RANKO ANALIZZIRA: Danski štoperi visoki i – neokretni! Vlahović džoker Srbije

Došao je i taj dan. Biti ili ne biti za Srbiju. Nadali smo se da će Orlovi sve sumnje odagnati već protiv Slovenije. Odložili smo ih za mnogo opasnije Dance. A gde su tačno oni najjači? I gde leže njihove slabosti? Odgovor na to pitanje pokušaće da vam ponudi stručni konsultant Mozzart Sporta tokom Evropskog prvenstva - Ranko Stojić.

Kada pitate bilo kog trenera koja mu je utakmica najvažnija svi će mu odgovoriti da je to upravo ona sledeća. Ali današnja zaista jeste najvažnija, ne samo za nas, nego i za Dance. I ne samo za timove, nego i za selektore, jer eventualni poraz sigurno bi selektora Danske Kaspera Hjulmanda koštao posla, naročito nakon eliminacije na Svetskom prvenstvu u Kataru već u prvom krugu.

Nećemo ovde tvrditi da bi selektor Dragan Stojković ostao bez posla ako ne pobedi, ali bi pritisak javnosti bio ogroman. Siguran sam da to znaju i jedan i drugi selektor, pa ćemo se ovde baviti analizom i pripremom ključne utakmice za oba tima.

Danska selekcija igra u formaciji 3-5-2 koju je u prve dve utakmice preferirao i naš selektor Dragan Stojković.

Koji su osnovni atributi danskog tima za odabir ovog sistema?

Broj jedan: dva spoljna igrača danskog tima su Joahim Mele i Viktor Kristijansen. I jedan i drugi su fizički vrlo potentni i mogu da ponavljaju napore od 50 ili 60 metara u kontinuitetu. Obojica imaju i dobre brzinske mogućnosti s tim što je Mele (Volfzburg) iskusniji, a 21-godišnji Kristijansen ima mladalački entuzijazam, a sa iskustvom iz odlične prošle sezone u Bolonji, u kojoj su prvi put obezbedili izlazak u Ligu šampiona, dobio je i na samopouzdanju.

Broj dva: centralni defanzivac Andreas Kristensen je igrajući za Barselonu vrlo često dobijao zadatak da ulazi u igru i na poziciju zadnjeg veznog što mu je sigurno dalo više tehničke sigurnosti u posedu lopte. To može da predstavlja problem našim veznim igračima, jer može da pravi višak na sredini terena, pogotovu ako se naš selektor odluči za sistem sa dvojicom napadača.

Broj tri: u sredini su vrlo kompaktni, ali pomalo tradicionalni, pa Totenhemov Pjer Emil Hejbjerg više igra kao šestica, tj. po širini ispred odbrane, dok Morten Hjulmand iz Sporting više igra box-to-box i često ugrožava protivnički gol izvrsnim šutem sa distance (gol protiv Engleske). Kristijan Eriksen je naravno ispred kao klasična desetka i vrlo često se pojavljuje kao treći špic (gol protiv Slovenije), a ima izraženo dobar udarac.

Broj četiri: Dvojica napadača. Rasmus Hojlund (Mančester junajted) i Jonas Vind (Volfzburg) su dobri napadači i nastoje da u igri budu komplementarni. To znači da kada je jedan ostaje centralno kao prvi napadač, drugi se povlači i otvara prostor ili napada dubinu. Njih dvojica imaju vrlo dobre zamene kao što su Kasper Dolberg (nekad Ajaks i Nica, danas Anderleht) i iskusni Jusuf Poulsen koji je vrlo dobar sa loptom.

Sve u svemu vrlo kompaktan tim sa dobrim fizičkim predispozicijama. Čeka nas vrlo težak posao. Šta uraditi da bismo im parirali i eventualno ih pobedili?

Prvo: vrlo je važno koji će tim da nametne svoj stil igre, odnosno ritam utakmice. Nikako ne bismo smeli da uđemo u trku sa njima gde bi bilo dosta izgubljenih lopti i polubrzih i brzih napada. Oni će se sigurno vrlo brzo vraćati iza lopte. Ne treba žuriti sa izvođenjem prekida, pa čak i auta. Samo mirnom i tačnom igrom (kao protiv Engleske u drugom poluvremenu) da dođemo pred njihov šesnaesterac i onda da probamo da improvizacijom i talentom stvaramo šanse i ugrožavamo njihov gol.

Broj dva: ako utakmica bude visokog intenziteta moramo da im odgovaramo trčanjem na njihovom nivou. Ne verujem da će meč teći na taj način, jer ni oni smeju da budu previše ofanzivni, a i dosadašnja dva meča su pokazala da više idu na kontrolu igre, nego na intenzitet. Upravo zbog ove konstatacije sam reprezentaciju Danske nazvao „domaćom reprezentacijom“, jer kada igraju u Kopehagenu pred uvek punim stadionom taj tim dobije neku posebnu energiju i igra punim intenzitetom svih 90 minuta.

Kada su u pitanju prekidi igre, možemo da ugrozimo svaki tim (kao protiv Slovenije iz kornera), ali ovog puta neće to biti nimalo lako, jer njihovi centralni defanzivci su izrazito visoki: Janik Vestergard (Lester) ima 199 centimetara, Joakim Andersom (Kristal Palas) je visok 192, pomenuti Kristensen 187 centimetara. Naravno da se na prekid vraćaju i njihovi napadači koji su dobri u skoku, plus Hejbjerg.

► Dušan Vlahović daje gol i Srbija pobeđuje - kvota 5,50

Naša šansa mogu biti upravo dvojica njihova štopera, jer sa tom visinom dosta su neokretni i relativno spori. U takvim situacijama vrlo je važno da naš pas u zadnjoj zoni ne ide u noge, nego u prostor. I da centaršutevi idu u prostore između štopera i golmana.

Mislim da bi ključni igrač mogao da bude Dušan Vlahović (ako ne počne meč) kada uđe svež sa klupe, jer realno ima bolje kretnje u prostor od ostalih naših napadača. Nešto slično kao na meču u Podgorici protiv Crne Gore.

Nemam dilemu da će naši momci dati maksimum, kao uostalom i u prve dve utakmice, a da li će to biti dovoljno za pobedu – videćemo. Nadamo se da hoće i svim srcem smo uz naš nacionalni tim.

GRUPA C

21.00: (2,35) Danska (3,45) Srbija (3,35)

21.00: (1,40) Engleska (4,70) Slovenija (10,0)

Piše: Ranko STOJIĆ