj sastav energičan. Siguran u sebe. Zna da se ponaša ratnički, zna i da zadovoljni apetitete zahtevnih gledalaca, zna i da promoviše mladost u liku Nemanje Jovića i Nikola Terzića.

Pre samo dve godine Partizan je igrao za Sumu, Natha, Sadika i Asana. Titralo im se. Sad Suma i Natho igraju za Partizan u kome stranci nisu (prve) zvezde. U prvom planu su karakter ekipe (u presudnom meču za ostanak u Evropi ne samo da nije primila gol, nego ni dozvolila protivniku neki zicer) i čelična volja da se prevaziđu mogućnosti.

Rukopis trenera. Crno-beli ga dugo nisu imali. Prethodnici su se zvali šefom struke, Aleksandar Stanojević se strukom bavi.