Radnički obrukao sebe i Srbiju u Podgorici

Posle istorijskog uspeha – istorijska bruka. Velika. Neopisiva. Dičili su se u srcu Šumadije rezultatima u prošloj sezoni, plasmanom na međunarodnu scenu, a bolje da nisu. Bolje da su ostali ograničeni na domaći atar. Svašta smo gledali prethodnih sezona, brojne neuspehe srpskih klubova, ali poraz Radničkog od Mornara iz Bara predstavlja kataklizmičan rezultat... Tim iz srca Šumadije ispao je iz Evrope posle poraza u penal seriji – 3:4, ali je pravo pitanje kako je ekipa Feđe Dudića dozvolila da gubi sa dva gola razlike, i potom u zaostavnom vremenu preko Aleksića dođe do produžetaka i još jedne šanse. 

Da, rezultat Kragujevčana je kataklizmičan i to ne treba kriti. Crnogorski klubovi su već deceniju moneta za potkusurivanje na evropskoj sceni, dobijaju šamare od Gibraltara do Farskih Ostrva. Klub iz takve zemlje bio je sposoban da kao kufer iz Evrope izbaci tim Feđe Dudića i ogoli mane jednog sistema. Neće smeti ni da pomisle da se žale u Kragujevcu na teren, loše vreme, početak sezone... Jer su izgubili 2:0 od tima koji je do pre dve sezone bio u drugoj ligi Crne Gore, a i sada ima igrače koji jedva da se dodiruju sa profesionalnim fudbalom.

Ozbiljna pitanja se nameću. Šta je i kako radio na pripremama Feđa Dudić? Zašto je mladi Milan Aleksić kadar da spasava brod koji se ljudi i jedini podseća na igrača sa jakim karakterom? Kakvi su to stranci došli u Kragujevac kada ne mogu da naprave razliku protiv Mornara iz Bara. Jer moramo još jednom da ponovimo: ovaj Mornar iz Bara teško da bi imao mesta u srpskoj eliti.

Tačno je samo da je Radnički pokazao da je tehnički bolja ekipa, promašio je masu šansi i tokom večerašnjeg revanša. Ali nije imao ni energije, ni srca, ni onu stvar da pokaže da je zreo. Debelo su nezreli Kragujevčani, posebno porozni u Evropi, pošto ih je razmontirao tehnički užasni, ali fizički vrlo jaki Ondong. Razneo je spore štopere Radničkog, nagradivši kompletan tim Barana za uspešnu destrukciju igre... Na kraju su Crnogorci imali više sreće i prisebnosti na penal ruletu, pošto su taj deo meča gledali kao na šansu života. Teško će ikada oni u karijeri imati mogućnost da se pohvale pobedom nad ekipom sličnog kvaliteta.

Teško je bilo gledati prvo poluvreme duela u Podgorici. Loš teren, sparno vreme, spor ritam... Međutim, videlo se i po uvodnim kadrovima utakmice u Podgorici da je naš predstavnik mnogo kvalitetnija ekipa. Tehnički pismenija. Odlučio se trener Šumadinaca Feđa Dudić za proverene snage, ponovo stavljajući Milutina Vidosavljevića u špic... Igrali su Kragujevčani tečnije, stvarali viškove po bokovima, ali su u poslednjoj trećini bili nekako pasivni.

Kasnio je sa čistim pasom u dva navrata Milutin Vidosavljević, centimetri su nedostajali Matiji Gluščeviću da iskoristi kardinalnu grešku golmana Mornara Stefana Popovića. Nisu bili gosti miljenici sreće ni u 23. minutu kada je Vidosavljević pogodio prečku... Međutim, krvotok jednog meča u potpunosti je promenjen ulaskom japanskog internacionalca Kotora Kišija. Momak sa Dalekog Istoka u potpunosti je povezao redove Barana, budimo realni vrlo limitiranog i skormnog tima koji teško da bi bio konkuretan u Mozzart Bet Superligi. Njegovim pojavljivanjem na terenu, grdne muke Kragujevčanima počeo je da pravi i iskusni Vušurović.

Počeli su da igraju Brani ofanzivno, da prave viškove, pokazavši da nisu osuđeni samo na destrukciju igre. Bilo je opasno pred Lijeskićem u nekoliko situacija, nije kažnjena dezorjentisanost bekova gostiju i štopera Šerbečića koji je mogao da pogodi sopstvenu mrežu.

Ipak, ustala je publika u Podgorici u 45. minutu. Filigranski je centrirao iz kornera bivši vezista Darko Zorić, da bi Ondon bio ostavljen sam u protivničkom petercu i zakucao loptu u mrežu.

Pomerio je linije Feđa Dudić napred, počeo da igra rizičnije. I tada početkom drugog poluvremena još jednom se videlo koliko je Radnički bolji tim. Šansa Gluščevića – nije prošla. Udarac Vidosavljevića sa distance – odbranio je Popović. Šansa Vidosavljevića – opet ćorak. Mučili su i rivala, i loptu igrači Mornara, ali su držali glavu iznad vode.

A kada se sve to promaši čekala se kazna na drugoj strani. I došla je preko Odonga... Ali nije tu bio kraj lude podgoričke večeri. Pojavio se u sedmom minutu sudijske nadoknade Aleksić. Njegov udarac je vratio meč na početak i pružio mogućnost igračima Radničkog da se ipak provuku. Nisu uspeli. Mornar je za pola sata produžetaka zatvorio prilaze golu golmana Popovića i sačuvao nerve za ono najvažnije – penal serije.

Jeste mladi golman Lijeskić pokazao drčnost i odbranio prvi udarac sa 11 metara. Ni to nije vredelo. Ristić je u drugoj seriji dao mogućnost golmanu Barana da se istakne, potom je Simović pogodio stativu.

Radnički je propustio ogromnu šansu. Ne da prođe u treće kolo kvalifikacija, već da pokaže zrelost kao tim i klub. Nešto je debelo pogrešio Feđa Dudić. 

MORNAR – RADNIČKI 2:1 penalima 4:3 (prvi meč 0:1)

/Ondong 45, Ondong 83 - Aleksić 90+8/

Podgorica

Stadion: DG Arena

Sudija: Gal Leibovic

MORNAR (4-2-3-1): Popović - Stevanović (od 97. Vuković), Mitrović, Baošić (od 75. Ljutica), B.Vukotić (od 63. Seratlić) - Dubljević (od 33. Kiši), Kaluđerović, Đurišić - Zorić (od 63. Ćetković),Ondong, Vušurović (od 87. Trifunović).

RADNIČKI (4-2-3-1): Lijeskić - Ćosić (od 89. Adžić), Simović, Šerbečić (od 60. Evandro), Dadić - Zeljković, Ristić, Aleksić - Gluščević (od 60. Vižđi, od 109. Bukumira), Bevis (od 84. Rošević), Vidosavljević.