Rangnik - dodir Mide

Rangnik kaže da nije upamtio tačan datum, pa je za sva vremena ostalo okvirno: savezna država Baden Virtemberg, jug Nemačke i mali trening centar nadomak Štutgarta; februar '83 – dan kad je fudbal dobio novu dimenziju.
“U početku nije bilo nikakve literature, uputa za rad na treninzima. Normalno, sve je bilo novo za nas. Nismo čak imali rečnik da opišemo neke stvari što su se dešavale na terenu. Ali bili smo ubeđeni da je to budućnost fudbala”, ispričaće Nemac jednom prilikom.

Ta budućnost kasnije će biti definisana kroz dobro poznati termin: gegenpressing.

Gegenpressing - od sheme, preko postavke čitave metodologije do najpopularnijeg fudbalskog pravca današnjice čiji su glavni protagonisti Jirgen Klop i Julijan Nagelsman.

Gegenpressing kao renesansa, ’katarza’ nemačke fudbalske misli.

I Ralf Rangnik kao mesija. Oh, nein! Pardon, Mida Virtemberški.

Valeri Lobanovski

Početkom osamdesetih mnoge velike evropske ekipe i dalje su igrale s liberom, popularnim čistačem iliti "slobodnjakom". Uz podrazumevano markiranje “čovek na čoveka”. Iskorak su napravili Holanđani, Belgijanci, Španci, Englezi, neki italijanski timovi... Dok se u Nemačkoj znalo – u libera se ne dira! Čista jeres. Ko takne u libera tako je u božanstvo. A njega u svakom smislu personifikuje Franc Bekenbauer, veliki Kajzer Franc. Jer to je njegova pozicija. Pamti Švabo, dobro pamti: od '66. do '76. pet velikih takmičenja, dve titule (prvaci sveta i Evrope), dva puta viceprvaci (sveta i Evrope) i jedno treće mesto. Svaki put s Kajzerom na sweeperu.

Libero – neizostavka komponenta nemačkog fudbalskog identiteta; nasleđe kog se nije bilo lako odreći...
“Problem je bio u tome što su se i dalje nizali dobri rezultati. I na klupskom i na reprezentativnom planu. To je dosta dugo odlagalo revoluciju”, objašnjavao je najpoznatiji hroničar nemačkog fudbala Uli Hese.

Prvo veliko takmičenje bez Bekenbauera nije se dobro završilo po Nemce. U Argentini 1978. nisu prošli drugu grupnu fazu. Ali samo dve godine kasnije nova evropska kruna. Finale u Rimu i 2:1 protiv Belgije. Pozadi Dic, Ferster, Brigel i Kalc. Osigurač - Uli Štilike.

U finalu Mundijala ’82. u Španiji, odbranom Nemačke ponovo komanduje Štilike (u šampionskoj Italiji istu poziciju pokriva Gaetano Širea); godinu dana kasnije, u finalu Kupa šampiona, libero Hamburgera je Holger Hironimus (kod Juve Širea), a u meču za ’zlatni globus’ 1986. u Meksiku, protiv Argentine, poslednji igrač odbrane Elfa je Ditmar Jakobs iz HSV-a. Zbog njega nema mesta za Rudija Felera ili Pjera Litbarskog.

Fudbal se devedesetih munjevito transformiše. Nemci? Ne, Nemce to ne dotiče. Sa Klausom Augentalerom prvaci sveta u Italiji! Sa Matijasom Zamerom evropska kruna u Engleskoj 1996. Pride Zlatna lopta za sweepera Dortmunda, pa onda i titula prvaka Evrope sa Milionerima, samo godinu dana kasnije.

Bolan je bio poraz od Hrvatske (0:3) u četvrtfinalu Mundijala u Francuskoj, teško je pao i onaj neuspeh Bajerna u susretu s Mančester junajtedom dogodine, u finalu Lige šampiona - Lotar Mateus nije se proslavio kao Zamerov naslednik - pa opet, malo ko je smeo da čačne u Kajzerov legat.    

