Puč neuspeo, lažni šerif provaljen: Moraće da spakuje šešir i vrati se na Divlji zapad

U vesternima često postoji lik koji dolazi u grad u šarenim kolima, prodajući "čudotvorni eliksir" koji leči sve bolesti. On uzme novac od naivnih meštana i pobegne pre nego što oni shvate da su kupili običnu obojenu vodu. Džon Tekstor je došao sa pričom o "multiklub" modelu koji će uzdići Lion na staze stare slave. Navijači su poverovali u "lek", a na kraju su dobili dugove i pretnju ispadanja u drugu ligu. Sada, kada je provaljen, "kauboj" mora da spakuje svoj šešir i pobegne pre nego što ga stigne ruka pravde. Od danas Džon Tekstor više nije ni papirološki prvi čovek Liona, iako to suštinski nije još od jula prošle godine.

U čuvenom filmu "Bilo jednom na Divljem zapadu" iz 1968. godine Henri Fonda glumi Frenka, nemilosrdnog plaćenika koji radi za železničkog tajkuna. On ne mari za ljude, već samo za širenje imperije i profit. Baš kao što je Frenk pokušao da preotme zemlju od porodice Mekbejn radi pruge, Tekstor je pokušao da preotme Lion i koristi njegove resurse za svoju globalnu holding kompaniju. Na kraju, obojica ostaju sami, poraženi od strane onih koje su potcenili, a kod Liona su to nova prva žena kluba Mišel Kang, kao i brojni poverioci.

Iako je vest zvanično potvrđena u britanskom registru kompanija tek danas, Tekstor je zapravo uklonjen još pre sedam meseci. Međutim, ranije ovog meseca Tekstor je pokušao da smeni nezavisne administratore u holdingu "Eagle Football Group" kako bi povratio kontrolu. Glavni kreditor kluba, Ares Menadžment, i predsednica Liona Mišel Kang blokirali su ovaj potez i momentalno ga razrešili svih funkcija. On više nema nikakvu upravljačku moć nad Lionom. Džon Tekstor nije uspeo da se izbori za moć u Lionu i zato će sada da ispašta

Navijači Liona Tekstora vide kao čoveka koji je klub tretirao kao igračku u opasnoj piramidalnoj šemi. Umesto direktnog investiranja kapitala, on je koristio kredite sa visokim kamatama i prodavao imovinu kluba (poput ženskog tima i arene) kako bi pokrio dugove drugih klubova u svom portfoliju (Botafogo, Molenbek). Uklonio je Žana Mišela Olu, legendarnog predsednika, na grub način, što mu navijači nikada nisu oprostili. Stalno je obećavao ogromne budžete, dok je klub zapravo bio pod stalnim sankcijama finansijskih regulatora.

Tokom 2024. i 2025. godine, Lion je bio na ivici ambisa. Francuski finansijski regulator DNCG je u nekoliko navrata pretio izbacivanjem kluba u Ligue 2 zbog duga koji je u jednom trenutku prelazio 500.000.000 evra. Spas je došao kroz tri ključna faktora. Mišel Kang i Ares Menadžment su preuzeli kontrolu nad finansijskim tokovima i ubrizgali hitnu likvidnost kako bi zadovoljili DNCG, praktično izguravši Tekstora iz odlučivanja. Klub je bio primoran da proda LDCL Arenu (tamo igra KK Asvel) i veći deo akcija u drugim kompanijama kako bi hitno zakrpio rupe u budžetu koje su nastale Tekstorovim rizičnim poslovanjem. Uprkos haosu u upravi, ekipa je na terenu uspela da se stabilizuje, čime je izbegnut katastrofalan gubitak prihoda od TV prava koji bi usledio ispadanjem u niži rang.

Za navijače Liona, vest o njegovom konačnom odlasku predstavlja dan oslobođenja. Klub se sada vraća konzervativnijem i stabilnijem modelu upravljanja pod nadzorom investicionog fonda Ares i Mišel Kang, sa fokusom na vraćanje duga i stabilizaciju u vrhu francuskog fudbala.