Radnički našao bonusa – stiže bivša Partizanova "desetka"!

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Niša)

Bio je 15. maj 2019. godine. Partizan je došao u Niš, na revanš polufinala Kupa Srbije, sa prednošću od 1:0. Domaćin, pod komandom Nenada Lalatovića, već obezbedio vicešampionsko zvanje, crno-bele bacio na treće mesto na tabeli, silno motivisan da ih i u masovnijem domaćem takmičenju ostavi iza sebe i krene u pohod na prvi pehar u istoriji kluba. Gosti u opasnosti da sezonu završe najdalje od trofeja u novijoj istoriji svog kluba.

U utakmici takve težine, trener Partizana Savo Milošević na teren od starta šalje debitanta, 17-godišnjeg Lazara Pavlovića. Pogodak Zorana Tošića iz 80. minuta za izjednačenje bio je od kapitalnog značaja za crno-bele, koji osam dana kasnije osvajaju pehar na Marakani, ali u fokusu je ostao hazarderski potez Miloševića i sasvim korektno vatreno krštenje mladog ofanzivnog veziste. Kako to obično biva u, euforiji sklonoj, ovdašnjoj javnosti, Pavlović je preko noći proglašen za naslednika Saše Ilića. Doprineo je tome i prvi profesionalni ugovor koji je ubrzo potpisao, pa onda i broj deset koji je dobio da nosi i pod kojim njegova leđa, naposletku, ipak nisu izdržala.

Nakupio je Pavlović u tri sezone u crno-belom dresu nekih 48 utakmica po zvaničnoj statistici, bilo je tu u početku i dobrih izdanja, upisana su dva gola, nastup protiv jednog Mančester Junajteda, ali kako je vreme prolazilo, ostajao je u senci internacionalaca i igračkih „aždaja“ na svojoj poziciji, Sume, pa Natha, padao u drugi plan kod trenera Aleksandra Stanojevića, da bi prošlog leta, potpuno ispod radara, napustio Partizan bez opipljivog traga i prešao u kiparski AEL. Ali, tek tamo je njegova karijera nastavila da se kreće silaznom putanjom, jer iza prethodnih šest meseci u Limasolu ostala je samo prazna linija.    

I sada, Lazar Pavlović vraća se tamo gde je sve i počelo. Može li baš u Nišu, u Radničkom, kod trenera Nenada Lalatovića, da oživi karijeru? Kako Mozzart sport ekskluzivno saznaje, Radnički je sve završio po pitanju angažmana mladog prednjeg veznog fudbalera i on bi koliko do kraja dana trebalo da potpiše ugovor na dve ili tri godine i prvim avionom sa Kipra stigne u Niš.

Ima u ovom transferu neke simbolike. Pavlović stiže kao bonus igrač (rođen je 2. novembra 2001. godine), što je „pozicija“ koja je na Čairu postala najdeficitarnija odlaskom Nikole Štulića, još jednog izdanka Partizanove škole koji u matičnom klubu nije uspeo da kruniše nesporni talenat, nego mu je upravo Niš poslužio kao baza za punu afirmaciju i odskočna daska za nedavni odlazak u belgijski Šarlroa. Čak su i uslovi transfera gotovo identični. Kako saznajemo, Radnički dovodi Pavlovića bez obeštećenja, za procente njegovom bivšem klubu od naredne prodaje.

Pitanje je u kakvoj formi stiže posle dugog perioda neigranja, ali se na Čairu, očito, sve čini da se treneru Lalatoviću makar malo olakša izbor obaveznog mladog igrača. Podsetimo, on je za prethodnu utakmicu protiv Mladosti iz Lučana (2:1) bio prinuđen na nesvakidašnji potez. Na klupi je ostavio novopečenog A reprezentativca Srbije Dragana Rosića, a gol je čuvao Dimitrije Stevanović i ma koliko da je po ko zna koji put pokazao da je svetla budućnost Reala sa Nišave, dok je tu, Rosić mora biti sadašnjost, posebno za utakmice kakva je predstojeća u Novom Pazaru, gde iskustvo može biti presudni faktor.