Prvotimac slučajno, golgeter namerno: Milovanović stopama Mitrovića i Pavlovića
Vreme čitanja: 3min | pet. 10.12.21. | 17:04
Mladi napadač Partizana u centru pažnje posle trećeg odlučujućeg gola u samo sedam dana
Uzleteo je. Poput većine mladića kad kroče na veliku scenu. Može biti da ga čeka prirodan pad, da će oscilirati, krizirati što je sasvim razumljivo u tinejdžerskom dobu, ali prvi utisak ne vara: Marko Milovanović je – golgeter.
Tri puta za samo sedam dana trasirao je put Parnom valjku. Najpre u četvrtfinale Kupa Srbije, potom ka vrhu superligaške tabele posle napada Crvene zvezde slavljem u Kruševcu, naposletku pogotkom za vođstvo protiv Anortozisa u meču vrednom evropskog proleća. Svaki put kad je crno-belima bilo teško, kad se tražio pogodak da se rastereti ostatak ekipe, ukazao bi se talentovani Smederevac kao spasilac. To više nije slučajnost, već konstanta, potvrda u kadru trener Aleksandar Stanojević raspolaže fudbalerom sposobnim da rešava utakmice. To što mu je tek 17 godina nikakve veze nema. Neko ni sa 35 nije u stabnju da ga „umuva“. Mali po stažu, a veliki po konstituciji radi najteži posao u fudbalu. Trese mreže.
Izabrane vesti
Zasad na isti način. Ceo svet zna da je visok 196 centimetara, da će na njega ići svaki centaršut i opet nalazi prostor da prevari čuvare. Tako je bilo u Nišu protiv Dubočice, prvenstvenom duelu sa Novim Pazarom, te u završnom kolu Grupe B Lige konferencije. Zaključak da mu je vazduh prodno okruženje sam se nametnuo.
Kako sad stvari stoje, Marko Milovanović će imati priliku da niz nastavi na poslednje dve utakmice u kalendarskoj godini. Već se zna da Rikardo Gomeš ne može da igra u Gornjem Milanovcu, pod upitnikom je za duel sa Kolubarom i to je šansa da njegova alternativa potvrdi kako je u stanju na širokim ramenima da nosi ostatak tima. Čak i da ne bude na terenu, niti njegovo ime osvanulo u listi strelaca, može da se konstatuje kako je za budućnost i da će biti od vajde Partizanu, uz napomenu da njegov razvojni put neodovljivo podseća na trasu još dva talenata. Malo ko je na njih obraćao pažnju, a izrasli su ne samo u nosioce igre kluba iz Humske, već su nedavno bili ozbiljni protagnosti plasmana srpske reprezentacije na Mundijal u Katar.
Prvi je Aleksandar Mitrović. Peti napadač na početku drugog trenerskog mandata Vladimira Vermezovića. Na pripremama na Tari leta 2012. se videlo da će da pregazi konkurenciju, iako je bio mlađi od Stefana i Marka Šćepovića, iako su se Grobari nadali da će novajlija egzotičnog prezimena Zabija da zabija, a već gledali Lazara Markovića u prvom timu. Tad ih je Smederevac sve prešišao, izbio u prvi plan golom Valeti, pogodio je i na gostovanju Tromzu i do kraja sezone okončane šampionskim slavljem niko ga nije pomerio. U doslovnom i prenesenom značenju. Iako nije bio planiran tako rano da postane prvotimac.
Slučajno se među seniore probio i Strahinja Pavlović. Još jedno dete iz unutrašnjosti, a nepisano je pravilo da oni više grizu od Beograđana i prvu šansu tretiraju kao poslednju. Zoran Mirković ga je poveo na pripreme zime 2019. da oseti atmosferu najjačeg tima, a ispostavilo se da se po povratku, već u prvom prolećnom kolu povredio Svetozar Marković – u tom vreme projektovan za oslonca odbrane – na njegovo mesto uskočio momak iz Šapca, ubrzo položio na večitom derbiju i strelovito krenuo napred. Sve do Monaka.
Ta dva slučaja prevremenog ulaska u prvi tim pokazuju da šansa ne bira vreme, ali traži spremne. Mitrović i Pavlović su je ščepali, danas se potvrđuju u snažnim ligama i lako bi moglo da se desi da Marko Milovanović krene baš njihovim stopama, jer šansu ne bi ni dobio da je Rikardo Gomeš zdrav. Zato što ponašanjem na terenu, uticajem na igru i rezultate, ali i izjavama za medije nagoveštava da je predodređen za uspeh.
S obzirom da je maloletan, teško je oceniti kakvi su mu dometi, hoće li se za godinu dana pisati o višemilionskom transferu ili talentu koji stagnira, ali momčić čiju su karijeru dosad oblikovali Zoran Kraljević, Dragan Kecman i Nenad Brnović nudi argumente da je naredni veliki proizvod omladinske škole. Rešava utakmice. Ne čeka, ne petlja, ne plaši se. Odmah pokazuje zašto je tu.
Neke velike karijere zaista su počele slučajno. Možda će još jedna.