Bolje reći niko. Niko do Ralfa Rangnika...

Lotar Mateus

„Glavni razlog bio je taj što je Bekenbauer 30 godina ranije postavio standard i za nacionalnu selekciju i za većinu klubova u našoj zemlji, kada je počeo da igra kao libero“, pričao je svojevremeno Rangnik.
„I on sam govorio je sredinom devedesetih kako ne možemo da pređemo na četiri pozadi, da se branimo zonski, jer nemački igrači neće razumeti kako se to igra. To mi je privuklo pažnju. Pitao sam se: čekajte, zašto misli da su naši fudbaleri manje inteligentni od onih u Belgiji, Holandiji ili Španiji? Za mene to nije bilo logično i nisam želeo da prihvatim takvo objašnjenje“.   

Tiha revolucija u nemačkom fudbalu započela je u studiju ZDF-a, 19. decembra 1998, tačno 169 dana pošto su Boban, Šuker i društvo ’istresli iz gaća’ Fogtsove Pancere na Žerlanu. U kadru samo tabla, voditelj Mihael Štajnbreher i Ralf Rangnik sa svojom teorijom modernog fudbala. Ličio je pomalo na štrebera koga svi izbegavaju, sa naočarima bez okvira; ili na profesora s puno ideja i malo prakse.
„Mislim da je na početku njegov izgled izazvao podsmeh, da bi sa svakom novom rečenicom ljudi u studiju počeli da ga s pažnjom slušaju“, kazao je jednom prilikom Štajnbreher.

Rangnik je te decembarske večeri do detalja objasnio u kom pravcu se fudbal u svetu razvija i čemu nemački treneri treba da streme. Secirao je detalj po detalj, prolazio kroz svaki segment svoje filozofije, objašnjavajući da uskoro više niko na svojoj polovini neće čekati napade protivnika, a da je libero zapravo igrač manje u manevru, gde najviše treba pritiskati rivala.
„Kontrapresing znači krenuti u osvajanje lopte čim ste je izgubili. Dobit je, u idealnom lučaju, dvostruka: sprečavate kontranapad i vraćate posed“.

Novinari su tih dana pisali o Ulmu kao o ’ostrvu modernog fudbala’. Neki kritičari, zagovornici Rangnikovih ideja, govorili su kako pionirska ekipa Ulma zna kako se igra u zoni sa četvoricom igrača u liniji, za razliku od nemačke reprezentacije...    

I dok su na kraju jedni ostali fascinirani, drugima se ’predavanje’ u Sportstudiju nije dopalo. Iskusniji treneri, takozvana stara garda, shvatili su Rangnikovo izlaganje kao atak na nemačku fudbalsku tradiciju,  ocenivši ga kao previše drskog, nadobudnog tipa koji bi trebalo da drži noge na zemlji.

Pozvati Franca Bekenbauera posle svega bio je novinarski zicer...
„Mnogo reči, malo poente. Nije naš problem način igre, nego to što više nemamo vrhunske fudbalere. Drugi igrači umeju više s loptom, o tome se radi. Sve te priče o sistemu obične su besmislice. Četvorica pozadi i zonsko markiranje, ili libero - potpuno je svejedno“.      

Nadovezao se Feliks Magat:
„Puno priče o sistemima i taktici može samo da šteti igračima. Bespotrebna govorancija“.

Franc Bekenbauer

Ralf Rangnik kasnije je priznao da se pokajao što je tako eksplicitno govorio o svom poimanju igre, međutim suštinski to nije bila greška. Nemački fudbal imao je duboko ukorenjen problem koji trebalo rešavati.   

