Radnički posle Štulića: Povratak otpisanog Škrbića i „bonus“ kompromis

Radnički je, ma šta ko mislio, prodajom Nikole Štulića belgijskom klubu Šarloa, u ekonomskom smislu dobio dosta. Makar mu isprva ne pripadao sav iznos od 750.000 evra – 30 procenata ide njegovom bivšem klubu Partizanu – to je i dalje najveće obeštećenje koje je niški klub dobio za jednog fudbalera u svojoj istoriji, a ukoliko novopečeni reprezentativac Srbije nastavi fudbalski da se razvija dosadašnjim tempom, Nišlije će se od predviđenih bonusa i 10 odsto od sledećeg transfera, tek opariti.

Da li je moralo sad, da li je moglo više - to su pitanja za dokone dežurne kritičare koji uvek znaju bolje, ali ne može se ništa preko noći, a svima koji poznaju Ivicu Tončeva, prvog čoveka Radničkog, jasno je da se on neće smiriti dok se ne ostvari i taj, milionski transfer. Uostalom, ne treba zaboraviti da je Radnički pre godinu dana Štulića doveo iz Partizana bambadava, upravo za pomenute procente, kao prekobrojnog u taboru crno-belih, da je taj momak proletos prolazio kroz težak period adaptacije na novi klub i da čak ni tekuću sezonu nije počeo kao starter u timu – u prva dva kola Mozzart Bet Superlige, protiv Crvene zvezde i Partizana, ulazio je u igru sa klupe. Štaviše, bilo je onih koji su, po odlasku Stefana Mitrovića u Crvenu zvezdu, tvrdili da Štulić dobija minute samo zato što je bonus igrač, ali je on demantovao sve skeptike, korakom od sedam milja, u samo nekoliko meseci, nizao golove i individualne nagrade, stigao do dresa nacionalnog tima Srbije i, sada evo, do Župiler Pro lige.

Ali, druga strana medalje kaže da je Radnički odlaskom svog prvog golgetera igrački puno izgubio. Koliko u špicu napada, možda još i više u smislu tog obaveznog bonus igrača, što je u ne malom broju superligaških klubova problematična pozicija koju gledaju da kako-tako zakrpe, a Radnički je u prethodnom perodu, kroz pomenute Mitrovića i Štulića, tu imao igrače koji prave razliku. Sada će to, bar u prvo vreme, teško biti slučaj.

Što se napadača tiče, Radnički, kako nam je u klubu rečeno, neće reagovati na prvu loptu i neće nikog dovoditi, makar do premijerne utakmice u nastavku sezone protiv Mladosti iz Lučana u subotu, mada tako nešto nije isključeno do isteka prelaznog roka u Srbiji 10. februara. Zanimljivo, potpis na novi ugovor, do juna 2024. godine, danas je stavio Miljan Škrbić, koji upravo zbog te administrativne barijere, nije vođen u Tursku na pripreme. U punoj formi i svom najboljem izdanju, on je svakako idealno napadačko rešenje, ali veliko je pitanje, posle više od 14 meseci bez fudbala i propuštene glavne faze priprema, koliko Radnički može da dobije od Škrbića u predstojećoj polusezoni. Iz postojećeg kadra, tu je Sava Petrov kao verovatno prva opcija - tako je bilo i u Antaliji, ali on nikako da razbije maler i prevaziđe katastrofalnu realizaciju, koja ga prati još iz jesenjeg dela sezone. Lalatović još ima Matiju Petrovića, sa kojim bi, jednim udarcem, ubio dve muve, pošto je reč o osamnaestogodišnjaku, koga je trener često hvalio jesenas i najavljivao kao buduću „zlatnu koku“ Radničkog, ali je na svojim prvim pravim seniorskim pripremama Petrović dobijao šansu na kašičicu, što ipak pokazuje da je možda prerano stavljati na njegova leđa teret borbe za beg iz opasne zone na tabeli.

Od bonus igrača, Radnički u svom kadru ima još golmana Dimitrija Stevanovića, Filipa Freja i Ognjena Ajdara. Mladi čuvar mreže je apsolutni heroj priprema u Turskoj i zaslužuje nekoliko redova i mimo ovog konteksta. Kada god je dobio šansu – briljirao je, bio je jedan od najboljih igrača niškog tima na kontrolnim utakmicama, branio penale i zicere i pokazao je da je svetla budućnost Radničkog. No, neprikosnovena sadašnjost je, svakako, novi reprezentativac Dragan Rosić. Frej ima i srpski pasoš i dovoljno malo godina da bi mogao da odgovori ovoj ulozi u timu, prilično se istakao u uvodnim utakmicama u Turskoj, deluje kao „najbezbolnije“ rešenje, ali je doživeo povredu zbog koje ovih dana radi odvojeno od ekipe i neće biti spreman za utakmicu protiv Mladosti. Najzad, Ognjen Ajdar jeste projektovan kao „neki budući Štulić“, u nekom budućem prelaznom roku. Iza njega su prilično rezervisane partije u Turskoj, mada mu je svakako potrebno vreme i strpljenje, ali najveći problem je kako mu napraviti mesto u postavi, jer Lalatović je upravo na krilnim pozicijama u Turskoj, u Belakoviću i Cvetkoviću, dobio tandem koji bi mogao da predstavlja iks faktor Radničkog u nastavku sezone.

U svakom slučaju, neku vrstu kompromisa, makar u prvo vreme, šef stručnog štaba Nišlija moraće da napravi...