Raskopčavanje nostalgije! Samo Zvezda odrane zadnjice je dobra Zvezda

(Od izveštača MOZZART Sporta iz Austrije)

Mlađi navijači Crvene zvezde slušali su prednja očeva o tradicionalnoj igri kluba iz Ljutice Bogdana sa ubojitim krilima i napadačem teškašem uvek spremnim da realizuje polupriliku. Nadali su se da će Robert Prosinečki uspeti da požanje zasađeni plecer „tiki-take“ u jednom od najmračnijih perioda u istoriji srpskog šampiona. Jer to je bila igra urezana u sve pore kluba kao što je Crvena zvezda. Bar su tako govorila neka prošla, nostaligčna vremena.

Od kada je Vladan Milojević došao na klupu Crvene zvezde postavio je nove standarde. Ne govorimo samo o rezultatima na evropskoj sceni, već načinu menjajnja svesti običnog navijača. Nema populizma – već samo pragmatizma. Suve brojke i statistički aramteri uspeha. Proleće u Ligi Evrope, Liga šampiona posle 27 godina, dve titule šampiona Srbije...

I duel sa Zenitom pokazao je da će aktuelni šef stručnog štaba raditi i dalje na raskopčavanju nostalgije. I da će u toj borbi sa brojnim komentarima ratovati sam, ubeđen da je to jedino ispravno kako bi i dalje pravio evropske uspehe.

Neće to uvek biti popularno, ponekad će se glasno pričati o defanzivnoj dekadenciji, ali Milojević je pokazao da je pronikao u srž savremenog fudbalskog trenutka. Zvezda za vreme njegovog mandata će retko igrati lepo – možda i nikad -  ali će odranom zadnjicom steći osnovni preduslov da se takmiči protiv kvalitetnijih i bogatijih. Ili da još budemo jednostavniji: Samo Zvezda odrane zadnjice, ponekad i preagresivna sa akcentom na razgradnju protivničke igre može da bude ponovo konkurentna u evropskim kvalifikacijama.

Nemaju uoči kvalifikacija za Ligu šampiona na Marakani baš mnogo razloga da se ponose. U tri ozbiljne provere nije zabeležena pobeda, niti je postignut gol iz igre. Međutim, taj tas negativnih podataka izjednačen je igrom u dobrom delu susreta sa Zenitom. Trener Milojević kao da je konačno pronašao tim koji je negde izgubio tokom poslednjih priprema u Antaliji. Zvezda nije izdominirala u meču protiv Zenita, ali jeste naterala ekipu sastavljenu od brojnih osvajača individualnih priznanja da se spusti u rudarsko okno i kopa alternativna rešenja. Da dijagonale i duge lopte ka Dzjubi vidi kao spasnosna rešenja od vrlo homogenog bloka na sredini, kojim su sa barjakom u rukama komandovali Branko Jovičić i Mirko Ivanić.

Iz suve discipline, osnovnog Milojevićevog oružja, Crvena zvezda je Zenitu napravila dva zicera i imala još nekoliko opasnih šuteva.  I tu dolazimo do male „kvake“, da ne kažemo problema. Kao nikad u novijoj istoriji Crvena zvezda ima vezni red nakrcan plemenitim igračima. Tu su Marin, Ivanić, Jovančić… Top kvalitet za domaće uslove, ali za Evropu, posebno ako Zvezda dođe do avgusta, potrebno je mnogo više. Nekoliko puta je tokom svog mandata Vladan Milojević, između redova, pokušao da podseti javnost na tako nešto.
„Mi živimo još u vremenima kada je postojao jedan majstor i svi su radili za njega kako bi on majstorisao. Sada toga više nema“, glasi jedan od Milojevićevih postulata.

Moguće je da će Crvena zvezda vratila strast i glad, tako potrebnu za velike uspehe. Po to je došla u Austriju, ali će te reference morati da zadrži što duže, i da pronađe motiv da igra utakmice jakog intenziteta i tempa, kao u Bišefshovenu. U tom okruženju spartanskih duela Milojevićev tim se najbolje snalazi.

Odbrana!

Disciplina!

Odbrana!

Disciplina!

Trčanje u sprintu!

I ponovo odbrana!

Ako odstupi od gore nabrojanog u kvalifikacijama Crvena zvezda se neće dobro provesti. Čak i ako napad predvođen Boaćijem – proradi. Videli smo to u poslednjih šest meseci prvensta kada je Zvezda želela da pobeđuje na suvi kvalitet. Bez timske hemije. Provlačila se kao Zenit u Bišefshovenu, ali je u finalu Kupa kažnjena.

Foto: FK Crvena zvezda