Raste temperatura u Novom Sadu: Vojvodina odavno nije bila ovako efikasna

Poklonima se u zube ne gleda, bar ne ova Vojvodina Miroslava Tanjge, koja kažnjava protivnike na isti način na koji su crveno-beli mnogo puta kapitulirali prethodne sezone. U dva prvenstvena meča, protiv Radničkog (4:1) i protiv Napretka (4:1), Voša je uspela da iskoristi sve greške rivala i zabeleži čak osam golova.

Da bismo pronašli efikasniji učinak ekipe iz Novog Sada, moramo da se vratimo šest godina unazad, na start sezone 2019/20, kada je Lalatovićeva Vojvodina u trećem kolu savladala Rad 5:0, pa sedam dana kasnije napunila i mrežu Radnika iz Surdulice rezultatom 4:0. Poznato je da su Lale tu sezonu završile sa trofejom Kupa Srbije u svojim vitrinama i trećom pozicijom u prvenstvu.

Vojvodinaši bi i sada oberučke prihvatili identičan ishod da im neko ponudi. Ipak, još je rano za bilo kakva očekivanja i prognoze, budući da nije odigrana ni polovina sezone u Mozzart Bet Superligi, a da se naredne nedelje tek igra šesnaestina finala Kupa Srbije (iako je po žrebu Vojvodina već prošla u narednu rundu). Međutim, ovosezonska efikasnost Stare dame pred golom ne sme da prođe nezapaženo. Na 12 mečeva izabranici Miroslava Tanjge postigli su 23 pogotka, što se nije desilo od sezone 2020/21, kada je Voša pod Nenadom Lalatovićem stigla do 26 golova posle 12 kola. Dakle, ovo je najefikasniji start Vojvodine, kako bodovno, tako i golgeterski, otkako je nova uprava preuzela klub leta 2022. godine. Prvi put posle dužeg vremena na Karađorđu se oseća optimizam – i to pred dolazak aktuelnog šampiona Crvene zvezde.

Novosađani ni sada ne igraju savršen fudbal, prisutne su i dalje amplitude u toku 90 minuta igre, ali sa lakoćom stižu do protivničkog gola, a kada stignu – mreža se uglavnom i zatrese. Prošle sezone publika se često hvatala za glavu zbog promašaja svojih miljenika, ali ove godine to se promenilo, pre svega zahvaljujući Džonu Meriju. Kamerunski centarfor pravi je “fox in the box” napadač i retko mu se dešava da ne iskoristi priliku. Uz njega, sada su u zavidnu formu ušli i Milutin Vidosavljević, koji je na dva poslednja meča postigao tri gola, kao i Lazar Ranđelović, koji polako počinje da podseća na onog momka čije su ga partije u dresu Radničkog iz Niša preporučile Olimpijakosu. Utisak je da je i Miroslav Tanjga konačno pronašao drugog stabilnog bonusa u Milanu Kolareviću, koji je na jučerašnjem meču protiv Napretka u Kruševcu postigao i svoj prvi pogodak u dresu Stare dame.

Napad je potentan, vezni red stabilan, međutim odbrana je još „rak rana“ ove ekipe, što se videlo i juče protiv „fenjeraša“. Napredak je samo jednom uspeo da savlada Dragana Rosića pod Bagdalom, ali su domaćini imali nekoliko kolosalnih prilika. Na sreću Vojvodine, čuvar mreže je u izuzetnoj formi i redovno „krpi“ greške svojih saigrača. Gledajući samo statistički učinak, Vojvodina deli drugo mesto sa Partizanom kao najbolja odbrana lige, sa primljenih deset golova na 12 mečeva (Zvezda je primila sedam na 10 utakmica). Ipak, očni test govori drugačije. Istina, Lale imaju i problema sa konstantnim izostancima u zadnjoj liniji, ali defanziva mora da bude bolja od onoga što smo gledali u Kruševcu, ukoliko Novosađani žele da prirede senzaciju u četvrtak.

Bio bi to najlepši poklon za navijače i potvrda da ovako efikasan start sezone neće izbledeti kao i većina Vošinih dobrih serija iz prošlosti. Vojvodina je konačno uhvatila zalet – ostaje da se vidi da li je spremna za maraton.