Raća Petrović sa Autokomande: Ljudi me i dalje pamte (VIDEO)

Retko kad se stadion u Humskoj 1 zatrese iz temelja, ali pre tačno deset godina delovalo je kao da je „pukla bomba“. Aktivirao ju je Radosav Petrović, poslavši sa 30-ak metara projektil u mrežu Crvene zvezde za jedna od Grobarima najdražih golova u večitim derbijima.

Još važniji usled saznanje da su 8. maja 2010. crno-beli, baš pobedom nad najvećim rivalom, utabali put ka odbrani titule. Treće od šest vezanih u Superligi.

Tri kola pre kraja prvenstva, tim Aleksandra Stanojevića (preuzeo ekipu posle eliminacije iz Kupa Srbije, od Vojvodine i zarađao sa pobedama) sačekao je crveno-bele, sa bodom viška i remi mu je garantovao nastavak dominacije srpskim fudbalom. Sve do 72. minuta na semaforu su stajale dve nule, a onda je vezista reprezentativnog formata, Raća Petrović, pogodio „sa Autokomande“ za eksploziju oduševljena na južnoj tribini.

„Nisam svestan da je prošlo toliko. Sve je, nekako, proletelo, osećam se nekako mlad, ali kad se pogledam u ogledalo i vidim koliko mi je kose ostalo, shvatim da je, ipak, prošlo mnogo vremena“, prisetio se sadašnji fudbaler španske Almerije u razgovoru sa Sportski žurnal.

Svestan da mu je taj pogodak odredio karijeru.

„Bilo je lepih golova posle toga, ali najdraži, verovatno da: imao je uticaj na moj dalji razvoj, odnosno na nivo samopouzdanja. Realno, u toj ekipi bilo je dosta boljih igrača, ali gol u derbiju vas, nekako, obeleži za čitav život i – srećan sam zbog toga. Ljudi me i dalje pamte“.

Partizan jeste odbranu titulu, ali mu je veliku uslugu napravila Crvena zvezda koja je, mimo logike, smenila Vladimira Petrovića Pižona dok je bio lider na tabeli, naslednik Ratko Dostanić je ispustio prednost, uz napomenu da je Parni valjak znatno ubrzao u finišu sezone posle šok terapije u vidu rokade na klupi, kad je Gorana Stevanovića zamenio Aleksandar Stanojević.

„Čitava ta sezona bila je čudna, ako se ne varam bili su neki izbori u klubu, prilično turbulentno, promenili smo trojicu trenera, ali smo prvenstvo završili bez poraza. Ne bih izostavio Slavišu Jokanovića, na klupi, doduše, samo nekoliko početnih kola, međutim, uveo nas je u Ligu Evrope, ni Plavog Stevanovića, vodio nas je najveći deo sezone, sa njim smo dobili čuveni derbi na Marakani sa igračem manje. Svakao, Saletu Stanojeviću pripadaju ogromne zasluge: preuzeo nas je kad smo bili u nokdaunu, na minus pet i ispali iz kupa od Vojvodine na JNA. Probudio nas je, ulio nam neviđeno samopouzdanje i energiju, brzo nametnuo stil po kom smo postali prepoznatljivi. Igrali smo odličan fudbal“.

Od Petrovićevog gola prošlo je ravno deset godina, ali ga je obeležio za sva vremena, uselio se u navijačka srca. Iako se u međuvremenu nekoliko puta pominjalo da bi mogao da se vrati u Humsku, posao nikad nije realizovan, ali to nikako ne znači da Raća čvrstim emotivnim nitima nije vezan za voljeni klub. I danas prati svaki njegov korak.

„Savo Milošević radi vrhunski posao u nimalo lakim okolnostima. Iako mu je ovo prvi trenerski posao, nametnuo je stil igre, da li se nekome sviđa ili ne – stvar ukusa, ali način na koji želi da igra i te kako se vidi. Pogodio je dosta pojačanja, nije lako, znamo koliki su finansijski kapaciteti naših klubova, izbacio je nekoliko mladih u duhu s Partizanovim zaštitnim znakom, važno je i za funkcionisanje kluba. Milošević je bio veliki igrač, zna šta hoće kao trener, ima petlju, vrlo je elokventan i smatram da će da uradi još mnogo dobrih stvari sa Partizanom. I to mu od srca želim“, dodao je Radosav Petrović.

(FOTO: MN Press)