Radnički godinama nije odigrao onakvo poluvreme, ali utisak se ne piše u tabelu

Moguće je da je potrebna određena vremenska distanca kako bi taj zaključak dobio na težini, ali utisak je da smo sinoć u Pančevu gledali utakmicu daleko, daleko iznad domaćih superligaških standarda. Posebno za prvo kolo prvenstva. Baš bismo voleli da večiti kritičari svega posotojećeg u srpskom klupskom fudbalu, i kad (češće) za to ima, ali i kad (nekad baš i) nema razloga, pronađu neku zamerku predstavi koju su pružili fudbaleri Železničara i Radničkog (2:1).

Toliko taktičkih minijatura dvojice trenera predvodnika mlađeg talasa, intenzitet kakav se zaista retko sreće na našim terenima. Na kraju je Radomir Koković opravdao prošlosezonsku nagradu. Uspeo je da reakcijama na poluvremenu podigne svoj tim, a da izmenama u nastavku napravi prevagu, postigne odlučujući gol i odbrani trijumf koji njegovom timu daje lepu uvertiru pred prvi meč sa Bragom u kvalifikacijama za Ligu konferencije.

Kako je i sam rekao posle meča, Radnički prikazanom partijom nije zaslužio da izgubi, ali pitanje je kolika će to biti uteha Nišlijama, koje kao da su videle loš deža vi brojnih prošlosezonskih gostovanja, kada su se kući vraćale praznih ruku, a da je utisak bio da nije trebalo baš tako da se završi. Sa jednom, bitnom razlikom. Tada su to bili mečevi (IMT, Javor, Mladost...) kada je ostajao utisak da Radnički samo nije bio lošiji od svojih rivala. Sada, niški tim je odigrao možda i najbolje poluvreme (prvo) u poslednjih nekoliko godina i isparirao je predstavniku Srbije na međunarodnoj sceni, ozbiljno isfavorizovanom i na kladioničarskim kvotama uoči ovog duela. Ako se ovaj poraz pravilno ’svari’, to bi moglo da bude uporište za sezonu kakvu su na Čairu priželjkivali i najavljivali pre njenog početka.  

Prvi razlog za optimizam navijači Radničkog dobili su kada su objavljene startne postave, odnosno kada su bacili pogled na klupu za rezerve. Da se razumemo, nije to sad neki spektakl, Železničar je čak imao možda i jače adute čuvane za nastavak – Džaspera, Kuljanina, Saba, pa pola miliona evra plaćenog Ankeja – ali, za razliku od prethodnih godina, kada su Nišlije često jedva krpile klupu igračima krajnje limitiranih mogućnosti, sada je svih 10 rezervi moglo ravnopravno da konkuriše za tim. Nema tu više ’slepih putnika’, kao potvrda onoga što smo pisali prethodnih nedelja – Radnički ima širi roster nego bilo kada poslednjih sezona.    

Pozdrav Neđića i Kokovića (@StarSport)

Ako je istinito nepisano fudbalsko pravilo, da igraš onoliko koliko ti protivnik dozvoli, puleni Marka Neđića u prvom poluvremenu nisu dozvolili skoro ništa svom rivalu. Tačnije, jesu Nikoli Jovanoviću da dva puta odapne sa distance, od čega je ona prva lopta zakačila Nikolu Zečevića i prevarila Strahinju Manojlovića (s tom napomenom da je ta akcija Želje bila školski primer kako se brzom razmenom pasova izlazi iz visokog presinga rivala i dolazi u priliku za gol).

Gosti su pokazali i veliku psihološku stabilnost. Nisu klonuli ni nakon primljenog, ni nakon svog naknadno poništenog gola zbog ofsajda. Postigli su drugi, sve vreme igrali na polovini rivala, osvajali skoro svaku 'drugu loptu' i ko zna kako bi se meč odvijao da je Abas pogodio zicer na centaršut Ivanovića početkom drugog poluvremena.

Ovako, sada je Železničar bio taj koji je počeo sve više da se pita na terenu, Radnički je čak delimično i fizički pao i ostao je utisak, mada je uvek lako biti general posle bitke, da su izmene gostiju blago zakasnile, taman toliko koliko je trebalo Pančevcima da posle svoje trostruke izmene poentiraju u kontri za 2:1. To je ono što možda najviše i boli Nišlije – primili su gol zato što niko nije ispratio ofanzivni izlet beka Đuričića, a znali su da je Želja tu najjači i na to su upozoravali tokom čitave prethodne sedmice.

Utisak broj jedan je Luka Izderić, kome je očito bilo suđeno da postigne svoj prvi gol u seniorskom fudbalu. Dao je dva, ne zna se koji od kojeg lepši i bilo bi sjajno za Radnički ako je to nagoveštaj jedne lepe sezone. Em je bonus, em igra na osetljivoj poziciji plejmejkera. A, da osećaj za gol ima u krvi, pokazao je još kada je bio najbolji strelac U-18 prvenstva Austrije.