Qué manera de sufrir: Miris titule na Neptunovom trgu

„Nikada nijedan tim nije izgubio prvu poziciju na tabeli sa osam bodova prednosti“, komentarisali su mediji u januaru. Ne zaboravimo o kome se radi. Himna koju je spevao poznati španski kantautor Hoakin Sabina za stogodišnjicu Atletiko Madrida počinje rečima: „Qué manera de sufrir“ i predstavlja čitavu odu patnji i neizvesnosti koje su crveno-beli praktično pretvorili u životnu filozofiju. Nije lako biti navijač Atletika. Morate biti spremni na pobede i poraze koji ne prate ljudsku logiku i na kidanje živaca do poslednjeg sudijskog zvižduka, i sve to uz nepokolebljivu veru u svoju ekipu.

Malo po malo, Atletiko je izgubio ogromnu prednost stečenu sjajnim prvim delom sezone. Tri kola pred kraj navijači su se skupili u okolini stadiona „Vanda Metropolitano“ da pesmom i vatrometom bodre tim koji je protiv Real Sosijedada igrao finale pre finala. Čolo je kao i uvek skakutao oko klupe i hvatao se za glavu. U poslednjih nekoliko minuta dok su gosti iz San Sebastijana opsedali Oblakov gol. Niko više nije ni disao. Ništa novo. Ništa čudno za Atletiko.

Za sada je minimalna prednost od dva boda sačuvana i preostaje još 180 predugačkih minuta. Danas u Madriđani kod kuće igraju protiv Osasune koja se nalazi na 11. mestu, a 23. maja u gostima protiv Valjadolida koji pred ispadanjem. Što se tiče rivala, Sevilja koja se dugo držala pri vrhu na kraju je ispala iz bitke za prvo mesto, a Barselona bi, posle neslavnog izjednačenja protiv Levantea, morala da dobije obe preostale utakmice (Selta i Eibar), a da pritom ni Real, ni Atletiko ne pobede u svojim mečevima. U Kataloniji su nade minimalne, a to se vidi i iz činjenice da je Kuman dozvolio da Mingesa ovo kolo igra sa ekipom B kojoj je u ovom trenutku potrebniji.

Jedini ozbiljan kandidat Atletiku za titulu je Real Madrid, na samo dva boda udaljenosti posle ubedljive pobede nad Granadom. Posle izuzetno teške sezone sa čak 54 povrede, beli tim je pokazao koliko vredi i, premda je delovalo skoro nemoguće, stigao do polufinala Lige šampiona i do kraja prvenstva sa kakvom-takvom šansom. Real očekuju ozbiljniji protivnici. Danas Atletik Bilbao u gostima, a potom Viljareal, koji vodi bitku za mesto u Evropi. Već u pretposlednjem kolu, ako Atletiko pobedi Osasunu, a Real se ne vrati sa tri boda iz Bilbaa, prvak će biti odlučen.

Umorni su svi. Igrači i treneri. Sezona je duga, neuobičajena, prepuna mečeva i začinjena povredama. Novca nema, projekat Superlige je, bar za sada, propao, a Realu i Barseloni prete sankcije. Atletiko, koji se brzo povukao iz elitne grupe, prema španskim medijima odabran je među poslednjima, jer su neki britanski klubovi tvrdili da Sevilja ima mnogo veći potencijal rasta. U poslednje vreme u modi su teorije zavere. Sudije i VAR su, kao i uvek na tapetu, samo što sada poneki tvrde da sudijskim odlukama upravlja crna ruka UEFA. Mnogi su pronašli vezu između „nepravedno“ dosuđenog penala Sevilji i činjenice da je Luis Rubiales, predsednik Fudbalskog saveza Španije, ujedno i potpredsednik UEFA. Ne zaboravlja se ni da je Migel Anhel Hil, glavni akcionar Atletika, potpredsednik La Lige.

Dijego Simeone (© Reuters)

Na terenu, kako trenutno stvari stoje, ne deluje da će Zidan i Kuman zadržati pozicije naredne sezone. Zidan je nedavno izjavio da će „olakšati odluku klubu“, a Kuman je sazvan na višečasovno većanje sa Laportom čiji rezultat još uvek ne znamo. Mesijeva sudbina, na današnji dan je misterija. Čini se da je na kraju ovosezonske priče jedino neprikosnoven Simeone.

Atletiko je uprkos praktično nepostojećim pripremama koje su usledile posle razočarenja protiv Lajpciga, odigrao najbolju prvu polovinu sezone u skorijoj istoriji, osvojio 50 od 57 bodova. Tome je između ostalog doprinela činjenica da je praktično igrao sa istim timom kao i prethodne sezone i da nije bio neophodan period uigravanja kao u takmičarskoj 2019/20. Neizbežno su se pojavila poređenja sa 2014. kada je Atletiko u poslednjem meču protiv Barselone osvojio čuvenu ligu od 100 bodova, ispred nosa Ronaldovom Realu i Mesijevoj Barsi.

