Ranijeri: Često me zovu kad su problemi, unosim smirenost, radnu etiku i vraćam samopouzdanje

Osvojeni trofeji predstavljaju osnovno merilo jednog trenera, ali nisu presudni kada je u pitanju određivanje njihovog kvaliteta i veličine. Takav je slučaj i sa Klaudijom Ranijerijem, koji nema veliki broj pehara u svojoj trofejnoj riznici, mada se može pohvaliti priređenim čudom sa Lesterom u sezoni 2015/2016, ali ima mnogo veći renome od mnogih trofejnijih stručnjaka. Sa sobom nosi prefiks jednog od najgpospostvenijih trenerea u novijoj istoriji najvažnije stvari na svetu, što se ne može „kupiti“ nijednim osvojenim peharom.

Sada već veteran u svom poslu, prosto je oduševio načinom na koji je uneo mir u redove kluba iz svog rodnog Rima. Roma se brzo konsolidovala i od ekipe koja je bila nadomak opasne zone došla veoma blizu pozicijama koje vode u evropska takmičenja. U nepuna dva meseca Vučica je uspela da popravi igru i rezultate, ali pre svega da povrati samopouzdanje, što je krunisano velikim slavljem u gradskom derbiju protiv Lacija.

Ranijeri (73) je došao kao prelazno rešenje do kraja sezone, ali većina navijača Rome bi odmah potpisala da bude doživotni trener njihovog kluba.
„Često me zovu tokom problematičnih situacija u klubovima, pokušavam da unesem smirenost, radnu etiku i da vratim samopouzdanje. Posle loše prve polovine sezone moramo da dokažemo da smo prošli kroz tunel i sada moramo da vidimo malo sunčeve svetlosti. Potrebna nam je odlična igra i u Bolonji, jer bibilo strašno otići tamo i ne ponoviti ovaj pristup. Rezultat može da zavisi od mnogo raličitih faktora, ali ključno je da se borimo podjednako snažno kao i ove večeri“, rekao je Ranijeri posle derbija.

Već su počele priče o njegovom ostanku, iako mu je poveremena odluka pronalaženja novog rešenja na klupi.
„Ne, spreman sam da ostanem do kraja sezone, a onda će Bog reći. Trener mora da obezbedi protivtežu u derbiju. Ako su igrači previše naošteni moram da ih smirim i obrnuto. Ništa drugo nije do trenera, samo pokušavam da osiguram da su igrači mirni i da će dati sve od sebe na terenu“.

Ranijeri nikad nije bio prepoznatljiv kao veliki taktičar. Najveći značaj je davao psihološkom stanju ekipe, što je slučaj i ovoga puta. To je ovoga puta demosntrirao i u slučaju Lorenca Pelegrinija, koji nije bio u dobrom momentu, ali je želeo jako da se dokaže upravo u derbiju Rima.
„Pelegrini je juče došao da razgovara sa mnom i shvatio sam da ima ludu želju da bude kapiten Rome u derbiju. Jedva sam čekao da to kaže, jer mi treneri pokušavamo da motivišemo igrače i izvučeno najviše od njih. Nakon utakmice protiv Milana rekao sam mu da nije dobro igrao, ali ovoga piuta sam bio ubeđen da će biti dobar, pa sam mu rekao da će igrati. Golovi su mu u krvi, on je jedan od najboljih italijanskih vezista kada je u pitanju postizanje golova. Nije me zamolio da igra, samo sam  imao osećaj da je njegovo raspoloženje onakvo kakvo treba da bude“.

Danijeleu de Rosiju i Ivanu Juriću je zamerano često menjanje poslednje linije sa četvorice na trojicu igraača i obratno. Ranijeri je i u ovoj situaciji doneo stabilnost.
„Slažem se da smo sada postali tim, svi znaju šta treba da rade i kako da pomognu jedni dreugima. Moramo da zadržimo formu i da nastavimo da igramo ovako“, dodao je Ranijeri.