Raspad sistema u Splitu, jedina svetla tačka golman „s jednom nogom“

Planirala se fešta na Rivi, završilo se huliganskim pirom na Poljudu i ulicama Splita. Hajduk je u roku od nekoliko dana izvršio autodestrukciju i srušio sezonu.

Prvo je Dinamo minulog vikenda slavio na Poljudu u prvenstvenom derbiju i naneo Hajduku fatalan udarac od kojeg će se teško oporaviti do kraja sezone. Poslednji voz za Bile će biti gostovanje Rijeci u sledećem kolu, ali ni u slučaju pobede, Hajduk više ne zavisi od sebe i samo bi mogao da pomogne ljutom rivalu Dinamu u šampionskoj trci.

Međutim, taj prvenstveni poraz nije bio najgore što se desilo Hajduku. U tom derbiju je ostao i bez prve zvezde Marka Livaje, koji se povredio i nije konkurisao za sinoćnji derbi u polufinalu Kupa Hrvatske. Priželjkivana osveta Modrima se pretvorila u potpuni fijasko. Hajduk je odigrao još goru utakmicu, jedinu šansu napravio u 96. minutu i na kraju je čak i dobro prošao sa minimalnim porazom. Paradoksalno zvuči da je jedina svetla tačka bio golman Ivan Lučić koji je neplanirano ušao u igru i do kraja meča spasao Hajduk težeg poraza. Nije pomogao ni debi godinama čekanog Ivana Perišića...

Frustracije na Poljudu su proključale posle još jednog poraza i izgubljene šanse za trofej. Sve je prešlo granice sporta i počeo je huliganski pir. Torcida je posle meča izašla na teren želeći da se obračuna sa svim i svakim, ali je policija reagovala dovoljno brzo da zaštiti gostujuće igrače i navijače.

„Da su nam merili brzinu trčanja, bilo bi to preko 35 km/h, meni je skoro otišla zadnja loža“, rekao je malo u šali, a malo i u zbilji, gostujući trener Sergej Jakirović posle meča.

Bio je to tek početak frke na Poljudu. Incidenata je bilo i na „mirnijim“ delovima tribina gde su se nervozni domaći navijači tukli između sebe i sa policijom, a hteli su nešto da „objasne“ i ljudima iz svečane lože koji vode klub. Huligani su potisnuti na severnu tribinu i krenuli su sa uništavanjem imovine svog kluba (?!). Lomili su i čupali stolice, gađali organe reda, ali najgore je usledilo posle meča na ulicama oko Poljuda.

Satima su trajale ulične borbe huligana iz Torcide i policije. Usijane glave su lomile sve što im je palo pod ruku. Uništavana je javna i privatna imovina, zapaljeni su kontejneri, letele su flaše, kamenje i baklje, a epilog „uličnog rata“ je desetak povređenih policajaca (neki sa teškim povredama) i 51 uhapšen huligan. Ali to verovatno nije konačna brojka...

Šta su razlozi eksplozije nasilja u Splitu?

Pre svega, centar Dalmacije već godinama muku muči sa kriminalom i nasiljem. Situacija postaje sve gora. I pre derbija na Poljudu, Split je prethodnih dana bio udarna vest u crnim hronikama. Navijačka grupa Torcida je nezvanični gospodar grada i regije sa kojom niko ne sme da se obračuna. I ima veliku podršku lokalnog stanovništva. Pod plaštom udruženja „Naš Hajduk“ je preuzela rukovođenje klubom i zavela atmosferu jednoumlja. Ko ne misli kao oni, protiv je Hajduka.

Menjala su se rukovodstva, treneri, igrači ali Hajduku nije bivalo bolje. Iako je aktuelna uprava sa Lukšom Jakobušićem (dugogodišnji čelnik vaterpolo kluba Jug iz Dubrovnika) napravila iskorak i vratila Hajduk u borbu za trofeje, to je i dalje nedovoljno da se parira bolje organizovanim rivalima Dinamu i Rijeci.

Međutim, shvatanja i očekivanja Torcide, Splićana i Dalmacije su veća od puke konkurentnosti najvećim protivnicima. Hajduk je uspeo da se finansijski stabilizuje i da krene sa sklapanjem tima koji bi posle 19 godina trebalo da vrati titulu u Split. Poslednjih godina su dovedena zvučna imena poput Marka Livaje, Nikole i Lovra Kalinića, Filipa Krovinovića, a zimus i reprezentativni kalibri kao Ivan Perišić i Josip Brekalo. Pride i gomila inostranih pojačanja. Delovalo je da je kucnuo čas da se Hajduk potuče za titulu... Makar su takva očekivanja bila u „biloj“ javnosti. Pogotovo što je Dinamo prolazio kroz institucionalnu krizu i Rijeka se i dalje nije ozbiljno shvatala. 

Ali to i dalje nije slučaj. Hajduk nema tim za titulu.