U trenutku kada je gostovao na ZDF-u Rangnik je imao 30 godina i prvi ozbiljan posao. Šest meseci ranije uveo je Ulm u Cvajtu, da bi se tog decembra ’98, kao novajlija, njegov tim šepurio na čelu druge lige. Zabeležio je bio devet pobeda i sedam remija. Bez poraza.  

Tih godina nekoliko manjih klubova počelo je da primenjuje njegove postulate i da beleži sjajne rezultate. Folker Finke nije koristio libera - završio je na trećem mestu u Bundesligi. Volgang Frank napravio je sličan iskorak sa Majncom, samo u rangu niže. U ekipi je imao visokog defanzivca po imenu Jirgen Klop.

Tako se zametnula klica još jednog pravca modernog nemačkog fudbala, podvrsta gegenpressa po imenu heavy metal football.
„Ko je Ralf Rangnik? Gde god je bio uradio je neverovatan posao. Veoma je cenjen u Nemačkoj, zaslužan za transformaciju našeg fudbala. Sve u svemu, u Englesku, nažalost, dolazi veliki trener“, kazao je Klop uz osmeh, najavljujući Rangnikovo preuzimanje Mančester junajteda decembra 2021.   

Krajem devedesetih godina grupa nemačkih trenera predvođena Ralfom Rangnikom otišla je korak dalje. Počela je da zastupa teoriju o ’konceptu fudbala’, gde se igrači ne dovode klub i ne stavljaju u tim zbog imena, već zbog mogućnosti da se uklope u sistem. Tako su se pojavili novi protivnici nadolazećih ideja - zvezde što ne vole da trče, ’desetke’ s viškom kilograma, tehnički elementarno ’nepismeni’ bekovi.

Primer: posle čuda sa Ulmom, Rangnik je preuzeo Štutgart. Nije se dugo zadržao, usled sukoba sa Krasimirov Balakovim. Bugarin je u nekoliko navrata odbio da radi ono što je trener od njega zahtevao, ovaj ga je sklonio iz ekipe, a klub odlučio da stane na stranu igračke legende.

Zid ravnodušnosti i otpora prema novom nije bilo lako srušiti...

Jirgen Klinsman

Fijasko na Evropskom prvenstvu 2000. zabašurilo je finala Mundijala u Japanu i Koreji, ali onda u Portugaliji 2004. nova blamaža: Nemačka ne može da pobedi Letoniju (0:0) i opet ispada u grupi.  

Napokon, dolazak Jirgena Klinsmana na klupu Elfa predstavljao je prekretnicu. Veliki golgeter takođe nije bio miljenik struje Franca Bekenbauera, ali nije mnogo mario za to. Rešio je da tek započetu trenersku karijeru stavi na kocku: sve ili ništa. Nemci su taj Mundijal završili kao treći, Klinsman nikada nije postao veliki trener, međutim angažovanje Joahima Leva za pomoćnika i Olivera Birhofa kao tim menadžera, promenilo je sudbinu fudbalske Namačke.

Sva dešavanja sa tog šampinata u studiju ZDF-a komentarisali su tada mladi trener Majnca Jirgen Klop, švajcarski sudija Urs Majer i Franc Bekenbauer.

Klop je bio zadužen za tumačenje taktičkih aspekata. Obraćao se publici na jednostavan način, kao da priča sa prijateljima za šankom. A opet, njegove analize bile su detaljne, sveobuhvatne u svakom pogledu. I tako, dok je Klop pojašnjavao kako kasni pritisak krilnog igrača na beka, ili kako je zadnji vezni ostao van pozicije, ’ni na nebu ni na zemlji’, Kajzer Franc, taj patrijarh nemačkog fudbala, zadovoljno je klimao glavom, odobravajući svaku reč.

Bio je to znak da je revolucija uspela.

Nemačka će i 2010. završiti kao treća, da bi u Brazilu 2014. po četvrti put postala prvak sveta. U međuvremenu, svi nemački timovi usvojili su različite pravce gegenpressa kao svoj stil igre. Najuspešniji od svih, Bajern Minhen, posle turbulentnih devedesetih, učvrstio se među pet najboljih ekipa Evrope, postavivši od 2007. za svoj minimum standarda četvrtfinale Lige šampiona.

