Ima više problema u našem fudbalu, ali krenućemo od ovih kojima je tekst okrenut:
1) Infrastruktura - ovo je jedna od glavnih boljki. Mnogi tereni su očajni, mnogi klubovi nemaju pomoćne terene, samim tim mnogi klubovi ne ulažu u razvoj igrača, i to je to. Infrastruktura može da se sredi kroz fondove, ali i mora da se održava kako treba. A ne da Žika ekonom radi sve kako on zna, a njega realno briga da uradi više od minimuma jer ga smešno plaćaju. Da ne pričam o tome što Žika nema želju da bilo šta uči i usavršava se.
3) Lige - Ovolike lige su prevelike za zemlju naše veličine. Previše je klubova svuda. Prvu, drugu, pa i treću ligu treba smanjiti na 10-12 klubova. Ukoliko je 10, igrala bi se 4 kruga, ako je 12, onda dva, pa bi se liga delila na plej of i plej aut takođe sa po dva kruga od 6 ekipa. Naravno, da se postave infrastrukturni i finansijski standardi. Na ovaj način bi se kvalitet koncentrisao, bilo bi daleko manje nameštenih utakmica jer bi svakome svaki bod bio potreban, i dobilo bi se na konkurentnosti, zanimljivosti i atraktivnosti.
2) Vođenje i sponzorisanje klubova - Klubove često vode lokalni šerifi i krimosi, ali uvek ljudi bliski stranci. Ti ljudi, kao i svi ostali koji su u stranci su tu samo iz koristi, a prvo i osnovno je to da su to ljudi pilićari, koji bi samo da danas uzmu i ućare koliko mogu, i apsolutno ne razumeju koncept da ako uložiš danas da ćeš sutra zaraditi više. Ili možda i razumeju, ali pošto su tu došli kako su došli, misle da mogu biti lako zamenjeni, i apsolutno im ne pada na pamet da ulažu, već samo da uzimaju. Ili da operu pare. Sa druge strane, veliki broj klubova se finansira iz gradskog budžeta, koji je uglavnom smešan jer sve pare idu za Bg a onda se vraća smešno mali procenat nazad. Samim tim, nema se para za ulaganje. U bivšoj Jugi si u svakom mestu imao jaku fabriku koja je sponzorisala lokalni klub, danas toga nema. Niti su ovi koji vode klub sposobni da prodaju sponzorstvo nekoj firmi, niti se time bave. Vidim da mnogi pišu o privatizaciji klubova, ali to je tek glupost. Zašto, pitate se? Pa setite se kako su prošle privatizacije svih tih fabrika koje sam pomenuo. Kod nas je sve korumpirano, pa ni te privatizacije ne bi ništa donele. Da ne pričam što čak i u razvijenim zemljama mnoge privatizacije nisu najbolje prošle.
3) Politika - Već sam pomenuo u prethodnom delu, politika utiče na sve, a u fudbalu se vrte velike pare za naše uslove. Samim tim ne čudi što je politika umešala prste u fudbal, i ne pušta. I to ne mislim sad, već poslednjih 30 i kusur godina. I toga se nećemo tako lako rešiti. Jedino rešenje je da dođe neka vlast poštenih ljudi i kaže "nećemo da krademo, daj da sredimo ovaj fudbal". A to je skoro pa nemoguće u zemlji Srbiji, složićete se. Dakle, ovo je najveći problem koji imamo, jer smo jako korumpirano društvo.
Društvo - Ovo je možda i najbitnije, a zagrebao sam površinu. Naše društvo je primer kako jedna država ne treba da izgleda. Trenutno smo u kakokratiji, gde stvari vode i odluke donose najgori među nama, neobrazovani, ne baš pametni, ali zato jako poslušni ljudi sa jako malo kapaciteta da shvate kako stvari funkcionišu. I zato imamo propadanje svega u državi. Dalje, promoviše se neobrazovanost, pametni i obrazovani ljudi se sklanjaju i ponižavaju, ljudi sa stavom i integritetom se sklanjaju da bi beskičmenjaci bez srama zauzeli njihova mesta. Društo nam je izgubilo moralni kompas, etika ne postoji, moral ne postoji, sramota ne postoji, ljudi bez srama koji su spremni na sve su "junaci" našeg društva, zatucanost je "kul". Zajednišvo i opšte dobro ne postoji, svako gleda samo sebe. Odgovornost postoji samo kao reč, jer se niko na nju zapravo ne poziva. Institucije su uništene. Tako da ako želimo bolje našem fudbalu, moramo prvo da promenimo sebe i društvo u kome živimo, da jednostavno postanemo bolji ljudi.
Zaključak - Iako sam krenuo od fudbala, došao sam do toga da smo mi sami krivi za sve. I ako želimo da se nešto dobro desi fudbalu, moramo da promenimo sebe i ljude oko sebe, naš način ponašanja i naše vrednosti, da počnemo da imamo kičmu, obraz, pamet i principe.
Izvinjavam se na dugom postu, ali ovo nije tema koja može da se obradi u dve rečenice. A i sa ovim sam samo zagrebao površinu. Sve u svemu, moramo da postanemo bolji i pametniji ljudi sa integritetom.