V. UzelacRazgoropadio se Dragoljub Savić: Ove sezone da preživimo, sledeće da se borimo za vrh
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 12min | pon. 11.05.26. | 09:37
Krilni napadač TSC-a govorio za Mozzart Sport o odlasku iz Vojvodine, igranju u Austriji i Letoniji i poboljšanju uslova u Mozzart Bet Superligi
TSC je na korak do opstanka u eliti. Vratio se posle dva meča na pobednički kolosek, utakmicom u kojoj je Javor iz Ivanjice rastavio na komade (6:1). Blistao je ceo napad, a poseban pečat trijumfu dao je krilni napadač Topolčana Dragoljub Savić. Otkako je došao Tomislav Sivić kompletna ofanziva je prodisala, i vrtoglavo popravlja utisak. Među njima je i omaleni napadač, dvostruki strelac u rekordnoj pobedi svog tima ove sezone.
Prva četiri pogotka Topolčana nose Savićev potpis. Kod prvog je napravio prodor i dao ključno dodavanje koje je prethodilo golu, zatim je asistirao Bogdanu Petroviću, da bi na kraju i sam dva puta bio strelac. A, prvi od dva navedena gola je prava lepotica i kandidat za gol kola i može da ga poništi samo Erv Ture iz Javora, koji je bio precizan sa gotovo pola terena.
Izabrane vesti
Popravio je Savić formu u pravo vreme i na poslednjih pet mečeva zabeležio je četiri pogotka i tri asistencije. Više nego na 28 tokom osnovnog dela prvenstva kada je pogađao u dva navrata. Pozicija na tabeli i lošiji rezultati ove sezone nisu remetili raspoloženje u svlačionici TSC-a, nije Savić prvi igrač koji to kaže, a „hajp“ će dodatno da ode gore kada je ovako ubedljivo savladan direktan rival u borbi za opstanak.
„Atmosfera je super, tu nema nikakvih problema. Mi kao tim verujemo da ćemo ostati u ligi, to prenosimo na trening i na utakmicu. Bilo je dosta nesrećnih situacija, trebali smo da dobijemo neke mečeve, ali nismo iz nekih nepoznatih razloga. Bože moj, dešava se to u fudbalu, jednostavno je tako ove sezone. Dosta nesrećnih situacija. Osetio sam i jednu i drugu stranu u TSC-u. Klub kao klub mora da bude u vrhu tabele, znam da će to da se popravi naredne sezone. Sada smo fokusirani da opstanemo, a naredne godine moramo timski da budemo bolji, u vrhu tabele i da se borimo za“, priča Savić za Mozzart Sport.
Kod Tomislava Sivića smo videli da je Savić igrao na svim mestima u napadu – levo, desno i u sredini. I na svim pozicijama je bio konkretan.
„Moj kvalitet generalno je što mogu da pokrijem sve tri pozicije u napadu. Najbolje se osećam levo. Ako gledamo detalje, skroz sam drugačiji u zavisnosti od strane na kojoj igram. Levo mogu da dobijem i loptu u noge, u prostor, ali nekako sam desno konkretniji, tražim dubinu, da što pre završim akciju. Moj zadatak je da pružim svoj maksimum, a individualno je dobro za mene što igram na obe strane“.
U klub je došao u neka srećnija, a ne tako davna vremena. Igrala se nokaut faza Lige konferencije, klub je bio u plej-ofu i do poslednjeg kola u opticaju za Evropu.
„Došao sam i odmah sam upao u evropske utakmice. Bilo je tu dosta napora, nije bilo lako za ekipu. TSC je tada dostigao vrhunac u Evropi, što je za svaku pohvalu. Nezgodno je bilo što se tiče igre, ali lep period za mene. Dosta dobrih igrača je bilo tu koji su se istakli u Evropi i bilo je uživanje igrati sa njima. Srećan sam što sam bio deo tog sastava“.
Početna adresa u karijeri Dragoljuba Savića, bila je malo južnije od Bačke Topole. U rodnom mu Novom Sadu.
„Prošao sam sve mlađe selekcije Vojvodine, bilo je mnogo lepih trenutaka. Ako bih nekoga izdvojio kao trenera a da je uticao na mene to je Dušan Bajić. Od igrača, i dalje sam u kontaktu sa Mirkom Topićem i Dejanom Zukićem, oni su u vrhunskim klubovima. Ima još igrača, da nekoga ne zaboravim. Ja sam, nažalost, otišao u tom prelaznom periodu kada sam izašao iz omladinaca. Nisam ostavio dubok trag u Vojvodini. Za to ostaje žal, ali tada sam tako odlučio. Dosta sam i dobio, stekao sam nova iskustva. Ne žalim što sam otišao, ali sa ove tačke gledišta ako bih vratio vreme nazad, ostao bih u Vojvodini ipak“.
