Radni zadaci Sava Miloševića: Kako Natho da postane Natho, ko je novi Suma i šta sa Mujakićem

Počinje! Posle 1.491 dana, opet je Savo Milošević u ulozi šefa stručnog štaba Partizana. Kad posle promocije na stadionu crno-belih (13 časova) bude ušetao u svlačionicu Sportskog centra „Zemunelo“ ugledaće četvoricu dobro poznatih lica, iz prethodnog mandata: rezervnog golmana Nemanju Stevanovića, tek pomalo korišćenog Aleksandra Šćekića, isto tako ove sezone marginalizovanog Nemanju Nikolića, mada špic u prethodnom boravku kod njega nije bogznašta igrao, te Bibrasa Natha.

Realno posmatrajući okolnosti, samo Izraelac može da se nada da će kod povratnika na klupu Parnog valjka imati iole pristojnu ulogu. Mada, i on je daleko od vrhunca i bliži se kraju karijere, zbog čega je pred Miloševićem nekoliko delikatnih zadataka, od kojih jedan podrazumeva rešavanje statusa, prema oceni mnogih, najkreativnijeg igrača ekipe.

Bibras zna fudbala, tu su svi saglasnili, ali Natho iz 2019. kad je došao u ovdašnji fudbal i Natho iz 2024. nisu isti igrači. Zato Savo mora da odluči kako će ga i gde koristiti, da li će imati bitnu ili epizodnu ulogu, jer i Čerkez, poput svih fudbalera, voli da oseti da je bitan za ostatak tima. A to baš i nije bio slučaj u prethodnih godinu i kusur dana.

Zanimljivo da je Natho prema parametru minutaža/učinak najproduktivniji bio upravo u prethodnom mandatu Sava Miloševića, jer je dao 14 i namestio 11 golova na 36 utakmica. Više puta je tresao mrežu i bio precizan tokom saradnje sa Aleksandrom Stanojevićem, što je podeljeno u dve epohe i broj mečeva je bio daleko veći (96, 24 pogotka, 27 asistencija).

Dok bude razmišljao kako da Natha vrati u mod s početka njegovog bitisanja u Beogradu, imaće Milošević zadatak da „pronađe“ i novog Sejdubu Sumu. Prethodni put je Gvinejca učinio jednim od bitnijih Partizanovih igrača, iako mu treneri pre Sava nisu baš verovali i to posle pozajmice Afrikanca Makabiju iz Haife. U sadašnjem kadru niko nije tako sklonjen, ali imajući u vidu cenu i očekivanja, oči Gorbara su uprte u Žoaa Grimalda, koji maltene ništa nije pokazao od dolaska iz Perua.

Ako je neko u stanju da priđe fudbaleru sa drugog kontinenta, razume ga i omogući slobodu, onda je to u aktuelnoj konstelaciji snaga upravo povratnik na klupu. Krilni fudbaler je dosad bio samo epizodista i možda će mu se uloga kod Sava Miloševića, zaljubljenika u pozorište, modifikovati u glavnu.

Kandidata ima još, u liku Leonarda Ovusua, Franka Kanutea, Goha i možda među njima valja tražiti igrača čiji će status novi trener transformisati. Baš kao što će biti zanimljivo videti hoće li Milošević uspeti da „nađe žicu“ Aldu Kaluluu.

Ono što, makar na današnji dan, deluje još izazovnije za stručni štab jeste da napravi od Nihada Mujakića fudbalera koji će manje grešiti. Ako je ikako moguće. Skoro da nije bilo utakmice, da li u prvenstvu ili u Evropi, da štoper angažovan iz Ankaragudžua nije kriv za neki od golova. Poslednji primer je ilustrativan, jer je u Lučanima, bez ikakvog razloga, skrivio jedanaesterac.

Ko zna, možda će Mujakiću prijati rokada na klupi, iako ga je Aleksandar Stanojević doveo. Jednostavno, nije išlo. A Savo ga dobro zna, jer je upravo pod njegovom komandom postao reprezentativac Bosne i Hercegovine. U redu, nije to sad neka „vau“ referenca, ali bi Milošević, kao bivši špic izrazitih karakteristika, mogao da pomogne Mujakiću, da mu makar ukaže kako napadač razmišlja kad ga napadne.

Posle na pretek... A ovo su samo neki od potencijalnih izazova pred novim trenerom Partizana.