Rad, trud i poštenje se isplate: Rade je od Brkinog deteta iz Donjeg Srema postao dobijena opklada Paola Maldinija

Priča o šampionskoj generaciji Milana iz prošle sezone se može gledati i kroz prizmu priče o karijeri Radeta Krunića. Malo ko je verovao u njih...

Momak iz Foče (Republika Srpska, BiH) napravio je karijeru u koju su verovatno verovali samo on i njegovi najbliži. Nestvaran je životni put put ovog požrtvovanog mladića i sve lepo što mu se dešava je debelo zasluženo i natopljeno znojem.

Otac mu je bio dobar igrač u Sutjesci iz Foče, pa je tako i Rade počeo da trenira u istoimenom klubu iz Istočne Hercegovine. Mnogo toga su otac i porodica žrtvovali da bi Rade mogao da trenira fudbal. Nije baš da u Hercegovini imate fudbalski teren na svakom ćošku… Porodica Krunić je prodala stan u Miljevini i preselila se u Foču da bi Rade imao lakše uslove za trening.

Iako se isticao u omladincima, nije baš bio čudo o kojem se pričalo naširoko. Sa 17 godina je debitovao u prvom timu Sutjeske u drugoligaškom rangu, igrao tamo nešto više od godinu dana i stigao je poziv iz Srbije. Upornost i trud su činili svoje. Prva prelomna stanica je bio poziv tadašnjeg superligaša Donjeg Srema.

Stari znalac i šmeker, pokojni Bogić Bogićević je tada 19-godišnjeg Krunića gurnuo u prvu postavu. Menjali su se treneri u Donjeg Srema u sledećoj sezoni (Ristovski, Čapljić, Jelačić) ali Krunić je igrao kod svakog. I napredovao. Dao je dva gola Partizanu i nagovestio potencijal. Odmah ga je registrovala italijanska Verona, sa kojom je potpisao neobavezan predugovor i vratio se u Pećince da odigra još šest meseci. Umesto u Veronu, u januaru 2015. je prešao u Borac iz Čačka iako su ga tada želeli i Crvena zvezda i Verona. Ali Krunić nije imao pogodnog menadžera za te transfere. Prihvatio je opet poziv Bogića Bogićevića i nastavili su saradnju u Čačku. Krunić je tada odigrao sjajnu polusezonu, dao golove Zvezdi i Vojvodini i na leto 2015, otišao u Seriju A koja mu je bila suđena. Ali ne u Veronu, već u Empoli.

U Toskanu je došao na mala vrata ali se brzo izborio za status standardnog prvotimca u Seriji A. Na način na koji je navikao tokom celog života i karijere. Borba, rad, trud… Trenirao ga je Marko Đampaolo. Bio je nezamenjiv i u sledećoj sezoni u kojoj je Empoli ispao u Seriju B. Uprkos šansi da posle ispadanja pređe u nekog drugog prvoligaša, ostao je u toskanskom klubu i odigrao spektakularnu sezonu u Seriji B.

Zbog stila igre, univerzalnosti i koristi za ceo tim, Empolijev predsednik Fabricio Korsi ga je tada uporedio:

“Prvoligaši, pažnja! Imamo Milinković Savića Serije B!”

Krunić je povratničkoj sezoni u Seriji A u dresu Empolija potpuno opravdao očekivanja. Atalanta ga je htela kao zamenu za Brajana Kristantea, Napoli je hteo da krene stopama bivših Empolijevih igrača Hisaja i Zjelinskog koji su Toskanu zamenili Napuljom, zvali su i Torino, Ajntraht, Đenova…

Ali posao je prvi završio Milan i za 8.000.000 evra krupio Empolijevog vezistu.

U tom trenutku iznenađujuće pojačanje ali se kasnije ispostavilo da i te kako ima smisla. Pogotovo je imalo smisla što je za trenera izabran Marko Đamapolo kod kojeg je Krunić debitovao u Empoliju. Đampaolo se na San Siru ispostavio kao promašaj ali Krunić nije…

Bio je to jedan od prvih poteza funkcionerskog trilinga Maldini – Boban – Masara koji je tog leta preuzeo sportski sektor posrnulog velikana i počeo da ga diže. Tog leta su Maldini, Boban i Masara doveli pojačanja kao što su Rafael Leao, Ismael Benaser (takođe iz Empolija), Teo Ernandez ili Ante Rebić.

Svi oni su u neku ruku bili rizične opklade, ali su se pokazali kao sjajni potezi i danas vrede višestruko. I što je najvažnije, tim prelaznim rokom i pod komandom tadašnjeg "vatrogasca" Stefana Piolija je počela da se pravi kičma šampionskog tima Milana iz prošle sezone… Na zimu će im se pridružiti veterani Zlatan Ibrahimović i Simon Kjer, belgijski anonimus Aleks Salemakers, a kasnije i Pjer Kalulu, Sandro Tonali, Fikajo Tomori, Olivje Žiru, Majk Menjan… Momci koje niko nije očekivao u borbi za skudeto su odigrali sezonu za pamćenje i vratili Milan na tron italijanskog fudbala posle 11 godina.

A Rade Krunić je imao i te kako bitnu ulogu u tom pohodu. Član “balkanskog klana” sa Ibrahimovićem i Rebićem je bio glavni džoker šampionskog tima Rosonera. Po broju mečeva na kojima je igrao je bio 12. u ekipi, po ukupnoj minutaži 14. a po broju ulazaka sa klupe četvrti. Da ne beše povrede mišića zbog koje je propustio pet utakmica, učinak bi bio i bolji.

Igrao je sve što je bilo potrebno i što bi Stefano Pioli poželeo. "Ređista, “mezala”, “trekvartista” i kako sve Italijani vole da krste pozicije vezista… Čak i desni bek kada je bilo neophodno kao protiv Đenove. Ponekad i u polušpic. Nije bilo pozicije koju nije mogao da pokrije. Kada su povrede ozbiljno uzdrmale tim i pretile da ostave Milan bez daha u šampionskoj trci, Krunić je dodavao kiseonik timu. Kada je temperatura u borbi za skudeto u poslednja tri kola sezone dostigla tačku ključanja, bio je starter.

Vredni i uporni momak iz Foče je možda mogao ovog leta da iskoristi šampionsku titulu i ode u neku manju atraktivnu sredinu gde bi bio među nosiocima igre i bolje se naplatio, ali mu se nije mrdalo iz Milana. A ni Milanu se nije rastajalo sa njim pa je danas stigla lepa potvrda i priznanje. Milan je produžio ugovor sa Radetom Krunićem koji će ga na San Siru zadržati do 2025. godine. Ako ga odradi do kraja, biće to šest sezona i preko 200 utakmica u dresu sedmostrukog prvaka Evrope i jednog od najvećih klubova sveta. Ima talentovanijih, atraktivnijih ili popularnijih igrača sa ovih prostora. Ali nisu ni prišli dresu Milana. Neki su i prokockali talenat i potencijalno velike karijere, a Krunić je zaradio i zgrabio sve što mu je život ponudio.

Dok pozira na slici sa ikonskim Paolom Maldinijem povodom novog ugovora, daje lekciju i motiv mnogim klincima sa ovih prostora kako treba verovati i koliko naporno raditi da se snovi ostvare. Zaigrao bi brk danas velikom šmekeru Bogiću Bogićeviću da može da vidi dokle je dogurao onaj mali što ga je gurnuo u vatru u Donjem Sremu i iz Čačka ga ispratio na Čizmu.