Na osnovu ovog izlaganja, a i prikazanog, možemo li reći da Vojvodina ima jednu od najboljih omladinskih škola u Srbiji?
„U Vojvodini se dosta radi, prate se i skautiraju igrači u omladinskoj školi, pogotovo sada. Pokazuje se naročito sada da imaju odlične bonuse i omladinsku školu, sve je to do ljudi koji rade u Vojvodini na čelu sa Duškom Grujićem. Tako je iz godine u godinu, jer izbacuju uvek po dva, tri igrača koji odu u vrhunske klubove. Posle mene ih je bilo dosta, proveli su duži period u prvom timu i sada su u vrhunskim klubovima. To je način rada, prate se igrači kako se razvijaju i funkcionišu na terenu, i proceni se kada je pravo vreme da se priključe prvom timu“.
Posle novosadske Stare dame i njenih mlađih selekcija, sledeća stanica u karijeri Dragoljuba Savića bio je glavni grad Austrije.
„Kao mlad igrač sam došao u Rapid i plan je bio da se prvu godinu razvijam u drugom timu i polako dođem do prvog. Posle kratkog perioda sam priključen prvom timu, krenulo je odlično i bio sam jako zadovoljan. Moj napredak je tekao kako treba u Austriji, a onda su se desile neke povrede i vraćen sam u rezervni tim. Dok sam se razvijao malo sam trenirao sa prvim timom, malo sa drugim. Produžio sam ugovor, igrao u Evropi i u prvenstvu. Onda se desila povreda koja me udaljila iz ekipe, plus neke privatne stvari. Sve je to uticalo, ali bilo je lepo iskustvo. Rapid je najveći klub u Austriji, nisam mogao da odbijem takvu ponudu“.
Kakav je fudbal u Austriji i šta ti je ostalo posebno zapečaćeno u sećanju na taj period?
„U Austriji se sve svodi na trčanje, na fiziku. Malo je i grub fudbal u odnosu na naš. To su tamo glavne stvari - trka i dueli. Delio sam svlačionicu sa Filipom Stojkovićem, Srđanom Grahovcem, Robertom Ljubičićem, dosta naših igrača koji su se afirmisali tamo. Trener nam je bio Ferdinand Feldhofer i to mi je najlepši period tamo. Na debiju sam kod njega postigao pogodak posle minut igre“.
Upravo je jedan od tvojih saigrača i vršnjaka uspeo da se afirmiše takođe u Austriji, gde je već osvojio i trofej kupa.
„Meni je Dejan Zukić i kum, jedan od najboljih drugara. Delimo isto mišljenje o fudbalu u Austriji. On se tamo lepo snašao. Tu dolazi do izražaja njegov kvalitet, osećaj za gol i neke kretnje. Vidi se po njegovoj statistici“.
Do prvog trofeja si ipak došao u Letoniji...
„Kada sam prelazio u RFS, znao sam da liga nije poput austrijske ili srpske. Tri tima se bore za vrh tabele, ali ono što je dobro da je RFS dosta jak klub. Svake godine izbori Evropu i tu dobijate šansu da se dokažete. Igrali su i grupnu fazu Lige Evrope, i to je za letonski fudbal bilo nemoguće u tom trenutku. Osvojio sam dve titule i jedan kup, takođe lep period. Isto sam imao dosta naših igrača koji su pomogli da se što pre prilagodim. Sa RFS-om sam prvi put doživeo osećaj osvajanja trofeja“.
Može li fudbal u Letoniji da se poredi sa ovim u Srbiji, ili možda u Austriji? Po svim parametrima.
„U Letoniji su kažem tri ekipe u vrhu, možda četiri. Jeste prvenstvo slabije od srpskog i austrijskog. U Austriji su svaki meč puni stadioni, ljudi žive za fudbal. Ja sam bio u najvećem klubu u Austriji, navijači su jedni od boljih u Evropi. Jako je lepo kada igrate utakmicu pred punim tribinama i kada vidite da ljudi žive za to“.
Ide li fudbal u Srbiju u nekom pozitivnom pravcu, i šta konkretno misliš o skraćenju lige?
„Pratio sam prvenstvo Srbije i dok sam bio u inostranstvu. Ako ćemo o stadionima i terenima, to se poboljšalo i izgleda vrhunski. Sada kada igraš meč u Superligi, možeš na teren da preneseš to što treniraš pred utakmicu. Mislim da će skraćenje lige doneti mnogo zanimljivosti. Eto i u Austriji ima 12 timova, i kada si u plej-ofu ili plej-autu se boriš za Evropu. Sa druge strane, sada ispadaju četire ekipe kod nas, u plej-ofu ne razmišljaju o tome. Ali, mi smo u plej-autu i kada pogledate da ispada toliki broj ekipa to zvuči nezamislivo i donosi veliki pritisak. Opet, liga će biti zanimljivija u budućnosti i dosta jača“, ocenjuje Dragoljub Savić.