Ralf Rangnik se posle otkaza u Štutgartu vratio u Cvajtu - u Hanover. U prvoj sezoni uveo ga je u Bundesligu. Potom je u dva navrata vodio Šalke, osvojivši sve domaće trofeje osim titule. Igrao polufinale Lige šampiona 2011.

Prvo remek-delo napravio je u Hofenhajmu, seoskom klubu Ditmara Hopa. Preuzeo ga je u trećoj ligi i napravio stabilnog bundesligaša. Podneo je ostavku kad je gazda bez konsultacija prodao Bajernu Brazilca Luiz Gustava.

Rangnik je često dolazio u sukobe sa sportskim direktorima i vlasnicima klubova. Njegova reformistička revnost počela bi da gubi na snazi usled složene strukture moći kluba. Onda bi isti ti ljudi koji su ga angažovali da unese promene izgubili živce kada bi te promene ugrozile postojeći poredak. To je jedan od razloga, smatraju stručnjaci, što je dugo izbegavao najveće klubove, gde je nomenklatura dobro poznata i mnogo se teško menja.

Naviknut da mora da misli o svemu u nižerazrednim klubovima gde je proveo veliki deo karijere, često je nailazio na probleme kada bi u većim organizacijama zaticao na određenim mestima ljude koji ne rade dobro svoj posao, i tu su i dalje samo zbog dugogodišnjeg staža - zato što su postali prijatelji uticajnih funkcionera, ili su šefovi prosto navikli na njih. Kakvim se sve detaljima bavio i u koliko ’sitna crevca’ ponekad ide pokazuje detalj iz perioda dok je vodio Šalke u prvom mandatu. Tadašnji prvi čovek kluba iz Gelzenkirhena - Rudi Azauer, ismevao ga je što se meša u posao svima: od kafe kuvarice do vozača autobusa.
„Možda, možda je tako, ali Rudi ovoga puta nije naveo dobar primer. Mešao sam se u posao vozača samo zato što je jednom prilikom uspeo da se izgubi na kratkoj realciji od hotela do stadiona, u našem gradu! To je bilo jedini put u istoriji da početak utakmice Bundeslige bude pomeren jer je domaći tim zakasnio“, pojasnio je kasnije Rangnik.
„Istina je da rad sa njim može biti težak, jer od saradnika očekuje da reaguju odmah. Za njega ne postoji sutra“, ispričao je neimenovani zvaničnik Bundeslige u razgovoru za The Athletic. „Nazvaće vas kasno uveče sa idejom, rano ujutru, usred noći - nikada ne prestaje da razmišlja o fudbalu. I očekuje da se i vi tako odnosite prema obavezama. Veoma je zahtevan. Oni što mogu da podnesu takvu vrstu pritiska brzo će napredovati u njegovim očima. On te gura da postaneš bolji“.  

Drugo Rangnikovo remek-delo jeste Red Bulov fudbalski koncept. Njegovo znanje i novac Ditriha Matešica, za svega desetak godina stvorili su jedan od najorganizovanijih i najboljih klubova Evrope - RB Lajpcig.

U nekoliko navrata sedeo je na klupi Bikova, a onda se povukao u kancelariju...  
„Imam preko 60 godina i hvala bogu da imam gde da se sklonim. Da pobegnem od muzike koju momci puštaju u svlačionici pre treninga i utakmica. Muzički ukusi na stranu, i dalje imam dosta dobru vezu sa igračima. To je važno, jer kad prestanete da ih razumete, kad više nemate razumevanja za njihove strahove ili težnje, to znači da ne možete više da budete trener“, izjavio je pre nekoliko godina.    

