Pukao kineski balon: Kaiš Su više neće jesti krompir i hleb, ali Guangdžou zauvek gubi najtrofejniji klub

Su Đijajin je bio siromašan momak, tvrdi da je tokom školovanja jeo samo krompir i hleb, da su postelje na kojima je spavao bili prekrivene zakrpama.

“U to vreme moja najveća želja je bila da odem na selo, nađem pristojan posao da mogu da se bolje hranim“, govorio je.

U međuvremenu je postao najbogatiji čovek Kine, imao jahtu od 50.000.000 evra, privatan avion, furao je Ermes kaiševe koji koštaju i do 5.000 evra zbog čega su ga zvali i „Kaiš Su“... Znao je da zaradi, a imao je i dobre odnose sa komunističkim vlastima bez čega nema posla u Kini. A Đijajin je bio najbogatiji u Kini. Specijalizovani Blumberg je 2017. njegovo bogatstvo procenio na 43.000.000.000 evra!

Onda se nešto promenilo. Malo korona. Malo politika. Kineske vlasti su uvele strožija pravila za velike biznismene i Suova kompanija je zapala u velike probleme. Bogatstvo njenog vlasnika palo je na „svega“ 7.680.000.000 evra. Samo u 2021. godini je na padu akcija izgubio 12.370.000.000 evra.

-------------------

Misliš da poznaješ fudbal bolje od drugih? Mozzart Prognozzer ti pruža šansu da to i dokažeš i osvajaš vredne nagrade svake nedelje! Odigraj odmah potpuno besplatno!

---------------------

Kompanija se zove Evergrande. I vlasnik je Guangdžoua, najuspešnijeg fudbalskog kluba u Kini.

Preuzela ga je 2010. godine za svega oko 12.000.000 evra i od njega napravila svetionik koji je osvetljavao put svim putnicima ka kineskom fudbalu. Ne zato što je bio posebno organizovan mada su igrači morali da potpisuju određena pravila ponašanja, njih pet tačnije, između ostalog i ono jedno da će bez rasprave slušati sudijske odluke.

Ne ipak, Guangdžou - isprva sa sufiksom Evergrande, kasnije bez njega - kao magnet je privlačio velike svetske zvezde zato što je bio prokleto bogat. Prema medijskim napisima klub je u jednom periodu na godišnjem nivou gubio između 130.000.000 i 260.000.000 evra.

Zvuči nemoguće, ali i nije kad imate u vidu da je 2011. Guangdžou Evegrande doveo Darija Konku i čoveka koji nikada nije zaigrao za reprezentaciju Argentine, koji nikada nije igrao u Evropi, izdigao na treće mesto na listi najplaćenijih fudbalera sveta. Konka je dobio ugovor koji mu je garantovao 9.000.000 evra po sezoni. Neto. U tom trenutku više su imali samo Kristijano Ronaldo i Lionel Mesi.

Nije to bila jedina investicija Sua Đijajina u fudbal. Paulinjo i Džekson Martinez su dovođeni za obeštećenje od 42.000.000 evra po glavi. Igrali su ili i dalje igraju u Gvangdžou i Taliska, Rikardo Gulart, Alan, Lukas Barios, Alesandro Dijamanti, Elkeson, Alberto Đilardino, pa i naš Nemanja Gudelj.

Sada beže. Mediji u najmnogoljudnijoj zemlji sveta piše da su svi igrači Guandžoua na transfer listi. Desetostruki šampion Kine je pred bankrotom. Ni godinu dana nakon što je u finalu plej-ofa izgubio 11. titulu od Đengsua, dva do prošle sezone najbolja kluba Kine čeka ista sudbina. Đengsu se ugasio još u februaru zbog finansijskih problema kompanije Suning. Dugovi Evergrande vode Guangdžou u ambis.

Jer dugovi su to, ne biste verovali. Kompletne obaveze Evergrandea sada su procenjene na faraonskih 259.715.131.634 evra! Ne milioni. Milijarde su u pitanju. Nešto manje od dva odsto ukupnog kineskog društvenog proizvoda zbog čega mnogi sumnjaju da je Evergrande jednostavno preveliki da bi propao.

Međutim, Narodna banka Kine je promenila pravila igre. Da ne ulazimo previše u tematiku, maksimalan dug preduzeća sada sme da iznosi „samo“ 70 odsto vrednosti kompanije. Kad se uzima kredit od banaka, mora da se garantuje i „živom lovom“.

Su Đijajin (©AFP)

Su Đijajin je zapao u problem. Čovek koji je prva 323 stana koja je napravio prodao za pola dana sada je pronuđen da daje sa popustom. Cena kvadrata je pala za 14 odsto kao posledica. Bum sa nekretninama je pukao. Pukla je i kompanija Evergrande. Pukao je i fudbalski klub Guangždou. Toliko je prosto.

Lokalne vlasti bi možda mogle da pomognu tako što će preuzeti 10 do 15 odsto akcija kluba. Ostalo bi moralo da padne na teret države. Pitanje je da li je spremna to da uradi. Strani fudbaler već planiraju egzodus. Prošlog meseca nije bilo plata. A u kineski fudbal se išlo samo zbog para. Na birou rada tako će se naći i trener Fabio Kanavaro. Teško da će negde naći posao sa platom koji je imao u Guandžou – 12.000.000 evra po sezoni.

Nisu u klubu ovo očekivali. Prošle godine su počeli izgradnju stadiona kapaciteta 100.000 mesta. Želeli su najveći stadion na svetu. U obliku lotosa. Nije ih zanimalo što trenutno na stadionu od 55.000 mesta u proseku ima 45.000 ljudi.

Su Đijajin je bio megaloman. Zato je verovatno i stekao toliko bogatstvo. Problem je samo se što u zemlji kakva je Kina zna ko se pita za sve. A predsednik Si Đinping je shvatio da sipanje miliona u fudbal neće mnogo doneti za tu igru ne baš talentovanoj zemlji. Takođe je u jeku ekonomske krize primetio da će narodu više prijati priče o „društvenom napretku“ nego o enormnom bogaćenju najsposobnijih „kapitalista u komunizmu“.

Su Đijajin sigurno nikad više neće jesti samo krompir i hleb. Ali Kina bi zauvek mogla da izgubi svoj najtrofejniji klub.