Posle Nove godine usledio je pad. Osam igrača je odjednom zaraženo virusom korona. Pojedini, kao Karasko i Musa Dembele su bili i ozbiljno bolesni. Uz to, šest povređenih i Tripije koji je kažnjen deset utakmica zbog klađenja. Žoao Feliks je posle dobrog početka pokazao da je i dalje daleko od onoga što se od njega očekuje. Pojedini ključni igrači, kao Saul, takođe se bore sa padom forme i morala. Nekada neprobojna odbrana Atletika počela je da curi na sve strane.

U poslednjih nekoliko meseci je više puta postavljeno i pitanje da li je Čolo, ipak, završio ciklus u Atletiku. Na početku sezone je izjavio da prisustvo Luisa Suareza u timu diktira sasvim drugi način igre, ali u poslednje vreme, gledajući mečeve crveno-belih, nismo mogli da se ne zapitamo da li je Atletikov trener zaista sposoban da organizuje sistem igre različit od onog na koji je navikao. Neslavna utakmica Lige šampiona protiv Čelsija bila bi shvatljiva pre deset godina, ne i sa ekipom koju sada imaju Kolčonerosi. Ponekad nije jasno da li Simeone pokušava da iznenadi protivnika ili uopšte ne zna šta želi od svog tima.

Kad je delovalo da su se i Barselona i Real ozbiljno približili i da će Atletiko popustiti pritisku, crveno-beli su sproveli u delo Čolov moto „Nikada ne gubi veru“. Posle poraza od Sevilje i izjednačenja sa Betisom, ekipa je pronašla snagu da se podigne na noge. Ništa neobično. Atletiko funkcioniše bolje pod pritiskom nego kada ima osam bodova prednosti, takav način igre i takmičenja mu je već odavno u venama.

Crveno beli su stigli pred kraj sezone, a i dalje su na prvom mestu. I to pre svega zahvaljujući nekolicini igrača koji ni u jednom trenutku nisu posustali. Pored kapitena Kokea, koji je u sredu odigrao 500. utakmicu u dresu Atletika, i uvek stabilnog Oblaka na golu, glavni junaci ove sezone su bez ikakve sumnje bili Luis Suarez i Markos Ljorente.

Po završetku utakmice između Barse i Atletika, u javnosti se pojavilo nekoliko fotografija Urugvajca sa svojim bivšim suigračima. Naročito je bio zapažen zagrljaj sa Mesijem.

„Poslednju godinu u Barseloni su govorili da nisam u stanju da igram mečeve na najvišem nivou, kritikovan sam, mada sam nakon povrede u januaru u samo nekoliko utakmica dao deset golova. Atletiko je za mene bio izazov, hteo sam da pokažem šta mogu“, govorio je El Pistolero.

Luis Suarez i Markos Ljorente (© Reuters)

Glavni krivac za nastalu situaciju, Đosep Marija Bartomeu, trenutno ima drugačije probleme, ali mnogi članovi uprave i navijači Barse sigurno još uvek ne mogu da veruju da je takav igrač praktično poklonjen Atletiku. Izgleda, zajedno sa ligaškom titulom.

Suarez je golovima obeležio prvi deo sezone i brzo je stigao do vodeće pozicije u borbi za trofej „pićići“. Premda njegov učinak u poslednje vreme nije optimalan, pokazao je da je tu da se bori i da pomaže ekipi utakmicu za utakmicom, od prvog do poslednjeg minuta.

„Sada ulazimo u zonu Suarez“, izjavio je Čolo. „Trenutak je idealan da igrač njegovog kalibra stvori i reši situacije na terenu kad to timu bude trebalo. On je navikao na ovakve mečeve.“

Šta reći o Ljorenteu? Prošlo je već više od godinu dana otkada je mladi počešljani plavušan, inače kupljen kao odbrambeni igrač, dao dva gola Liverpulu i odveo Atletiko u prošlosezonsko četvrtfinale Lige šampiona. Trenutno je Simeoneov najsvestraniji i najpouzdaniji adut. Sa 12 golova i deset asistencija, jedini uz Jaga Aspasa ima dvocifreni učinak u Primeri, a vrednost mu je u poslednja tri meseca skočila za 17.000.000 evra, samo je Erling Haland zabeležio veći rast. Zapanjujuća je Ljorenteova fizička forma, u Primeri gde se svim timovima zamera da su zapostavili faktor brzine i snage. Između ostalog, drži i ovosezonski rekord kao igrač koji je razvio najveću brzinu na terenima u Španiji (35,4 km/h). Žele ga Mančester Junajted, PSŽ i Bajern, a uprava Atletika već pregovara uvećanje plate za svoju pticu trkačicu.

Atmosfera u svlačionici Atletika je pozitivna, ali se igrači ne uzdaju da će im okolnosti pomoći pri osvajanju titule. Znaju da moraju da pobede u oba puta, svesnida će se Real boriti do kraja. Atletikove tribine, oduvek 12. igrač tima, danas će biti prazne, ali nije isključeno da ćemo ponovno čuti skandiranje i videti vatromet u blizini stadiona. U vazduhu se već oseća miris slavlja. Gradske vlasti su poručile da će oko Neptunovog trga biti napravljen kordon i stroge policijske kontrole da bi se sprečila okupljanja.

Ostaje još samo tih 180 minuta. Ili 90.

Piše: Ognjenka Marić