Uticaj Torcide (Naš Hajduk) preveliki je, pritisak na igračima i trenerima je strahovit, čaršija sve zna i u sve je upućena, a tu su i klupske legende uvek u niskom startu da zavape sa starim i dobrim vremenima i kako danas ništa ne valja. O kakvoj je vrsti pritiska reč, najbolje govori potez kluba uoči duplog derbi programa protiv Dinama. Ekipa je morala da se skloni iz grada i otputuje čak u Češku na nekoliko dana pod izgovorom „tim bildinga“ kako bi se sklonila iz usijane splitske atmosfere. Ni to nije pomoglo...

Hajduk i dalje robuje zahtevima tribine i nerealnim očekivanjima navijačke armije. Iako je ova upravljačka garnitura uspela da pomeri neke stvari unapred, čini se da je udarila u plafon i da u Splitu više od ovoga ne može.

Dok je predsednik Jakobušić prethodnih godina radio na finansijskoj stabilizaciji kluba, sportska operativa je poverena u ruke Mindaugasu Nikoličijusu, Litvancu koji je kao sportski direktor radio u Hartsu, Žalgirisu i Gorici gde je i stekao popularnost u hrvatskoj javnosti i nadimak „Mister Fudbal“. Za skoro tri godine u Hajduku je promenio šestoricu trenera i doveo 27 fudbalera. U tom periodu su osvojena dva trofeja u kupu Hrvatske i dva druga mesta u prvenstvu. Ali je bilans u direktnim duelima sa glavnim rivalima je poražavajući. Hajduk od 1. januara 2021. ima samo četiri pobede u 14 derbija protiv Dinama, dok protiv Rijeke u poslednjih pet mečeva ima pobedu i četiri poraza. To nije tim koji zaslužuje da bude ispred pomenutih rivala.

Sada više nema ni izgovor u vidu Zdravka Mamića i njegovog uticaja. Ni sudije ne mogu da posluže kao alibi jer su arbitri iz Nemačke i Italije perfektno odsudili dva prethodna derbija. Jednostavno, Hajduk je slabiji od direktnih rivala. I to je istina koju tamošnji navijači nikako ne mogu i ne žele da prihvate, zbog čega je sinoć došlo do eskalacije nasilja.

Hajdukova igra je poslednjih godina postala rob lokalnog heroja Marka Livaje. Hajduk bez njega ne ume da igra, ali ni sa njim nema šampionski štof igre i igra jednodimenzionalan fudbal. Trener ekipe (uskoro i bivši) mladi je i neiskusni Mislav Karoglan kojeg je za klupu Hajduku preporučio rezultat sa U-17 timom. Ipak, fudbal za dečake i odrasle ljude nisu isti sportovi. Karoglanu je ovo drugi mandat u Hajduku pošto je u prvom bio vršilac dužnosti. U međuvremenu je radio bez uspeha u Istri. Zimus se vratio na klupu Bilih kao želja predsednika Jakobušića što govori da sportski sektor ipak nije nezavisan u odlukama i da Nikoličius ne snosi toliku odgovornost kolika mu se pripisuje. Naravno, stranac će uvek platiti ceh pre domaćih...

Paradoks Karoglanovog Hajduka se najbolje video sinoć u derbiju. U oba meča protiv Dinama, starter na golu Hajduka je bio Lovre Kalinić koji se nedavno oporavio od povrede i sinoć se opet povredio pa je u igru ušao Ivan Lučić. I spasao Hajduk debakla. Ništa ne bi bilo čudno da Karoglan između dva derbija nije izjavio sledeće:

„Lučić je povređen i pre ili kasnije će na operaciju. Da, Lučić je teže povređen“.

To je bilo pre četiri dana, a Lučić je sinoć morao na gol.

„Da sam verovao da ću igrati danas, nisam. Imao sam neke svoje probleme. Pre dve nedelje sam išao na magnetnu rezonancu i utvrđeno je da mi je pukao meniskus“, rekao je sinoć Lučić.

Fudbaler sa „jednom nogom“ je bio jedina svetla tačka Hajduka sinoć. Tim koji sebi daje za pravo šampionske ambicije ne sme doći u situaciju da kreće sa rovitim golmanom, da ga menja povređen golman i da nema trećeg čuvara mreže. To je za Hajduk tragična, a za njegove rivale komična situacija. I tu leži odgovornost struke.

Sve to je jasno i Hajdukovim navijačima zbog čega su sinoć proključale frustracije. Granice su debelo pređene i Hajduk se više neće provlačiti sa novčanima kaznama. Zatvaranje Poljuda se čini kao jedina moguća i realna opcija. Što možda čak i nije loše za ekipu da se skine pritisak jer odlazak na poluvremenu na raport pred navijače dovoljno govori pod kakvim stresom su igrači.

Ali čini se da je sada kasno i da je bitka već izgubljena. Hajduk za Rijekom kasni sedam bodova i gostuje joj u nedelju. Dinamo ima dva boda više i utakmicu manje. Sve osim trijumfa Bilih u Rijeci znači i kraj šampionske trke utroje. I sa pobedom, Hajduk opet ima najmanje šanse od tri pretendenta na titulu.

Autodestrukcijom na klupi, terenu i tribinama Hajduk je sinoć svirao sebi kraj sezone. Ostaće rekordi u prodatim kartama, članarinama, dresovima, ali trofeji će u vitrine nekih drugih klubova.