Radnički postaje tim koji ne može toliko golova da postigne, koliko je u stanju da ih primi

Radnički je na nepoznatom terenu. Prvi put u sezoni spojio je dva poraza i sada treba videti reakciju.

Možda je i to što je javnost u Nišu razočarana nakon što su izgubljene utakmice u gostima protiv TSC-a i Partizana dokaz koliko je ekipa porasla tokom ove polusezone, jer to su mečevi u kojima pred početak prvenstva niko nije imao pravo da unapred računa na bilo koji bod. A samo sticajem okolnosti desilo se da ih Nišlije igraju u razmaku od svega tri dana.

Pa ipak, bio je ovo možda idealan trenutak da se veliki rival uhvati u raskoraku, u momentu sopstvenog lutanja posle iznenadnog odlaska šefa stručnog štaba. Ako ništa drugo, biće nova prilika, već za petnaestak dana na Čairu, pošto će se Radnički i Partizan sastati i u poslednjem jesenjem kolu. Ovo sinoć bila je odložena utakmica iz pete runde i dobili su je crno-beli sa 3:1 (2:1).

Specifična su ova dva uzastopna gostovanja bila i sa stanovišta tabele. Radnički nije mogao da izgubi svoju poziciju, ostao je na deobi šestog mesta sa imenjakom iz Kragujevca, koga upravo dočekuje već u ponedeljak, ali je mogao mnogo da dobije. Svaki osvojeni bod približio bi ga pozicijama koje na kraju sezone vode u Evropu, ali možda je to ipak preveliki zalogaj za klub koji na jednu ovakvu utakmicu stigne sa svega četiri rezerve, ne računajući dvojicu golmana.

Sve stoji, veliki hendikep predstavljao je izostanak Jovana Nišića zbog crvenog kartona i Pavla Ivelje zbog povrede, nije na klupi bilo ni Tanka, Freja, Etongua, na njoj je tek reda radi sedeo takođe povređeni Petković, ali čitave jeseni tinjala je bojazan da će kratak roster kad-tad doći na naplatu i, evo, to se upravo dešava u zgusnutom kalendaru. Jer, bilo je evidentno u drugom poluvremenu da je ekipa ostala bez prepoznatljive energije, a trener Nikola Drinčić imao je maksimalno sužen manevarski prostor da reaguje.

Tako je, dakle, Radnički završio utakmicu, a počeo ju je poklon golom protivniku doslovno iz svlačionice. To insistiranje da se po svaku cenu ulazi u igru kroz pas uzelo je danak, kardinalno je pogrešio Strahinja Manojlović, koji se nije proslavio ni reakcijom kod trećeg gola Partizana i udarca Zubairua. Najlakše bi bilo sada se “navaliti na kičmu” mladom golmanu u momentima kada je njemu najteže, ali činjenica je, gledajući širu sliku, da izuzev utakmice protiv Železničara u Leskovcu, kada je zaista briljirao, Radnički ni blizu nije dobio ono čemu se nadao kada je iz Javora doveo 22-godišnjeg čuvara mreže rođenog u Zvorniku.

Lako Radnički daje golove, pokazala je to i utakmica u Beogradu, kada je Vojnović nosio loptu preko pola terena, izabrao idealan trenutak za asistenciju Stjuartu, a Jamajčanin iz prve pogodio za svoj čak šesti gol u prvenstvu. Bila je ovo 14. uzastopna utakmica na kojoj su Nišlije zatresle mrežu svojih rivala u šampionatu i učine li to i u ponedeljak protiv Kragujevčana, zatvoriće krug tako što su svim ekipama u ligi postigle makar po pogodak.

Ali, Radnički je postao tim koji ne može toliko mnogo golova da postigne koliko je u stanju da ih primi. Okruglo dva po meču u proseku, samo je “fenjeraš” Jedinstvo primilo više, i to jedan gol više. Stoje svi oni hvalospevi za revoluciju u igri koju je sproveo Drinčić, niški tim jedan je od najgledljivijih u srpskom fudbalu trenutno, navijači to vole, ali ne mora to baš sa toliko rizika i propusta, što individualnih, što kolektivnih. 

“Naša najlošija utakmica od početka sezone, i energetski, i u svakom drugom smislu. Drugo poluvreme ispod svakog nivoa, prvo na zadovoljavajućem. Ali, da bi pobedio Partizan u gostima moraš da igraš najbolje što možeš, mi nismo bili ni blizu toga i jako sam razočaran”-koncizno je, u svom stilu, prokomentarisao utakmicu protiv svog nekadašnjeg kluba Nikola Drinčić.

U ponedeljak, dakle, na Čair stiže imenjak iz Kragujevca, najteže predvidiva ekipa u ligi, i sama posle dva vezana neuspeha u nekoliko dana. Odbraniti nepobedivost domaćeg terena neće biti dovoljno. Traži se pobeda, prva posle okruglo mesec dana.