Pune oči fudbala i vic koji nedostaje Partizanu! Marko Janković: Želim da budem miljenik Grobara

Konačno. Pune oči fudbala. Jeste protivnik bio Novi Pazar, jeste došao u Beograd pritisnut kadrovskim problemima, ali otkako je Marko Nikolić preuzeo komande Parnog valjka, Partizan nije delovao moćnije nego u nedelju veče, u završnoj etapi prvog kruga Superlige.

Ne samo rezultatski, iako je 4:0 jednako ubedljiv trijumf kao onaj protiv Rada krajem avgusta. Ni pre ni posle tog susreta nije bilo bogzna kakve lepote, tempa ili vica na utakmicama crno-belih, često naviknutih da bar jedno poluvreme ili jedan njegov deo bace pod tepih, međutim, pred očima oko 3.000 Grobara, na utakmici koja je morala da se dobije, navijači su dobili i naznake da letos potpuno rekonstruisan tim, možda, može da bude i estetski prihvatljiv.

Jer dosad je išao na disciplinu. Sad i na lepotu. Spoj vredan aplauza. Posebno za Marka Jankovića, čija je partija - uz onu Alena Stevanovića - odskočila čak i u očima neutrlanih ljubitelja fudbala.
„Drago mi je što sam posle dosta vremena dobio šansu u prvih 11, još draže što sam dao prvi gol u seniorskoj konkurenciji za klub koji neizmerno volim. Ne znam da li je trener zadovoljan. Ja jesam. A siguran sam da bi mi učinak bio daleko bolji ukoliko bih igrao u kontinuitetu. I da će golova i(li) asistencija biti u budućnosti, samo ako budem imao šansu da pokažem šta znam“, smireno će Marko Janković u razgovoru za MOZZART Sport.

Probirljivoj Partizanovoj publici talentovani vezista se dopao na prvo gledanje. Letos, na prvom meču kvalifikacija za Ligu Evrope proitv Zaglebja, potezima je dizao gledaoce sa sedišta. Kasnije se mučio sa povredama, u međuvremenu su neki drugi igrači dobili i iskoristili šansu, dok je on svoju morao da čeka. Dočekao je da se opet o njemu priča kao fudbaleru koji ima vic nogama, sposobnost da razigra ekipu, uz ogradu da je za kompletan utisak potrebno dokazati se i na jačoj utakmici nego što je ova protiv, ruku na srce, jednog od lošijih rivala u ligi.
„Na početku sezone imali smo tu nesreću da ispadnemo iz Evrope i zabeležimo nekoliko lošijih rezultata u prvenstvu. U međuvremenu smo se konsolidovali, o tome svedoči podatak da smo dobili deset od poslednjih 11 utakmica, ali, što kaže naš trener, ništa još nismo napravili. Mora bolje u narednom periodu. Ono protiv Pazara je samo putokaz kako bi Partizan trebalo da izgleda“.

Možda najveća nesreća za tim iz Humske jeste činjenica da je počela dvonedeljna pauza, i da će tek 19. novembra ponovo na teren u takmičarskom meču. Prvo što su uhvatili zalet, a drugo što im sleduju još dva meča na Topčiderskomm brdu (protiv Bačke i Napretka), dok će za to vreme lider Crvena zvezda gostovati u Kruševcu i Gornjem Milanovcu.
„Gledamo samo sebe. Tako smo naučeni. Učinićemo sve da zabeležimo svih šest bodova iz pomenutih susreta. Ako krenemo da razmišljamo šta mogu drugi, bojim se da će biti problema. S druge strane, prirodno je da se nadamo smanjenju razlike do odlaska na zimski odmor, jer je ova pozicija neprirodna za Partizan“.

A pozicija koja najviše odgovara Marku Jankoviću uopšte nije ova na kojoj igra. U mlađim kategorijama Partizana profilisan je kao centralni vezni, takvim ga je na pripreme u Tursku na zimu 2013. poveo tadašnji trener Vladimir Vermezović, pa možda valja očekivati da i kod Marka Nikolića u budućnosti dobije priliku da „vodi“ igru, organizuje napade.
„Zasad uglavnom delujem po desnoj strani. Dok sam bio u Mariboru igrao sam desno, ali i iza napadača, kao polušpic. Opet, u mladoj reprezentaciji Crne Gore su me videli kao 'lažnu devetku' ili najisturenijeg igrača ekipe. Šta god da mi trener kaže spreman sam da uradim za moj Partizan“.

Izdanak „klase 1995“ morao je zaobilaznim putem do prvog tima Partizana. Otišao je pre dve godine u Olimpijakos, a vratio se letos u vidu jednogodišnje pozajmice, pa će, ako nastavi ovako, do juna imati priliku da ubedi i čelnike i navijače da je vredan otkupa ugovora. Posebno što sportski direktor Ivica Iliev u njega polaže velike nade.
„Moje je da igram. Dosta je utakmica ostalo do kraja da bih sad pričao šta će se desiti kad pozajmica istekne. Svoju ljubav prema Partizanu nikome ne moram da dokazujem. Svima je jasno šta želim. Moj plan je da postanem miljenik Grobara, da me ljudi ovde zavole, a to mogu samo kvalitetnim partijama, koje proizilaze iz kontinuiteta dobijanja šansi“ pojasnio je Marko Janković.

MESI - NADIMAK DAO SAŠA ILIĆ

Mesi, Mesi, Mesi...

Tako sagrači u Partizanu oslovljavanju Marka Jankovića.
„Nadimak datira iz vremena kad sam priključen pripremama u zimu 2013. Tad me je tako oslovio Saša Ilić i tako je ostalo do danas. Niko me, osim šefa, ne zove po imenu i prezimenu, svi koriste nadimak. Naravno da je lepo čuti, ali dajte... Niko ne može da se poredi sa Leom, pa ni ja. Daleko smo svi od njega“, prokomentarisao je vezista crno-belih.

(FOTO: Star sport, MN Press)