Kada s ove vremenske distance govori o počecima i ljudima koji su ga inspirisali, sa kojima je najbolje sarađivao, najčešće pominje nedavno preminulog Helmuta Grosa.
„On je zaslužan za razvoj mnogih nemačkih trenera. Radio je u amaterskim klubovima, bio inžinjer, gradio mostove, spadao u prve stručnjake u Nemačkoj što su se usudili da igraju sa četvoricom u liniji. Upoznao sam ga kada mi je bilo 24-25 godina. Zajedno smo gledali VHS trake sa utakmica Sakijevog Milana. Jedan je premotavao i puštao, drugi zapisivao. I tako sve dok se traka ne bi pokvarila. Kasnije smo sarađivali u Hofenhajmu, Lajpcigu i Mančesteru”.  

Rangnik je zaslužan što je u nižim ligama Nemačke krajem osamdesetih stavljena tačka na neke tradicije. Ukinuo je uobičajenu gajbu piva posle meča, zabranio cigarete...
”Kod nas je dugo postojala nostalgična čežnja za ludim likovima, momcima koji su spremni da se iskradaju iz kampova kako bi na žurkama noć pretvarali u dan. Ti dani su prošli. Trebalo nam je puno vremena da to shvatimo. Igrači koji bi tako da žive, u modernom fudbalu nemaju šanse. Za mangupe više nema mesta u ovoj igri”.    

Kao što su rivali Boka i River, Seltik i Rendžers, Real i Barsa, tako su već godinama unazad suprotstavljena dva stila fudbala: gegenpress i tiki taka. Ralf Rangnik je jednom prilikom objasnio ključnu razliku. To je vertikalspiel fußball. U prevodu, verikalni fudbal, fudbal u kome se teži verikalnim dodavanjima. To jest što bržem prenošenju lopte pred protivnički gol. Tiki taka podrazumeva mnogo veći broj dodavanja i ‘davljenje žabe’.

Kako Nemci gledaju na rivalski sistem pre mnogo godina otkrio je Jirgen Klop.
”Da je Gvardiolina Barselona bila prvi tim u kom sam igrao, mislim da bih prešao na tenis”.

Ralf Rangnik nije uspeo na Old Trafordu. Bio je sabotiran sa svih strana. Pre svega od strane prve zvezde, Kristijana Ronalda. Govorio je Nemac, prilično otvoreno, kako Junajtedu treba operacija na otvorenom srcu da bi stao na noge i ponovo bio onaj stari. Englezima ništa nije bilo jasno.
“Gde nestade moć Mide?”, pitali su se ostrvski tabloidi, pripremajući teren za Erika ten Haga.

Mančester junajted napravio je fatalnu grešku kada je odlučio da ne postavi Rangnika za šefa sportskih operacija. Jer to je zapravo bila njegova želja. Pozicija na klupi samo privremeno, trebalo je da lično odabere trenera za Junajted, dugoročno rešenje... Pošto su mu saopštili da ipak žele drugim putem, rešio je da prihvati poziv iz Beča.

Danas je Ralf Rangnik najveća snaga Austrije. Sa njim na čelu, prvi put u istoriji, taj nacionalni tim igrao je nokaut fazu Evropskog šampionata. Na Mundijal će ga dogodine odvesti nakon skoro tri decenije.      

Pola ekipe čine njegova deca, igrači koje je pronašao ili trenirao. Uspostavio je standard, sistem. Austrijski tim medijalnih mogućnosti i dometa tukao je Nemačku, Italiju, Holandiju...

Dobri poznavaoci prilika u nemačkom fudbalu procenjuju da će Julijan Nagelsman na leto 2026. napustiti klupu Elfa, koliko god da dobaci u Americi. A onda, možda će doći trenutak da profesor Ralf kruniše karijeru.

Rival će mu biti 'momak' čiju je filozofiju oblikovao - Jirgen Klop.

Još jedan dokaz da je revolucija uspela.